Da je „Nobela“ dobio politički nekorektni Uelbek, zapadna civilizacija bi sama sebi skočila u usta
© Foto : On n'est pas couché / skrinšot
Pratite nas
Dodela Nobelove nagrade za književnost Ani Erno na neki način je iznenađenje jer ona nije književnica čije knjige menjaju književnu situaciju našeg vremena kao knjige drugih književnika u rasponu od Frenzena do Grosmana ili od Ljudmile Ulicke do Ruždija, kaže Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i urednika u izdavačkoj kući „Arhipelag“.
S druge strane to nije iznenađenje zato što se u poslednjih nekoliko godina govori o njoj kao ozbiljnom kandidatu za Nobelovu i druge ugledne međunarodne nagrade, dodaje on.
Nagrada se ne dodeljuje slučajno
Pesnik i prevodilac Vladimir D. Janković takođe nije iznenađen odlukom Nobelovog komiteta, iako je njegovo poznavanje dela Ani Erno „više nego oskudno“ s obzirom na njen aktivizam.
„Bilo koja nagrada ne može predstavljati iznenađenje i nikad se ne dodeljuje slučajno. Postoje brojni elementi koji odlučuju da li će neko dobiti nagradu, a ti elementi naročito u situacijama kad se dodeljuju prestižna priznanja, nemaju uvek veze sa samim književnim delom. Drugo, njeno kretanje u tim kandidatskim krugovima ne može predstavljati nikakvo iznenađenje a valja uzeti u obzir i taj fakt da je žena 1940. godište, tako da je red da dobije Nobelovu nagradu pre Mišela Uelbeka koji je 16 ili 18 godina mlađi od nje“, kaže Janković za „Orbitu kulture“.
Aktivizam protiv provokacija
Božović dodaje da mu je Uelbek poznatiji kao pisac, više ga je i pažljivije čitao od Ani Erno, čiju je knjigu kratkih proza „Jednostavna strast“ pročitao pre više godina i ostavila je „pristojan ali ne dubok utisak“.
„Uelbek je pisac koji je provokativan i ponekad mi se čini da baca većinu karata na tu vrstu provokacije i da je dobio nagradu, to bi mi bilo manje iznenađenje. Ali, imajući u vidu njegovu javnu poziciju, onda je očekivanije da se u vidokrugu Nobelovog komiteta našao aktivizam Ani Erno. Pri tome, njen stil pripovedanja je u saglasju sa onim što je dominanta savremene književnosti. Taj autobiografizam, autofikcija je pre u vidokrugu nego ta vrsta izrazito provokativnog govora kakav postoji kod Mišela Uelbeka“.
Božović podseća da Ani Erno treći francuski pisac koji je u ovom veku dobio Nobelovu nagradu za književnost. „Kad bi se po tome odlučivalo, moglo bi se reći da je ovo velika epoha francuske književnosti i pravo pitanje za poznavaoce francuske književnosti je da li je to baš tako? U mom čitalačkom ukusu ili utisku, ne deluje baš tako“.
Uelbek angažovaniji nego Handke
Janković koji je preveo nekoliko knjiga najvećeg kladioničarskog favorita za ovogodišnju Nobelovu nagradu – Mišela Uelbeka, tvrdi da se ponadao da on neće dobiti Nobelovu nagradu, „jer bi je primio i ne bi izveo neki narcisoidno ekscentričan trik da je odbije“.
„Međutim, to bi na neki način bilo i zatvaranje kovčega za njim, a sa druge strane ta civilizacija koja ima određene vrednosti, ma kakve one bile, i na kojima istrajava, sama bi sebi skočila u usta, što ipak retko rade. Jer, Uelbek je ipak mnogo društveno angažovaniji pisac nego Handke. Handke je više pesnik, više govori o sebi, naravno i kroz sebe o svetu, a Uelbek govoreći o svetu govori i o sebi. Znači, kad bi Uelbek dobio Nobelovu nagradu to bi mogao biti i vrh licemernog brega te civilizacije iz koje potiče, pa mislim da je bolje da bude pošteđen toga. Jedino mi je žao što nije uzeo novac“.
„Psovanje publike“ – Handkeov kulturni rat
Božović smatra da bi bio veliki šok da je Uelbek dobio Nobelovu nagradu jer njegova pozicija je kritička i po mnogo čemu provokativna, a njegova književnost je jedna vrsta po mnogo čemu politički nekorektnog govora a to sve u ovom trenutku nije „najbolja preporuka za književne nagrade“.
„U književnosti se ponovo zahteva u mnogim sredinama i kulturama jedna vrsta političke korektnosti koja jeste uvek smrtni greh književnosti. Kad se gleda neka vrsta šireg konteksta, društvenog, političkog i ideološkog onda bi se nagrade koje Nobelov komitet dodeljuje u najvećem broju slučajeva mogle videti kao vrlo pažljivo odabrane i to jeste jedna vrsta poruke“.
20 Septembar 2020, 17:39
Prema njegovim rečima i za Handkea možemo reći da je angažovan i da je njegova ključna, prepoznatljiva tačka javnog nastupa od najranijeg perioda sadržana u naslovu njegovog komada „Psovanje publike“.
„On kao da ceo život psuje neku publiku, izaziva javnost, okreće neke društvene zajednice protiv sebe i to radi vrlo uspešno i kao da u svakoj deceniji uspeva da prepozna šta bi to bio ključni izazov zapadnom javnom mnjenju s kojim on vodi jednu polemiku, gotovo čitav kulturni rat“.
Ne bi bilo čudno i da starleta dobije Nobelovu nagradu
Janković smatra da po pravilu bivaju nagrađivani autori čije je delovanje u skladu sa nekim vrednostima koje se proklamuju kao ispravne ili se nameću kao dobre i onda dolazimo u opasnost da olako kvalifikujemo i same autore jer ne poznajemo dovoljno njihovo delo.
Dodaje da ne bi imao ništa protiv da Stiven King, koji je ove godine bio visoko kotiran na kladionicama, dobije Nobelovu nagradu jer je reč o veoma ozbiljnom piscu.
„Ne bi bilo čudno da za dobro napisanu autobiografiju neka starleta iz rijalitija dobije Nobelovu nagradu za desetak godina. Jer sve zavisi od toga kako je delo napisano, nije toliko važno o čemu se piše nego kako se piše“.
Nobelovac Dilan – proširenje područja Nobelove nagrade
Zato nije bilo ni iznenađenje kad je Bob Dilan dobio Nobelovu nagradu jer je on veoma ozbiljan pesnik. Božović dodaje da mu je situacija sa Dilanom izgledala kao nastojanje Nobelovog komiteta da proširi polje uticaja Nobelove nagrade, dodeljujući je jednom apsolutno nespornom umetniku u toj oblasti.
„Onda kad se njegovo ime i njegova harizma vežu za Nobelovu nagradu za književnost to je sasvim sigurno doprinelo širenju tog uticaja i povećanju interesovanja u vremenu kad sve mora da bude spektakularno i aktuelno nego što bi to bilo da je dobio neki manje poznati američki pesnik. Meni je to delovalo kao neka vrsta kulturne politike Nobelovog komiteta. Ne bih se iznenadio da je dodele i za neki drugi žanr jer nema nikakvog razloga da bilo koji žanr bude isključen ukoliko iza toga stoji književna vrednost“, zaključio je Božović.
