Nobelovka Ani Erno: Živi klasik u Francuskoj, sušta suprotnost Uelbeku
© AP Photo / Michel Euler
Pratite nas
Nisam iznenađen što je Ani Erno dobila Nobelovu nagradu za književnost. O tome se pričalo poslednjih dve tri godine, iako je književnica izjavljivala da je to uopšte ne zanima, kaže za Sputnjik prevodilac knjiga aktuelne Nobelovke Bojan Savić Ostojić.
Bojan Savić Ostojić preveo je knjigu „Zaposednutost“, a upravo prevodi još dve: „Događaje“, knjigu iz 2000. koja je posvećena abortusu, i „Jednu ženu“, delo posvećeno njenoj majci.
Živi klasik u Francuskoj
Ani Erno već ima takvu vrstu statusa u Zapadnoj Evropi da joj Nobel nije ni potreban, dodaje on.
„Samom svojom istrajnošću i nekakvom homogenošću svog pisanja izborila se za taj status iako to što radi nije baš komercijalna književnost. To nije pakovano kao roman, ona uvek izbegava da nešto fikcionalizuje, najbolje bi bilo reći da je to konstantni dnevnik pisanja, zato što iz dnevnika nastaju te njene kratke knjige“.
Prema njegovim rečima, knjige Ani Erno ne možemo nazvati romanima, više su novele, a najbolje bi bilo da se nazovu pripovesti. U Francuskoj od dvehiljaditih ima status živog klasika. Njen opus zasnovan je na autobiografiji pre svega, ali to nije autofikcija nalik onoj kad pisac sedne i razmišlja o svom detinjstvu a onda dopisuje neke epizode.
„Ani Erno je od osamdesetih bila rešena da piše autobiografiju ali da to bude nekako strožije nego što bi neki pisac seo i napisao. Prva knjiga tog usmerenja je 'Mesto pod suncem' i za nju je dobila nagradu 'Renodo'. Može se reći da je priznanje za svoje pisanje stekla malo kasnije nego što je očekivala i da su joj tek dvehiljadite donele slavu u Francuskoj, a tek u poslednjoj deceniji je prešla granice Francuske. Od 2010. sve važnije njene knjige su prevedene na engleski i nemački jezik i poslednjih nekoliko godina je figurirala kao ozbiljan kandidat za Nobela“.
Angažovana autorka osudila NATO agresiju na SRJ
Knjiga „Zaposednutost“ koja bi trebalo da se pojavi do Sajma knjiga posvećena je jednom njenom bivšem ljubavniku, odnosno, više njenom ponašanju nakon što su se razišli. Ona zapravo opisuje kako je zaposednuta njegovom novom ženom, kako stalno zamišlja šta ona radi s njim itd.
„Te njene knjige su kratke i imate utisak kao da ih je pisala godinama, što i jeste. Ona zaista počne da piše nešto devedesetih i onda to završi 20 godina kasnije i to budu knjižice od 50 strana. Imate utisak da je njena publika sastavljena više od posvećenika“.
Ani Erno može se smatrati angažovanom autorkom i ne izbegava da se izjasni o važnim političkim pitanjima. O ratu u Jugoslaviji pisala je usputno. U knjizi dnevnika „Spoljni život“ spominjala je opsadu Sarajeva i nad njom se zgražavala. U Beogradu je boravila 1997. a dve godine kasnije javno je osudila bombardovanje SRJ.
U Srbiji, devedesetih godina, u „Prosveti“ su izašle tri njene knjige – „Jednostavna strast“, „Mesto pod suncem“ i jedna koja bi se mogla nazvati dnevnikom smrti njene majke – „Nisam izašla iz svoje noći“.
Sušta suprotnost Uelbeku
Prevodilac Bojan Savić Ostojić smatra da nema različitijih autora od Ani Erno i Mišela Uelbeka, po kladionicama, ovogodišnjeg prvog kandidata za Nobelovu nagradu.
„Uelbek je početkom godine objavio knjigu koja bi se mogla prevesti kao 'Uništiti' i ima 700 strana, a Ani Erno je objavila knjigu u maju koja ima 50 strana. Uelbek je klasičan romanopisac, ako se i koristi autobiografskim elementima, to radi da bi ih uključio u širu priču. I politički su oponenti: Uelbek je prilično reakcionaran u odnosu na Ani Erno koja i dalje spominje Fransoa Miterana kao neko čudo koje se desilo Francuskoj“, zaključuje Bojan Savić Ostojić.
