„To nije povezano samo sa činjenicom da ove države u određenoj meri interesuju Amerikance, nego se tu radi o daljem pojačavanju pritiska na Rusiju, što nije krajnji cilj američke politike. Rusija im ne treba sama po sebi, iako bi to za njih bila vredna nagrada, nego im je potrebna kao nova poluga za potencijalni sukob sa Kinom. Drugim rečima, Amerikanci, anglosaksonci, vekovima igraju igru ostvarivanja svojih ciljeva tuđim rukama. Dakle, oni žele da izvrše uticaj na Centralnu Aziju zarad budućeg uticaja na Rusiju, sa ciljem daljeg sukoba sa Kinom i eliminisanja glavnog američkog konkurenta“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Nikolaj Starikov.
Starikov napominje da veliki broj migranata iz zemalja Centralne Azije — Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana — živi i radi u Rusiji i istovremeno upozorava da će svaka promena u državnom sistemu, državni udar, izbijanje građanskog rata na toj teritoriji odmah uticati na radikalizaciju građana tih država koji se nalaze u Rusiji, a takođe, to će uticati i na potencijalno širenje terorističkih aktivnosti, ukoliko Rusija podrži jednu od strana u tim sukobima u Centralnoj Aziji.
„To je neka vrsta stvaranja povoda za širenje terorističkih aktivnosti. Stoga je danas ta situacija veoma opasna. Što se tiče Belorusije, ona je deo unije — Saveza Rusije i Belorusije i važan je strateški partner u zapadnom pravcu. To je prilično autoritarni režim koji je žestoko suzbio ono što nije uspeo da suzbije Janukovič sa svim tužnim posledicama. Stoga je pretvaranje Belorusije u Ukrajinu cilj prilično ugodan za Amerikance, teško ostvariv, ali realan“, smatra ekspert.
Zapad želi da vidi Putinu leđa
Mnogi u Vašingtonu i uopšte na Zapadu želeli bi da vide leđa Vladimiru Putinu i čine sve ne bi li svoj plan i ostvarili. U tom kontekstu, sekretar Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev rekao je da njegova služba ima dokaze da će Zapad pokušati da pojača pokušaje destabilizacije situacije u zemlji pre predstojećeg glasanja o ustavnim amandmanima, planiranim za 1. jul.
Pokušaće da izazovu nacionalistička i separatistička osećanja i da unesu raskol u rusko društvo. Takođe, Zapad planira da pojača informacioni pritisak na Rusiju, „kako bi narušio ruske duhovne, moralne, kulturne i istorijske vrednosti koje predstavljaju osnovu državnosti i smanjio osećaj nacionalnog identiteta Rusa“.
Na smenu vlasti u Rusiji usmerena je i sva politika antiruskih sankcija. Sve te sankcije imaju za cilj da izazovu nezadovoljstvo kod Rusa vlašću i konkretno — Putinom. Drugim rečima, cilj takvih akcija je da uzdrmaju Rusiju iznutra.
Američki stratezi razvijaju političke tehnologije kojima pokušavaju da ubede Ruse da su svi njihovi problemi i teškoće posledica „loših poteza“ Kremlja. U te svrhe SAD se koriste najrazličitijim tehnologijama, mehanizmima i instrumentima, mobilizuju se nevladine organizacije, mediji i blogosfera.
„Obojena revolucija je zapravo nasilna promena u političkom sistemu, zamaskirana protestima. Dovoljno je setiti se da je prva revolucija u Ukrajini dovela do tri izborna kruga, što nije predviđeno nikakvim zakonima. Obojena revolucija u Gruziji je dovela do momentalne promene vlasti i daljeg izbijanja rata. U svakom slučaju, to je samo tehnologija. Što se tiče Rusije, glavni zadatak naših političkih protivnika je da izvrši promene u vrhu vlasti i nevažno je pod kojom zastavom. Moguće da je pritisak od strane liberala na vlast jednako prihvatljiv za Vašington, kao i pritisak na vlast od strane patriota. Otuda zaključak: danas smo svedoci nastanka različitih ideja koje se aktivno šire u ruskom društvu, a koje vode ka destruktivnom odnosu ka ruskoj državnosti...“, kaže ekspert.
Ideje, napominje Starikov, mogu biti svakakve, a najvažnija stvar je da te ideje okupe što veći broj ljudi na ulicama, da ih izvede na ulice i iskoristiti ih kao obučene provokatore.
Ipak, pravovremeno usvajanje odgovarajućih protivmera od strane vlasti omogućava da se neutrališu destruktivni koraci Zapada.
Cilj svih napada je Putin
Nevladine organizacije uključene u političke aktivnosti u Rusiji u proteklih pet godina zvanično su dobile četiri milijarde rubalja od zapadnih sponzora, a nezvanično je ta cifra daleko veća, jer je novac stizao i „sivim“ shemama, što ozbiljno otežava da se dokaže direktna umešanost Zapada u subverzivni rad protiv Rusije.
Starikov smatra da je konsolidacija ruskog društva najbolji način da se Rusija zaštiti od svih tih pretnji.
„Nema ničeg stabilnijeg od države u kojoj svaki građanin oseća povezanost sa vlastima i ima mogućnost da utiče na odluke vlasti. Upravo u toj konsolidaciji leži recept za stvaranje stabilnog temelja za savremenu rusku državnost. Vlasti moraju da slušaju svoj narod, moraju da prilagođavaju njihovu politiku u zavisnosti od toga šta građani žele, ili obrnuto, šta ne prihvataju. U tom smislu, čovek se mora osloniti na najšire mase ljudi i direktno im se obratiti, zaobilazeći ’posrednike‘ koji obično pokušavaju da protumače želju naroda“, kaže Starikov.
Kako dodaje, posrednici su pseudopolitičke partije, pseudodruštveni pokreti i „napredna“ inteligencija, „koja kaže da samo ona zna šta narod stvarno želi“.
„Kao što pokazuje ruska istorija, narod bolje od svih tih delatnika zna šta on želi. Stoga se i danas, kao i uvek u Rusiji, nade polažu na predsednika. Upravo je autoritet predsednika među ljudima danas temelj ruske državnosti. Upravo zbog toga svi pokušaji destabilizacije nužno uključuju i element diskreditacije najviših zvaničnika u zemlji. Odnosno, naši protivnici savršeno razumeju temelje ruske državnosti i udaraju je metodično i stalno“, zaključio je Starikov.
