Stotine pripadnika „Belih šlemova“ evakuisano je sa članovima porodica 22. jula iz Sirije. Operacija su koordinisale mirovne snage UN, a smešteni su u demilitarizovane zone između Izraela i Sirije, a operaciju su sprovele Izraelske odbrambene snage. Na teritoriji Kraljevine Jordan konačno su mogli doći do vazduha – uspeli su da izbegnu najgore, piše politikolog Kiril Benedikov u kolumni za RT.
Najstrašnije za „Bele šlemove“ bilo bi da budu u zoni pod kontrolom sirijske armije. Da bi se shvatilo zašto se toliko plaše dolaska sirijskih snaga, neophodno je da se osvrnemo nekoliko godina unazad.
U proleće 2011. godine u Siriji su izbili nemiri, inspirisani zapadnim obaveštajnim službama, koji su prerasli u građanski rat. Tokom godina, rat je zahvatio gotovo čitavu teritoriju te zemlje. U pokrajinama koje su zauzele snage „opozicije“ Asada, nijedna služba spasavanja države niti državne zdravstvene institucije nisu radile. Na tim teritorijama nastali su prvi timovi dobrovoljnih spasilaca. Pomagali su da se izvlače ljudi iz ruševina uništenih kuća, organizuju snabdevanja lekovima i proizvodima — uopšte, angažovani su za neophodni i plemeniti rad.
„Aktivnosti ovih timova tokom 2013. godine privukla su pažnju osnivača i šefa nevladine organizacije ’Mejdej reskju‘ Džejmsa le Mezirjea“.
Ta osoba sa engleskim imenom i francuskim prezimenom zaslužuje da se nešto više kaže o njemu. Diplomirao je na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Sandherstu i formalno se smatra oficirom britanske vojske, ali je radio i u obaveštajnoj službi (MI6).
Le Mezirjeov dosije je obiman. Radio je u Bosni, na Kosovu, Iraku, Libanu. Kako je 2015. godine pisala novinarka Vanesa Bili, on je bio koordinator obaveštajne službe NATO-a u Prištini i „snosio je veliki deo odgovornosti za genocid nad Srbima koji su sprovodili Albanci oslanjajući se na vojnu moć NATO-a“.
Ubrzo nakon što je Kosovo otcepljeno od Srbije, Le Mezirje se povukao i pristupio UN (paralelno sa pripadnicima privatnih vojnih kompanija). Po njegovim rečima, shvatio je da u uslovima savremenih ratova „humanitarna pomoć može biti efikasnija od vojske“. Le Mezirje je razvio čitavu tehniku korišćenja humanitarne tehnologije da „stabilizuje krhke države“ kroz „sektor bezbednosti“ i „program demokratizacije“.
„Ove glasne i lepe reči su maskirale ružnu suštinu bivšeg britanskog obaveštajnog oficira (da li je bivši?) — staviti humanitarne aktivnosti u službu političkih interesa vlade Velike Britanije i njenih saveznika“, navodi Benediktov.
U martu 2013. Le Mezirje se sastao u Istanbulu sa predstavnicima „Sirijskog nacionalnog saveta“ – koalicije sirijske opozicije koja je nastala pre svega zahvaljujući novcu iz Katara i katarskog Crvenog polumeseca. Na ovom sastanku rođeni su „Beli šlemovi“ – organizacija koja je odigrala veoma važnu ulogu u formiranju slike rata u Siriji od strane svetske zajednice.
Kamera je moćnije oružje nego automatska puška
„Dobro je poznato da se u našem vremenu rat i prva njegova najvažnija slika vide na TV-u. Simpatije i antipatije ’spasilaca‘ koji posmatraju rat sa sigurne udaljenosti direktno zavise od onoga što se prikazuje na ekranu. I u sirijskom ratu ekran stalno isijava — ’Beli šlemovi‘ – snažan čovek sa belom kacigom i žuto-plavom trakom na rukavu, sa jedinim ’oružjem‘ — digitalnom kamerom“, primećuje Benediktov.
Primanjem velikodušnih i zvaničnih sredstava od vlada SAD, Nemačke, Danske, Holandije i ništa manje jakog, ali nezvaničnog sponzora — Katara, koji je od samog početka bio glavni partner Le Mezirjea, „Civilna zaštita Sirije“ pokrenula je sjajnu aktivnost. Samo u Siriji imala je oko 120 centara, ali iz nekog razloga samo na teritorijama pod kontrolom opozicije. Gradove i provincije pod kontrolom zakonitih sirijskih snaga „Beli šlemovi“ su u velikom luku izbegavali.
„Vrlo brzo se ispostavilo da je Le Mezirje bio u pravu — video-kamera je mnogo moćnije oružje nego automat, pa čak i bacač granata. Pošto ni mitraljez, ni bacač granata nisu u stanju da ubede javno mnjenje da podrži jednu od strana. Video-kamera može to da učini“, konstatuje autor teksta.
Većinu vremena dobrovoljci „Sirijske civilne odbrane“ provodili su u postavljanju fotografija bolnica, škola i džamija na svojim nalozima na Tviteru i Fejsbuku, srušenih — obavezno! — koje su uništile vazduhoplovne snage Sirije ili ruski avioni. Odmah, prema utvrđenim šemama, ovi „neoborivi dokazi“ postavljani su na njihovoj internet stranici „Sirijskog centra za praćenje“ u Londonu, a nakon toga bi se ponovo začule pretnje iz Vašingtona.
„227 ’Belih šlemova‘ je ubijeno, a 600 je ranjeno od početka sukoba tokom humanitarnih operacija“, naveo je Džejms le Mezirje na svom nalogu na Tviteru.
Teroristi ili humanitarci?
Moguće je da su se obični volonteri „Sirijske civilne odbrane“ uvek smatrali potrošnim materijalom, te ih nisu žalili. To nije sprečilo zapadne medije da uvrste „Bele šlemove“ u legende — organizovanje neustrašivih altruista koji rizikuju svoje živote kako bi spasili nesrećne žrtve od „krvavog diktatora Asada i njegovog patronaša Vladimira Putina“. U avgustu 2016. godine, „šlemovi“ su čak nominovani za Nobelovu nagradu za mir. Tada su im pripisali više od 56 hiljada spasenih života. Mnogi zapadni mediji su namerno citirali jednog takvog spasioca: „Kada vidite patnju ljudi, morate učiniti nešto da im pomognete. Smatram sve koji ostanu u Alepu herojima!“.
Alep je tada bio pod kontrolom militanata terorističke grupe Džabhat el nusra, koja se malo razlikovala od ubica Islamske države. Bliski saradnik „Belih šlemova“ otvoreno je priznao da su njegove simpatije, kao i simpatije njegove organizacije, na strani radikalnih islamista.
U isto vreme, tokom borbe za Alep, počele su da stižu informacije u zapadnim medijima, prvi put da „Beli šlemovi“ blisko sarađuju sa Al Kaidom. Ispostavilo se da su neki popularni blogeri „šlemova“ bili propagandisti ove terorističke mreže. Naravno, ove informacije su pokušavali na sve moguće načine da sakriju, a novinari koji su se usudili da kopaju dublje brzo su prebacivani na druga mesta. Ipak, neprijatan miris koji je obuhvatio aktivnosti „neustrašivih spasilaca“ sprečio je dodeljivanje Nobelove nagrade za mir „šlemovima“, a šefu „Sirijske civilne odbrane“ Raedu Salahu nije čak bilo dozvoljeno ni da uđe u Sjedinjene Države, gde bi dobio nagradu za svoj „doprinos“ miru. Zvanično, zbog propuštene vize, a nezvanično zbog činjenice da se saznalo na granici — Salah je već na listi FBI-ja kao osoba osumnjičena za terorističke aktivnosti.
U noći između 19. i 20. septembra 2016. godine u blizini Alepa uništen je zajednički konvoj Sirijskog arapskog crvenog polumeseca i humanitarnih organizacija pod okriljem Ujedinjenih nacija. Osamnaest od trideset kamiona je uništeno, a jedan oficir SACP-a i dvafeset civila ubijeno, kamioni sa humanitarnom pomoći su opljačkani.
„Sasvim slučajno“ na sceni su izašli „Beli šlemovi“. Oni su saopštili centru u Londonu da je napad na humanitarni konvoj izvela sirijska avijacija uz pomoć ruske avijacije. „Dokaz“ su bili fragmenti nekih bombi i očevici koji su videli sirijski helikopter na nebu. Odmah nakon toga, Vašington je saopštio da su vazdušni napad na konvoj mogle izvesti samo ruske ili sirijske trupe, ali su SAD za napad okrivile Rusiju, podseća Benediktov i dodaje:
Stari trikovi
„Govoreći o ’podvizima‘ zajedničke zamisli britanske obaveštajne službe, katarskih šeika i Džordža Soroša (u finansiranju ’Belih šlemova‘ otkriven je i njegov trag) može se dugo pričati — ali ću se ograničiti samo na dve provokacije sa upotrebom hemijskog oružja. Četvrtog aprila 2017. godine ’Beli šlemovi‘ su objavili video-snimke o ’posledicama tzv. vazdušnog napada sa upotrebom hemijskog oružja‘ na periferiji grada Han Šejkun u provinciji Idlib, odnosno materijal dva slobodna novinara povezana sa radikalnim islamistskimi frakcijama. Ovi video-snimci su prodati televiziji ’Al Džazira‘ i ’Orijent njuzu‘, a široko su objavljeni u vodećim zapadnim medijima. Govorilo se o tome da je u napadu korišćen izuzetno opasan gas sarin. Međutim, na video-snimku se jasno vidi, da je ’žrtvama‘ pomagano, ne brinući o sredstvima za zaštitu: kod njih nema ni rukavica, ni gas-maski, niti drugih pomagala. I uopšte, svi materijali koje su snimili ’Beli šlemovi‘ mnogo su više neki dokumentarni film.“
Video „Belih šlemova“ i njihovi „dokazi“ o korišćenju sarina (naravno, sirijske vojske) naterao je ćerku predsednika SAD Ivanku Tramp da dođe ocu i pokaže mu šokantne snimke, kako bi „kaznio krvavog diktatora“ Asada. Rezultata se svi sećaju — napad krstarećim raketama na aerodrom Šairat, nakon čega su nade za rusko-američku saradnju u Siriji iščezle kao jutarnja magla.
Godinu dana kasnije „Beli šlemovi“ ponovili su svoj stari trik, ali mnogo smelije. Ovaj put su sve izmontirali sami: 7. aprila 2018. godine „Beli šlemovi“ i veliki broj NVO saopštili su da su sirijske snage u Istočnoj Guti napale civile hemijskim oružjem.
„Mada je ceo ovaj spektakl bio nebuloza „Belih šlemova“, to je bilo dovoljno da Tramp naredi još jedan raketni napad na sirijske vojne objekte (u noći 13. na 14. april), a svet je nekoliko sati opasno balansirao na ivici novog velikog rata“, konstatuje autor teksta.
U principu, ističe Benediktov, ove dve epizode su dovoljne da se vidi da su „Beli šlemovi“ falsifikatori.
Blagajnici koji su previše znali
„Nažalost, neće biti suđenja. Na nagovor američkog predsednika Trampa i kanadskog premijera Trudoa, Izrael se složio da dozvoli prolaz kroz svoju teritoriju za nekoliko stotina aktivista ’Belih šlemova‘ i njihovih porodica“, navodi autor teksta. Kako kaže, jasno je zašto je Zapadu trebalo da se „šlemovi“ izvuku iz Sirije – za pet godina, oni su se borili protiv Asada i Rusije i teško bi mogli očekivati dobar stav prema njima.
„I što je najvažnije — komandanti i blagajnici koji su previše znali, a da njihova tajna padne u ruke sirijske ili ruske kontraobaveštajne službe. Ne, nisu mogli sebi to dozvoliti. Pored toga, zajedno sa ’šlemovima‘, pretvarajući se da su mirni volonteri, Siriju su napustila najmanje četiri gospodara rata, komandira Nusra fronta, koji su jedva mogli računati na činjenicu da će ih lako propustiti u Idlib, zajedno sa izbeglicama iz Darae i Kuneitre. List Masdar naveo je njihova imena i izveštaje da su te četiri osobe regrutovane od strane izraelske vojnoobaveštajne službe, te da su radile u interesu jevrejske države“, precizira Benediktov i zaključuje:
„Nije isključeno da su ’Beli šlemovi‘ nedopustivo znali mnogo o ulozi Izraela u podršci i snabdevanju nekih džihadističkih grupa na jugu Sirije — grupa koje Izrael koristi protiv svojih glavnih neprijatelja — Iranaca. U ovom slučaju, ’bez presedana humanitarna akcija‘, Izrael je otvorio tranzitni koridor za ’Bele šlemove‘ za Jordan, što se dobija kao logično objašnjenje“.
Šta god da je, beg „Beli šlemova“ iz Sirije je jedan poraz globalista, koji nisu uspeli da preoblikuju Bliskog istok po svojim modelima. Još jedna pobeda za Moskvu i Damask. Šteta što su provokatori i lažovi „Sirijske civilne odbrane“ pobegli od pravičnog suđenja. Ali možda ovo nije kraj priče?
