https://lat.sputnikportal.rs/20261017/1204573234.html
Gde je granica između autorstva i algoritma
Gde je granica između autorstva i algoritma
Sputnik Srbija
Može li veštačka inteligencija da bude umetnik ili je ipak samo alat u rukama čoveka? Od portreta koje stvaraju algoritmi, do književnih dela čije se autorstvo... 17.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-17T10:00+0200
2026-10-17T10:00+0200
2026-10-17T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/11/1204573076_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_08f781568c75df57103b93c5ca5845ca.jpg
Gde je granica između autorstva i algoritma
Sputnik Srbija
Može li veštačka inteligencija da bude umetnik ili je ipak samo alat u rukama čoveka? Od portreta koje stvaraju algoritmi, do književnih dela čije se autorstvo dovodi u pitanje, granica između ljudske kreativnosti i mašinskog učešća postaje sve nejasnija. Gde se završava pomoć tehnologije, a počinje pitanje originalnosti i autorstva? O tome razgovaramo sa Zoranom Hamovićem, glavnim urednikom izdavačke kuće „Klio“ i vizuelnim umetnikom i profesorom Predragom Terzićem.
Šta nam Lav Tolstoj poručuje danas i zašto su njegove ideje o ljubavi, nenasilju i moralnom usavršavanju i dalje aktuelne? Na seminaru „Tolstoj je čitav jedan svet“, održanom u Ruskom domu u Beogradu, o nasleđu velikog ruskog pisca, njegovim vezama sa slovenskim svetom i značaju njegovih dela za mlade govori Galina Aleksejeva, naučni rukovodilac Muzeja-imanja Lava Tolstoja u Jasnoj Poljani. Može li nam Tolstoj kroz svoje junake i večita pitanja o čoveku pomoći da bolje razumemo i sebe i svet u kojem živimo?
Kako književnost premošćuje kulturne razlike i pomaže nam da razumemo iskustvo drugog čoveka? Ukradeni artefakti, nerasvetljena ubistva i sećanja koja izmiču – u romanu „Hamurabijevo oko“ alžirskog pisca Abdelatifa Ulda Abdalaha kriminalistička priča prerasta u potresno suočavanje s nasleđem građanskog rata i traumama koje ne prolaze. Objavljen u izdanju „Klia“, ovaj roman otvara vrata alžirskoj kulturi i društvu, ali i podseća na rane iz prošlosti koje povezuju različite narode.
Zašto je 125 godina Etnografskog muzeja Srbije važan jubilej za sve članove srpskog drušzva, kako se istorija, identitet i trajanje očituju u eksponatima koje ova ustanova kulture poseduje, da li ćemo u decembru imati i pirotski ćilim na listi svetske nematerijalne baštine čovečanstva – pitamo direktora muzeja Marka Krstića.
Može li veštačka inteligencija da bude umetnik ili je ipak samo alat u rukama čoveka? Od portreta koje stvaraju algoritmi, do književnih dela čije se autorstvo dovodi u pitanje, granica između ljudske kreativnosti i mašinskog učešća postaje sve nejasnija. Gde se završava pomoć tehnologije, a počinje pitanje originalnosti i autorstva? O tome razgovaramo sa Zoranom Hamovićem, glavnim urednikom izdavačke kuće „Klio“ i vizuelnim umetnikom i profesorom Predragom Terzićem.Šta nam Lav Tolstoj poručuje danas i zašto su njegove ideje o ljubavi, nenasilju i moralnom usavršavanju i dalje aktuelne? Na seminaru „Tolstoj je čitav jedan svet“, održanom u Ruskom domu u Beogradu, o nasleđu velikog ruskog pisca, njegovim vezama sa slovenskim svetom i značaju njegovih dela za mlade govori Galina Aleksejeva, naučni rukovodilac Muzeja-imanja Lava Tolstoja u Jasnoj Poljani. Može li nam Tolstoj kroz svoje junake i večita pitanja o čoveku pomoći da bolje razumemo i sebe i svet u kojem živimo?Kako književnost premošćuje kulturne razlike i pomaže nam da razumemo iskustvo drugog čoveka? Ukradeni artefakti, nerasvetljena ubistva i sećanja koja izmiču – u romanu „Hamurabijevo oko“ alžirskog pisca Abdelatifa Ulda Abdalaha kriminalistička priča prerasta u potresno suočavanje s nasleđem građanskog rata i traumama koje ne prolaze. Objavljen u izdanju „Klia“, ovaj roman otvara vrata alžirskoj kulturi i društvu, ali i podseća na rane iz prošlosti koje povezuju različite narode.Zašto je 125 godina Etnografskog muzeja Srbije važan jubilej za sve članove srpskog drušzva, kako se istorija, identitet i trajanje očituju u eksponatima koje ova ustanova kulture poseduje, da li ćemo u decembru imati i pirotski ćilim na listi svetske nematerijalne baštine čovečanstva – pitamo direktora muzeja Marka Krstića.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Može li veštačka inteligencija da bude umetnik ili je ipak samo alat u rukama čoveka? Od portreta koje stvaraju algoritmi, do književnih dela čije se autorstvo dovodi u pitanje, granica između ljudske kreativnosti i mašinskog učešća postaje sve nejasnija. Gde se završava pomoć tehnologije, a počinje pitanje originalnosti i autorstva? O tome razgovaramo sa Zoranom Hamovićem, glavnim urednikom izdavačke kuće „Klio“ i vizuelnim umetnikom i profesorom Predragom Terzićem.
Šta nam Lav Tolstoj poručuje danas i zašto su njegove ideje o ljubavi, nenasilju i moralnom usavršavanju i dalje aktuelne? Na seminaru „Tolstoj je čitav jedan svet“, održanom u Ruskom domu u Beogradu, o nasleđu velikog ruskog pisca, njegovim vezama sa slovenskim svetom i značaju njegovih dela za mlade govori Galina Aleksejeva, naučni rukovodilac Muzeja-imanja Lava Tolstoja u Jasnoj Poljani. Može li nam Tolstoj kroz svoje junake i večita pitanja o čoveku pomoći da bolje razumemo i sebe i svet u kojem živimo?
Kako književnost premošćuje kulturne razlike i pomaže nam da razumemo iskustvo drugog čoveka? Ukradeni artefakti, nerasvetljena ubistva i sećanja koja izmiču – u romanu „Hamurabijevo oko“ alžirskog pisca Abdelatifa Ulda Abdalaha kriminalistička priča prerasta u potresno suočavanje s nasleđem građanskog rata i traumama koje ne prolaze. Objavljen u izdanju „Klia“, ovaj roman otvara vrata alžirskoj kulturi i društvu, ali i podseća na rane iz prošlosti koje povezuju različite narode.
Zašto je 125 godina Etnografskog muzeja Srbije važan jubilej za sve članove srpskog drušzva, kako se istorija, identitet i trajanje očituju u eksponatima koje ova ustanova kulture poseduje, da li ćemo u decembru imati i pirotski ćilim na listi svetske nematerijalne baštine čovečanstva – pitamo direktora muzeja Marka Krstića.
