Pitanje asimilacije mlađe populacije Srba u Hrvatskoj izvesnije je od očuvanja identiteta, smatra Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, naglašavajući da su preslabi instrumenti unutar srpske zajednice u Hrvatskoj, medijski, obrazovni i kulturni, koji treba da spreče tu asimilaciju.
Ono što je neophodno da bi se promenila sadašnja pozicija Srba u Hrvatskoj i nekoliko godina i decenija u prošlosti, prema mišljenju Ratka Dmitrovića, direktora RAS televizije, jeste definicija rata koji je vođen tokom devedesetih godina prošlog veka.
Jedinke nemaju za šta da se uhvate
„Iz te definicije, a ona je službena hrvatska i glasi: ’Hrvatska je bila napadnuta od strane Srbije i lokalnih Srba‘, proističe sve ono što je Srbe zadesilo i što im se još događa u Hrvatskoj nakon rata. Dakle, Srbi su označeni kao agresori, kao neko ko je napao sopstvenu državu uz pomoć druge države. I iz te postavke Hrvati crpe odnos, a sad ću reći i mržnju i netrpeljivost prema Srbima“, kategoričan je Dmitrović za Sputnjik.
Na skupu „Položaj srpske nacionalne manjine u susednim zemljama“, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti, Milorad Pupovac je istakao i da je Srbima u Hrvatskoj stalo da Hrvatska i Srbija otpočnu dijalog, jer je odsustvo dijaloga ozbiljna prepreka za očuvanje prava srpske zajednice.
Najveći problem očuvanja srpskog identiteta u Hrvatskoj, sugeriše tamošnji novinar Denis Kuljiš, jeste što je preostao vrlo mali broj njih i podeljeni su između grada i nekih ruralnih područja, gde su zanemarljiva i siromašna manjina.
„Ovi u gradu su asimilovani prema prirodi stvari. To je kao u doba Jugoslavije, kad Hrvati dođu u Beograd i onda nakon nekog vremena svi navijaju za Crvenu zvezdu. U gradu se prirodno asimiluju i vrlo malo ima tih aktivnosti koje očuvaju“, smatra Kuljiš.
Govoreći o najavljenoj Deklaraciji o opstanku i zaštiti Srba u regionu koja se sprema u Srbiji, predsednik SNV-a rekao je da bi, da se on pita da bira između deklaracije i strategije, pre odabrao strategiju.
„Strategija bi sadržavala mnogo više od Deklaracije. Deklaracija ne može sadržati sve što i strategija, a može proizvesti neku vrstu krive percepcije i krivog viđenja“, pojasnio je Pupovac.
Rekao bih, napominje Kuljiš za Sputnjik, da bi koristilo izdavaštvo, ali izdavaštva nema ni na hrvatskom, a kamoli na srpskom.
„Imate crkvu kroz koju se čuva identitet, ali to zahvata samo manji broj ljudi. Naprosto ne idu svi u crkvu. Ovi u gradu idu za Božić, na slave i blagdane. Postoje i neke emisije, ali su to sve neke manjinske priče koje vrlo slabo funkcionišu. Najveći problem Srba jeste da ih je naprosto veoma malo ostalo u Hrvatskoj. I oni su pre bili većina u manjim gradovima, pa su imali lokalni karakter koji je onda pridonosio očuvanju“, podvlači Kuljiš.
Srbi ne smeju da ukažu na svoj položaj, poručuje Ratko Dmitrović, jer istog trenutka dolazi rečenica: „Budite sretni da ste i takvi i da ste tu, u toj poziciji, jer vi ste agresori, vi ste napali svoju državu, vi ste razorili Hrvatsku“, i tako dalje.
„To nije tačno. Sve je obrnuto. I stalno ponavljam, dosadan sam i sebi i drugima, ali moram, drugačije ne može. Prvi ministar policije Hrvatske, Tuđmanov Josip Boljkovac napisao je knjigu u kojoj ima rečenica: ’Nije Jugoslavija napala Hrvatsku, nego je Hrvatska napala Jugoslaviju‘. I tako je došlo do građanskog rata. I to je sve jasno“, posebno naglašava Dmitrović.
Dakle, Srbi u Hrvatskoj, savetuje Dmitrović, moraju da smognu snage da promene narativ.
„Pre svega, Pupovac koji sad ovo govori mora da smogne snage, ako se već bavi politikom, a prilično je kapitalizovao svoju poziciju u Hrvatskoj, da kaže ovu rečenicu. Dakle, nismo mi gospodo uz pomoć Srbije napali Hrvatsku, nego ste vi napali nas, tako što ste nas izbacili iz Ustava, tako što ste tražili izjavu o lojalnosti kao Ante Pavelić 1941. godine“, podvlači Dmitrović.
I to sve, dodaje on, mora službeni Beograd da podrži Deklaracijom o razbijanju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
„Ta deklaracija mora da bude usvojena u Skupštini Srbije i u njoj treba da se kažu te činjenice koje idu u prilog i Srbiji i Srbima. Dok se to ne uradi, ne vidim na koji način Srbima u Hrvatskoj može da bude bolje“, zaključuje Dmitrović.
Književnost i pozorište ne pomažu u pravoj meri mirnodopskoj atmosferi, smatra Denis Kuljiš, koliko popularne stvari poput muzike, sporta ili turizma.
