Ni Tribunal ne pomaže dva puta, pa se obistinilo ono čega se hrvatski državni vrh najviše pribojavao — ratni predsednik Hrvatske Franjo Tuđman našao se u pravosnažnoj presudi suda kao deo zločinačkog poduhvata devedesetih u Herceg-Bosni, pa je Hrvatska koja gradi sebe na odbrambenom ratu, proglašena i za napadača na druge.
Ima li tačke na „U“?
Pravosnažnom odlukom u slučaju „Prlić“ Tribunal je potvrdio prvostepenu presudu šestorici bosanskohercegovačkih Hrvata zbog zločina nad Bošnjacima tokom rata u BiH osmišljenih u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, s ciljem etničkog čišćenja delova BiH.
„Hrvatska je sprovodila kontrolu preko lokalnih tela u Herceg-Bosni, što potvrđuje da je postojalo stanje okupacije“, saopštio je sudija Karmelo Ađijus. Odbijen je zaključak da je udruženi zločinački poduhvat postojao samo tamo gde su se vodile borbe. „Kršenje Ženevske konvencije može se primeniti na celom području Bosne i Hercegovine“, rekao je takođe predsedavajući sudija Ađijus.
Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je žalbu optuženih i potvrdilo zaključak da je udruženi zločinački poduhvat „uspostavio Franjo Tuđman i druge političke vođe sa ciljem uspostavljanja entiteta u skladu sa starim granicama Hrvatske“.
Odgovarajući na pitanje kakve mogu biti posledice ovakve odluke na Hrvatsku, region i BiH, advokat Toma Fila kaže za Sputnjik da ne želi da se raduje tuđoj nesreći, ali da je ovakva odluka suda veliki poraz za Hrvatsku, koja je onomad veličala Tribunal kad su drugostepenom presudom oslobođeni generali Gotovina i Markač.
„Morate praviti razliku — ubijanje Srba je više sportskog tipa, a kad ubijete Bošnjaka, to više nije tako naivno. I kad srušite džamiju“, rezonuje Fila.
Ne želim da trijumfujem nad time, dodaje taj advokat, ali to je nešto što je konačno uvelo neki red da se vidi tamo ko je šta i kako radio. Srbija je, naglašava Fila za Sputnjik, potpuno sklonjena iz intervencije u Bosni i Hercegovini, a Hrvatska je, na čelu sa Tuđmanom i ministrom Bobetkom, izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu.
Srbija konačno nije vest u Tribunalu
„Ako je Hrvatska jedina proglašena agresorom za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, sa pravne strane bi to značilo da bi Bošnjaci trebalo da tuže Hrvate za genocid i napad, a ne Srbiju. Međutim, izgleda da između Hrvatske i Bošnjaka postoji neki pakt o nenapadanju, tako da to Bakir Izetbegović sigurno neće iskoristiti da napadne Hrvatsku, nego će da prećuti“, smatra Toma Fila.
U svakom slučaju, dodaje Fila, mogli bi da traže nadoknadu štete od Hrvatske, za sve objekte koji su srušeni i sve ljude koji su pobijeni.
Hrvatska godinama pravi nacionalni narativ na priči da se branila, a sad se ispostavilo da je bila agresor. Nema odluke nijednog suda, ponavlja Fila, da je Srbija bila agresor, a za Hrvatsku ima. Toga nema ni u fusnoti presude Ratku Mladiću. Jedina država, podvlači Fila, koja je agresor u BiH je Hrvatska.
Današnja presuda, prema oceni Danijela Simića, osnivača portal „Frontal“, najviše pokazuje ko je zapravo finansijer i koji su pravi ciljevi tog suda, odnosno da je namera da se skine odgovornost sa zemalja NATO-a i glavnih vinovnika rata u bivšoj Jugoslaviji, kako bi se prikazali kao nekakvi mirotvorci.
„Posledica po Hrvatsku od strane onih čija je Hrvatska projekat neće biti, jer će verovatno da govore kako Tribunal sudi za individualnu odgovornost, dočim bi se za odgovornost između država trebalo obratiti pažnja na Stalni međunarodni sud pravde“, tumači Simić za Sputnjik.
Haški sud je, kategorički tvrdi taj novinar, estradna institucija bez ikakve pravne utemeljenosti i težine, koji je doneo još veće svađe i netrpeljivosti između naroda na Balkanu, odnosno u bivšoj Jugoslaviji, umesto glavnog posla koji je bio navodno proklamovan, a to je da se ljudi pomire.
Haško čudo od tri dana?
„Što se tiče Hrvata, oni su jedna oportunistička nacija koja će iz svega pokušati da izvuče nekakav narativ. Moram naglasiti da su i kod Bošnjaka u BiH i kod Hrvata u Zagrebu ti nacionalni projekti ekstremno agresivni, usmereni protiv drugih, vrlo jednostrani, vrlo okrenuti ka obrazovanju osnovnoškolske dece da mrze druge nacije i da u sebi vide superiornu naciju, tako da je presuda Haškog tribunala učinjena u smislu ’drži vodu dok majstori odu‘“, sugeriše Simić.
Ovo je finiš Haškog tribunala, konstatuje Simić, i treba da se da ta završna nota.
„Da se osudi taj ’ultimativni zločinac‘ Ratko Mladić i još neki Srbi, a kao šlag na tortu osudićemo još nekoliko Hrvata, čisto da se kaže da je ta nekakva tobože suverena nezavisna i međunarodno priznata Bosna i Hercegovina sveta krava u koju se ne sme zadirati. Tako da je osuđen taj hrvatski projekat zasebne države unutar BiH, kao što je osuđen i projekat Republike Srpske“, ukazuje Simić za Sputnjik.
Sumnjam da će u istorijskom i pravnom sledu imati Tribunal nekakvu funkciju, rezonuje taj novinar. „I možda neko u budućoj primeni sile u međunarodnim odnosima, odnosno agresiji, pre svega mislim na zemlje NATO-a, koristi te presude u smislu pritiska, opravdanja“.
„Očigledno im je bio cilj da, ako već nisu uspeli da osude Miloševića zbog smrti i neke druge ljude da bi se napravila veza između Republike Srpske kao nečega što je stvoreno agresijom, genocidom i tako dalje sa strane Srbije, nisu mogli da to dopuste ni sa strane Hrvatske“, zaključuje Simić.