Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je, naime, žalbu optuženih u slučaju „Prlić“ i potvrdilo zaključak raspravnog veća da je udruženi zlocicnački poduhvat „uspostavio Franjo Tuđman i druge političke vođe sa ciljem usprostavljanja entiteta u skladu sa starim granicama Hrvatske“.
Prvostepenom presudom je utvrđeno da su visoki zvanicnici Hrvatske — predsednik Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak i general Janko Bobetko bili ucesnici udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem eliminacije bosanskih mislumana na tom području.
Odbijen je i navod da je udruženi zločinački poduhvat postojao samo tamo gde su se vodile borbe.
Kršenje Ženevske konvencije može se primeniti na celom području Bosne i Hercegovine, rekao je sudija Karmel Ađijus.
Što se tiče optuženih u ovom slučaju žalbeno veće Haškog tribunala portvrdilo je kaznu od 25 godina zatvora bivšem predsedniku vlade „Herceg Bosne“ Jadranku Prliću, kao i Brunu Stojiću i Slobodanu Praljku po 20 godina zatvora, nakon čega je čitanje presude prekinuto.
Praljak je naime nakon što je odslušao izricanje kazne popio nešto iz male bočice za šta je njegov advokat rekao da je otvor, pošto je prethodno uzviknuo:
„Odbacujem vašu presudu, ja nisam ratni zločinac“.
Predsednik žalbenog veća je ignorisao njegov gest i nastavio da čita presudu, ali je neko u sudnici povikao da je u pitanju otrov i čitanje presude je prekinuto, a u delu za optužene su navučene zavese.
Prvostepenom presudom iz 2013. godine Haški tribunal je osudio na 25 godina zatvora bivšeg predsednika vlade „Herceg Bosne“ Jadranka Prlića, Bruna Stojića, Slobodana Praljka, Milivoja Petkovića osudio je na po 20 godina zatvora, Valentina Ćorića na 16, dok je Berislavu Pušiću izrečena kazna od 10 godina zatvora.
U pitanju je slučaj u kojem su prvostepenom presudom Tribunala iz 2013. godine kao i visoki funkcioneri takozvane republike „Herceg-Bosna“ i Hrvatskog saveta odbrane (HVO) osuđeni na ukupno 111 godina zatvora zbog zločina nad muslimanima u BIH u okviru "udruženog zlocinackog pothvata" u kojem je učestvovao i deo političkog i vojnog rukovostva Hrvatske, uključujući i predsednika Franju Tuđmana.
Cilj tog udruženog zločinackog pothvata, prema zaključku prostepene presude, bio je uspostavljanje hrvatskog entiteta u granicama Banovine Hrvatske iz 1939. godine i njegovo spajanje sa Hrvatskom, kako bi se ponovo ostvarilo ujedinjenje hrvatskog naroda u slučaju raspada BIH, odnosno da on postane nezavisna država unutar BiH tesno povezana s Hrvatskom.
Žalbeno veće Haškog tribinala je potvrdio taj deo presude koji se odnosi na zajednički zločinački poduhvat.
Tokom čitanja presude sudija Ađijus je naveo da su sva šestorica optužetnih u svojim žalbama dovela u pitanje zaključak raspravnog veća da je udruženi zlocicnački porudhvat uspostavio Franjo Tuđam i druge političke vođe sa ciljem usprostavljanjem entiteta skladno starim granicmaa Hrvatske.
„Žalbeno veće utvrđuje da nisu pokazali da je raspravno veće na pogrešan način protumačilo dokazne predmete ili da je na bilo koji način pogrešilo u donošenju zaključka“, rekao je sudija Ađijus.
Očekuje se nastavak čitanja drugostepene presude, a za sada nema vesti iz Haga šta se dešava u sudnici nakon Piljkovog gesta.
Izveštač HRT-a javlja da je publika napustila sudnicu Tribunala, dok su policajci i „neki ljudi“ ušli u zgradu Tribunala u Hagu bez obaveznog pregleda.
Prema rečima predsednika Žalbenog veća sudije Karmela Agijusa, koji je ujedno i predsednik tribunala danas se čita samo sažetak presude, ključni momenti i zaključci veća.
Pored Ađijusa članovi žalbenog veća su i sudije Liu Dakin, Fausto Pokar, Teodor Meron i Bakone Džastis Moloto.
