Franjo Tuđman nameravao je da podeli Bosnu uz pomoć Amerike na srpski i hrvatski deo kako bi „istisnuo“ muslimane za koje je govorio da će im ostaviti toliko mesta da „mogu da siđu do mora da operu noge“. Prema nezvaničnim verzijama Tuđman je hteo da se Bosna podeli pod „pravim linijama“ tako što bi Sarajevo ostalo Srbima, a ostatak Hrvatskoj. Da je razgovora o tome bilo sa Amerikancima svedoče i depeše tadašnjeg američkog ambasadora u Beogradu Vorena Cimermana sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, a u kojima piše da je Tuđman pregovarao o toj opciji sa SAD, ali i sa Slobodanom Miloševićem i sa liderima Srba u BiH.
Svedok i akter tog vremena Momčilo Krajišnik, bivši predsednik Skupštine SR Bosne i Hercegovine i prvi predsednik Narodne Skupštine Republike Srpske, tvrdi da Tuđman nikada nije u zvaničnim razgovorima govorio o podeli Bosne između Hrvata i Srba. On međutim, ne može da bude sasvim siguran da Tuđman takve planove nije predočio Amerikancima i ne zna da li se o tome diskutovalo mimo bosanskih Srba i Slobodana Miloševića.
„Mogu da kažem da nikada nisam čuo od pokojnog predsednika Slobodana Miloševića da zagovara podelu Bosne na srpski i hrvatski deo. To niti je zagovarao, niti je to nama predlagao. Takvih razgovora sa hrvatske strane nije bilo ni u našem prisustvu na sastancima delegacija, ali jesu vođeni ozbiljni razgovori da se Bosna podeli na tri samostalne države“, kaže Krajišnik za Sputnjik.
Naš sagovornik se priseća da je muslimanski pregovarački tim u leto 1993. godine došao na sastanak, prvo sa Srbima, pa posle sa Hrvatima i predložio da im se dodeli 30 odsto teritorije, da bi kasnije taj procenat podigli na 33, posle čega bi oni bili spremni da Hrvati idu Hrvatskoj, a Srbi — Srbiji. Šta bi koja nacionalna zajednica uradila sa svojim delom to bi zavisilo od nje“, napominje Krajišnik.
„Konkretan predlog je bio da se njima odredi deo teritorije, to jest da se formira ’muslimanska‘ država, a da onaj deo teritorije gde su Srbi bili u većini bude srpski, a gde su u većini bili Hrvati — njihov. Posle toga, hrvatski predstavnici, među kojima je bio i Franjo Tuđman, i Slobodan Milošević, i naša i hrvatska delegacija, gotovo dva meseca smo pravili, uslovno rečeno, ’muslimansku državu‘, jer smo želeli da napravimo razgraničenje u kojem bi muslimani dobili prostor u kojem bi bili u većini. Takva mapa postoji i takav predlog smo poslali na raspravu. Čak je i jedna dekleracija u tom smislu potpisana koja govori da bi Srbi posle određenog vremena imali pravo da se pripoje Srbiji ako hoće“, navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, taj dogovor je propao jer su muslimani od njega odustali, odnosno, kasnije je saznao da je taj predlog išao u više varijanti na muslimansku skupštinu u Zenici, gde je prevagnulo mišljenje onih koji nisu hteli „malu muslimansku državu“, a ne onih kojih su zagovarali podelu Bosne.
„Ono što je isto tako bitno jeste da je međunarodna zajednica pristala na podelu Bosne. Najbolji dokaz da se to potkrepi je srpsko-muslimanska deklaracija, potpisana 23. septembra 1993. godine. Tome je svedok bio Oven Stoltenberg. U paragrafu pet te deklaracije tačno piše da će, kada se izvrši razgraničenje, Srbi imati pravo da posle pet godina trajanja Bosne i Hercegovine u Republici Srpskoj raspišu referendum i da se odluče da li će ostati u BiH ili iz nje izaći“, priča on.
Naš sagovornik kaže da ne zna odakle u američkim depešama, koje su objavili pojedini mediji, tvrdnja da je Tuđman želeo Bosnu bez muslimana, jer će oni „dovesti pola miliona Turaka, preko Sandžaka i Kosova i povezati se sa Turskom“.
„Ja ne znam odakle takve priče i samo znam da je upravo Amerika predlagala Muslimansko-hrvatsku federaciju, kao što je i potpisano. Zašto je to posle izigrano — ne znam. Ne mogu da kažem drugačije, iako prema Tuđmanu nemam simpatija, ali ja u svim tim razgovorima nisam čuo da on planira da istrebi muslimane ili nešto drugo. Bilo bi nepošteno reći da je tako, iako je kod Srba na lošem glasu“, objašnjava Krajišnik.
Na pitanje da li je moguće da se depeša odnosi na deo razgovora Tuđmana i Cimermana o podeli Bosne na hrvatski i srpski deo, za koji predstavnici Srbi sa obe strane Drine nisu, u stvari, ni znali, kaže da je sve moguće, ali i da je u to vreme bilo mnogo priča i kombinacija u kojima je svaki diplomata sa strane koji bi došao, pokušao da donese nešto novo. Nekada nešto nestvarno, a nekada je to bio samo pokušaj da ispita da li bi funkcionisalo to što predloži.
„Bilo je priča, a ljudima je bilo logično da se Bosna podeli po nekim logičnim merama. Da istočni deo bude srpski, zapadni hrvatski dok bi središnji bio muslimanski. Bilo je raznih kombinacija, ali da li i onih koji bi išli u prilog tome ja stvarno ne znam“, tvrdi Krajišnik.
On na kraju napominje da Tuđman nije priznavao da su muslimani nacija, već je tvrdio da su muslimani Hrvati, pa ga zato muslimani nisu voleli.
U depeši od februara 1992. godine koja je iz Ambasade SAD u Beogradu upućena u Stejt department, a deklasifikovana prošlog meseca, napisano je da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman početkom 1992. godine pokušao da ubedi SAD da je u njihovom interesu da Srbi i Hrvati podele BiH, te je potvrdio da je o tome razgovarao ne samo sa Slobodanom Miloševićem, već i sa liderima Srba u BiH koji su Hrvatima nudili dogovor.
Kako je istaknuto u depeši, Tuđman je pokušao da dokaže da će muslimani dovesti pola miliona Turaka, kao i da će se preko Sandžaka i Kosova povezati sa Turskom, prenose „Nezavisne novine“.
