Da li zbog izbora, ili se nešto iza brda zaista valja, tek stvaranje trećeg, hrvatskog entiteta u Bosni i Hercegovini ponovo je ovih dana tema o kojoj se šuška po sarajevskim političkim mahalama. Daleko od očiju javnosti dogovor, navodno, kuju lideri Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića i Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragana Čovića.
Da li je to tačno ili ne, u strankama pomenutih lidera niti potvrđuju niti demantuju, pa su sagovornici Sputnjika skloni da poveruju da je u pitanju čist predizborni marketing. U suprotnom, saglasni su da bi to značilo izmenu Dejtona, ali i saglasnost Republike Srpske, što je, napominju oni, malo verovatno, jer bi novi entitet značio i prekrajanja granica RS, odnosno, Federacije, dakle Bosne i Hercegovine.
Slobodan Šoja, bivši diplomata i istoričar iz Sarajeva, za Sputnjik decidno tvrdi da je nemoguće formirati još jedan entitet u BiH, a da se ne pogazi Dejtonski sporazum.
„Ali, ovo ’gaženje‘ sporazuma je čak nebitno, bitno je da to nije moguće jer to ne žele velike sile. Efekat potencijalnog dogovara Čovića i Izetbegovića bio bi isti kao kad bi se dogovorili da su ustavne promene nužne u Venecueli. Bilo o čemu da se oni dogovore, ukoliko to nije u skladu sa osnovnim linijama svetske politike i diplomatije na Balkanu, odnosno BiH, ne vredi apsolutno ništa! Jer, da je bilo moguće formirati treći entitet, to bi se dogodilo u Dejtonu. Snažno lobiranje u tom pravcu je postojalo, ali nije se dogodilo ništa, upravo zato što velike sile tada nisu želele, a ni sada ne žele BiH podeljenu na tri nezavisne teritorije. Za Zapad je najvažnije bilo da stvore Republiku Srpsku, koja je trebalo da igra ulogu nove Vojne krajine, tačnije ’tampon-zone‘ za nastanak muslimanske države“, kaže Šoja.
Naš sagovornik kaže da nije čak ni siguran da hrvatski elitni političari iskreno priželjkuju treći entitet, jer dok god budu govorili da se za njega bore, a da im to drugi ne dozvoljavaju, oni će biti žrtve i narodni heroji.
„Kad bi dobili što su tražili, posle godinu ili dve dana, kad bi se videlo da je ekonomska situacija samo gora, teško bi mogli dokazati da to nije njihovom nebrigom i greškom. Ukratko, hrvatskog entiteta neće biti“, procenjuje Šoja.
Podsećanja radi, Međunarodna krizna grupa je prva potegla pitanje nove teritorijalne jedinice sa hrvatskom većinom. Dokument je objavljen pod jakim američkim uticajem. U dokumentu pod nazivom „Budućnost Bosne“ tvrdi se da je BiH potrebna ozbiljna ustavna rekonstrukcija: normalna federacija, teritorijalno definisana, bez posebne uloge konstitutivnih naroda, ali takva da odgovara interesima njene tri zajednice i pravima svih građana, te su stoga predložili da se održi referendum u BiH o ovom pitanju. Država Hrvatska je o ovom pitanju ostala prilično tiha, sve do skoro dok se hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović nije oglasila i rekla da bi Hrvatska podržala ovakve zahteve Hrvata u BiH.
S druge strane, Bošnjaci, koji zajedno sa Hrvatima čine drugi entitet, Federaciju BiH, ne vide ovo kao srećno rešenje, pa su samim tim glasine o dogovoru Izetbegovića i Čovića još čudnije.
Ivo Miro Jović, bivši visoki funkcioner bosanskog HDZ-a, sada profesor prava u Banjaluci, u razgovoru za Sputnjik ne krije da bi za Hrvate bilo dobro da imaju svoj entitet, ali isto tako kaže da je dobro i što je Dejtonski sporazum — potpisan.
„Ključna je stvar da u BiH postoje tri konstitutivna naroda i to piše i u preambuli Ustava i Dejtonskog ugovora, a mi imamo nemoguću misiju — jednu državu, dva entiteta i tri naroda, kao da je neko namerno pravio da od toga ne bude — ništa“, naglašava Jović.
Istovremeno, on podseća da je potpisivanjem Dejtona dobijena šansa da se postigne mir, a on se, kaže on, izgrađuje na pravdi i pravičnosti.
„Ali kad vi čitate Dejtonski ugovor i poredite ga sa onim što je u stvarnosti, to nema nikakve veze. Imate Mostar, za koji se u Dejtonu kaže da će ostati kao opština u granicama iz 1991. godine, ali danas u RS postoji opština Istočni Mostar. Mostar je danas grad-slučaj jer ga je takvim napravio visoki predstavnik Volfgang Petrič. Postoji 745 izmena izvornog Dejtona, od čega se skoro 95 odsto odnosi na Hrvate, a delom su nastale potpisom u Vašingtonu, kad je formirana bosansko-hrvatska federacija. Ali, ako me pitate da li sam za treći entitet, ja sam za ukidanje i ova dva, jer mi smeta ovakva BiH, ali ako već oni moraju da ostanu, onda sam za formiranje trećeg, hrvatskog entiteta“, kaže on.
Jović naglašava da je normalno da jednom narodu smeta ako nije ravnopravan sa ostalima, ali i dalje stoji na stanovištu da Dejton nije bio greška, ističući da bi sve bilo drugačije da su se pridržavali izvornog Dejtonskog dogovora. Na pitanje zašto se Hrvatska nije ranije založila za svoje sunarodnike u BiH Jović kaže da je u vreme Dejtona ona bila samo država-posmatrač. Na drugo pitanje, da li će se priča o „hrvatskom entitetu“ pojaviti i u predizbornoj kampanji u Hrvatskoj, Jović nije odgovorio, ali sudeći po onome što dopire iz Zagreba — da „Hrvatska treba da se založi u EU i NATO-u“ kako bi Hrvati u Bosni dobili svoj entitet“ — izgleda da hoće.
