Ante Gotovina je nesumnjivo filmska priča. Od trnja do zvezda, pa još jedan isti takav krug. Život koji vapi za scenaristom. Dramaturgija koja ište reditelja. I publika željna istine.
E, to je, istina, ono što ovom hrvatskom umirovljenom generalu i friškom savetniku za državnu bezbednost u friškoj hrvatskoj vladi sreću kvari.
Istina, ona prava, o ovom čoveku još više kvari neke od postulata hrvatske države, domovinskog rata i narativa koji je poslednjih godina ponovo uspostavljen u ovoj najmlađoj državi Evropske unije.
„Ratnik, pustolov, general“
Zato će — prvobitno haški osuđenik na 24 godine za ratne zločine, a potom zbog poništenja presude slobodni građanin — ipak doživeti filmsku i serijsku ekranizaciju svoje životne priče. Ali kakvu. Postoje filmovi i filmovi.
Prema knjizi Nenada Ivankovića „Ratnik, pustolov i general“ (naslov već dovoljno govori o vrednosnoj vertikali filma), ovaj uradak režiraće Antun Vrdoljak, a sve u produkciji Hrvatske radio-televizije.
„To je deo te nove politike HRT-a koji je postao, pod navodnicima i bez navodnika, patriotskiji sa novim rukovodstvom koje nastoji da prikazuje što više versko-katoličkog programa i što više domoljubnih tema“, kaže za Sputnjik hrvatski analitičar Žarko Puhovski.
Biće to propagandni film koji je, prema mišljenju Filipa Švarma, odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“ i autora dokumentarnog filma „Pad Krajine“, napravljen zato što odgovara sadašnjoj hrvatskoj vlasti i određenom establišmentu u Hrvatskoj.
Kako se „snima“ patriotizam
Biće to na neki način pranje biografije Ante Gotovine, dodaje Švarm i podseća da je Gotovina u Francuskoj bio osuđivan za ozbiljna krivična dela, nakon što je napustio Legiju stranaca.
„A u Haškom sudu se izvukao pod krajnje sumnjivim okolnostima. Ne možemo komentarisati presude, ali Ante Gotovina je jedan od onih ljudi kojima se posrećilo da žive na slobodi od nedostatka dokaza“, tvrdi Švarm.
„Meni se to ne sviđa“, ograđuje se Žarko Puhovski, ali kaže kako sve države na svetu imaju tradiciju patriotskih filmova.
„Jugoslavija je nekad imala one partizanske filmove, SAD su snimile stotine patriotskih filmova glorifikujući svoju naciju u bivšim ratovima, to je nešto što je uobičajeno“, ističe Puhovski.
„Prema ’istinitoj‘ priči“
S druge strane, Filip Švarm konstatuje da se o svakome može napraviti film, ali je pitanje da li to delo zadovoljava kriterijume koje igrani film treba da ima, ili se naprosto radi o najobičnijoj propagandi koja nema ni estetsku niti bilo kakvu drugu vrednost osim da glanca istoriju čoveka koji je po svemu kontroverzan i za koga, u krajnjoj liniji, postoje sudske presude.
„Poput najnapetijeg romana, u ovoj je knjizi ispričan život generala hrvatske vojske Ante Gotovine, čovjeka koji je sa šesnaest godina otputovao u bijeli svijet, najprije kao mornar, a onda i kao pripadnik glasovite i kontroverzne Legije stranaca“, može se naći preporuka za knjigu Nenada Ivankovića „Ratnik, pustolov i general“.
Potom se opisuje kako je sa nepunih osamnaest godina Gotovina „bio borac najelitnijih postrojbi…“ a onda „nakon dvadeset godina, polovicom 1991, vratio se u domovinu, jer nije mogao otrpjeti da kao profesionalni vojnik ostane po strani, kad je njegov narod počeo krvariti“.
Pustolov je, i dalje ide preporuka knjige, postao borac za slobodu.
Militarizacija javnosti
„Cudjelovao je u mnogim bitkama prsa o prsa, od novogradiškog i novskog bojišta (gdje je i ranjen) do Livna i Maslenice. Uzdižući se postupno od pukovnika preko brigadira do generala Hrvatske vojske i zapovjednika najvećih najveličanstvenijih bitaka Domovinskog rata — Zima ’94, Skok 1, Skok 2, Ljeto ’95, Oluja, Maestral, Južni potez, Gotovina je oslobodio 10.000 kvadratnih kilometara hrvatske zemlje!“
Avaj!
Kako će, dakle, ako ovako budu intonirani film i serija hrvatska mladež doživeti Gotovinu? Kako će to uticati na istinu o njemu u regionu? Šta će misliti onih 250.000 proteranih Srba iz Krajine?
„Što se tiče operacije ’Oluja‘, Gotovina je već bio na bračnom putovanju kad je počela, on za nju nema neku odgovornost, on ima neke druge odgovornosti. Međutim, tih odgovornosti ga je, kao što je poznato, Haški sud oslobodio. U tom pogledu, naprosto, ne može biti razloga da se taj film ne emituje, jer je on danas građanin kao i svaki drugi“, smatra Žarko Puhovski.
Ponavljam opet, dodaje on, meni se ne sviđa ta ideja militarizacije javnosti, ali ona je deo atmosfere koja se stvara u čitavoj regiji i koja je mnogima u Hrvatskoj ili nekima u Hrvatskoj jako dobrodošla.
Ante Gotovina i ono što je radio, podvlači Filip Švarm, ne može da se posmatra kao primer patriotizma.
„U nekim drugim vremenima, u nekim drugim zemljama, ne da se ne bi snimali filmovi o njemu, već se Ante Gotovina ne bi oglašavao u javnosti i bio bi predmet stalnog preispitivanja kako mu je prošlo da se izvuče“, jasan je Švarm.
