Hibridni rat je, prema oceni Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative, pojam koji su u upotrebu uveli novinari i političari, dok, kako kaže, akademska zajednica kaska za tim određenjem i definicijom šta hibridni rat podrazumeva. To je, napominje Proroković, reč koja se puno koristi, a po svoj prilici malo znači.
Dizanje buke, zarad dizanja buke
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon sastanka sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom u Budimpešti na pitanje novinara sa kim je to Hrvatska u hibridnom ratu odgovorio pitanjem: „A jeste li vi u Hrvatskoj ili u Beogradu?“. Plenković je nedavno privukao pažnju hrvatske javnosti izjavom da „samo naivni mogu da veruju da Hrvatska nije deo“ i meta procesa koji se najčešće opisuje kao hibridno medijsko delovanje ili hibridni rat.
Na kakav hibridni rat misli Plenković? Vodi li ga neko protiv Hrvatske i ako ga vodi, ko je to? Postoji li uopšte hibridni rat na Balkanu?
U teoriji se češće koriste pojmovi kao što su asimetrični i kognitivni rat, napominje Proroković za Sputnjik, a hibridni rat je relativno nov pojam koji lepo zvuči, pa je našao široku primenu u medijima, mada još nismo definisali šta on znači.
„Međutim, hajde da uzmemo neko najšire moguće određenje hibridnog rata kao produžetka ratovanja ili prvenstveno ratovanje nevojnim sredstvima. Rekao bih da se on u ovom trenutku vodi samo na teritoriji Ukrajine. Dakle, daleko od toga da ga ima na Balkanu. Na Balkanu imamo različite vrste napetosti, dolazi do sukobljavanja između država i imamo neku vrstu informativnog i političkog pritiska na gotovo sve zemlje, ali hibridnog rata na način kako se on odigrava u Ukrajini, recimo, ili u prvoj fazi rata u Siriji, kako se on razvijao, apsolutno nema“, jasan je Proroković.
Ako je hrvatski premijer mislio da se hibridni rat vodi na teritoriji Hrvatske, rezonuje Proroković, onda je Plenković lupio glupost i to je onda, kako kaže, pokazatelj da on apsolutno ne barata pojmovima o kojima govori.
„Inače, Hrvatska jeste uključena u hibridni rat, ali u hibridni rat protiv Rusije. I Hrvatska je u taj rat uključena na teritoriji Ukrajine. Koliko sam upoznat, Hrvatska nije nešto ključno doprinela u tom ratu protiv Rusije, ali kao članica NATO-a u njemu jednostavno mora da učestvuje. Dakle, Hrvati su kako na informativnom planu, tako i na vojno-obrazovnom bili uključeni u mnogo aktivnosti NATO-a koje su direktno usmerene protiv Rusije“, podseća Proroković.
Zagreb eventualno usputan, nikako cilj
Prema pisanju „Dojče velea“, Sigurnosno-obaveštajne agencija Hrvatske nije našla elemente za tvrdnju da se u Hrvatskoj ili prema njoj vodi hibridni rat. Plenkovićeva izjava je, ističe Proroković, kratka i konfuzna, pa nije jasno na šta je mislio, ali svakako, ukazuje taj analitičar, treba razlikovati pojmove hibridnog i informativnog rata.
Informativni rat je, pojašnjava Proroković, samo jedno od polja sukobljavanja u hibridnom ili čak ratu uopšte. Informativni ratovi su uvek postojali i ne treba ih, smatra on, sad uže vezivati za nekakav hibridni rat.
„Ratovi informacijama postoje od antičkih vremena i koriste se i danas. Ne vidim da bilo ko vodi informativni rat protiv Hrvatske jer je ona apsolutno na periferiji poslednjih geopolitičkih prestrojavanja u Evropi. Hrvatska je sebe isključila iz ovih dešavanja, jednostavno zato što ona čvrsto sledi Sjedinjene Države unutar NATO-a“, sugeriše Proroković.
Ukoliko se Plenkoviću čini da, ratujući protiv američkih medija, ruski mediji negde potkače Hrvatsku, dodatno pojašnjava svoje stanovište Proroković, možda to može podrazumevati pod informativnim ratom, ali tu cilj apsolutno nije Hrvatska, niti se pitanjem hrvatskih medija i hrvatskog informativnog prostora iko od ovih regionalnih sila ozbiljno bavi.
„Dakle, Hrvatska tu nije cilj, ona može biti periferno potkačena. Hrvati slepo slede SAD kako u vođenju njihovih ratova u Ukrajini i Siriji, tako i u nekim drugim aktivnostima, tako da ako neko i posmatra Hrvatsku kao neprijatelja, od velikih sila, onda je posmatra u sklopu celog tog NATO prostora protiv koga treba preduzimati neke aktivnosti“, smatra Proroković.
Otisak prošlosti, breme za budućnost
Kad je, nemušto, pomenuo Beograd, Plenkovićevo pitanje je zaličilo na onu već viđenu „politiku“ njegovog prethodnika Zorana Milanovića i na bacanje strelica ka Srbiji kad je u nekoj vrsti problema kod kuće.
„Hrvatski političari su već dugo vremena opsednuti Srbijom i to smo videli ne samo kod Milanovića, nego to danas gledamo i kod Plenkovića. Videli smo čak i kod Iva Josipovića koji je imao najumereniji i najpristojniji odnos u tim nekim našim bilateralnim odnosima. To je stvar istorijskog karaktera, temeljne opterećenosti Srbijom i Srbima, i to još dugo vremena neće proći“, sumnja Proroković.
I posle Plenkovića, konstatuje taj analitičar, doći će neko ko će se na još gori način baviti Srbijom i Srbima i to, kako kaže Proroković, nema veze sa krizom u kojoj se Hrvatska nalazi, već sa istorijskim procesima, načinom na koji je Hrvatska država nastala i onim što se dešavalo tokom akcije „Oluja“.
„To je ipak veliki otisak na hrvatskom državotvornom i narodotvornom procesu kojeg se oni neće tako lako osloboditi. I da ne bi razgovarali o svojoj krivici uvek je lakše ovako težište prebacivati na Srbiju i baviti se Srbijom“, zaključuje Proroković.
