Čuveni Ivan Meštrović je, živeći u Splitu, gradu koji je tokom II svetskog rata bio pripojen Italiji, vrlo dobro znao za ustaške zločine. Zato se jednom prilikom i uputio kod Pavelića da protestuje. Pavelić mu, budući da je Meštrović bio svetski poznat umetnik, nije mogao ništa, osim da mu, na protest uputi opasku: „Neka se oni (Srbi) proglase Hrvatima, pa ću se i ja proglasiti pravoslavnim“.
Ne zna se da li je u tom trenutku poglavniku sinula ideja o osnivanju Hrvatske pravoslavne crkve, ali ona je osnovana nedugo posle susreta sa Meštrovićem. Zvanična istorija kaže da je HPC osnovana posle brojnih protesta nemačkih i italijanskih okupatora, zgroženih varvarizmom ustaša.
Nastavljač opskurne organizacije pod nazivom „Hrvatska pravoslavna crkva“ je istoimena organizacija, koja je na Badnji dan u Zagrebu na Cvetnom trgu, uz pomoć još opskurnijeg „Projekta Velebit“, organizovala performans na kojem je izvedeno nešto što je nazvano „javnim obredom osvećivanja vode za Bogojavljenje“.
Gledajući snimak „obreda“, čoveka ne može, a da ne podiđe jeza, kako zbog polumanijačkog pogleda i govora organizatora skupa, novinara Marka Juriča, osnivača „Projekta Velebit“, čoveka koji je zbog veličanja ustaštva dobio otkaz na zagrebačkoj televiziji Z-1, tako i zbog čoveka obučenog u odoru pravoslavnog sveštenika, „episkopa“ Aleksandra, koji, klateći se, pognute glave na kojoj stoji prevelika kamilavka, sluša borbeni Juričev govor o „veri zabranjenoj 72 godine“ i o tome kako HPC „postaje sila“ i kako neće da se pravda da je ustaša…
Na skupu su bile prisutne još neke opskurne ličnosti hrvatskog političkog života — Ivan Pandža, bivši predsednik Čiste hrvatske stranke prava, i Mijo Crnoja, bivši HDZ–ov ministar branitelja, čovek koji je za svoga kratkog ministarskog mandata imao samo jednu želju — da popiše izdajnike hrvatstva. Da je živ, i Meštrović bi se sasvim sigurno našao na tom spisku.
Od osnivanja HPC pre 3. aprila 1942, obred održan na Badnji dan 2016. razlikuje se po tome što nije bilo ustaških uniformi i pozdrava — retorika i namere su iste. Aprila 1942. Pavelićev „patrijarh“ ruski emigrant Germogen prodefilovao je zagrebačkim ulicama u pratnji ustaških glavešina, pod baldahinom koji su nosili ustaški vojnici.
Nekoliko sličnosti upada u oči. Prva je da, kao i ona stara, ni nova „Hrvatska pravoslavna crkva“ nema pastvu. Iako organizatori skupa govore o „više od 16.000 pravoslavnih Hrvata“, na skupu se pojavilo tek desetak ljudi.
Drugo, ni onda, ni sada HPC nema sveštenstvo. Iako su na spisak sveštenika HPC ustaše stavile sve sveštenike SPC, tek nekoliko i se odazvalo pozivu da se pridruže HPC. Danas, na performansu je činodejstvovao (ako se njegov nastup uopšte tako može nazvati) samo „episkop“ Aleksandar.
Radi se o Bugarinu Aleksandru Radoevu Ivanovu, koji tek odnedavno živi u Hrvatskoj. Ivanov je, kako je u intervjuu za hrvatski portal „Makarska-post“ rekao 2014, magistar teologije, postao je đakon Bugarske pravoslavne crkve 1983, a kasnije i sekretar mitropolije (ne kaže koje). Iz crkve je izašao krajem osamdesetih, potom je bio operski pevač i predsednik Opštinskog veća u bugarskom radu Plevni. U intervjuu Ivanov ne objašnjava zašto je napustio BPC, niti razloge zbog kojih se doselio u Hrvatsku.
Razlike su, međutim, mnogo važnije. Za razliku od svoje prethodnice, u čijem je osnivanju učestvovao i jedan Srbin, Miloš Oberknežević, sada su Srbi u Hrvatskoj jedinstveni i jednoglasno osuđuju pojavu proustaške HPC.
Mitropolit zagrebačko–ljubljanski Porfirije izjavio je da delovanje grupacije koja sebe naziva Hrvatskom pravoslavnom crkvom ne vidi kao problem, jer za pravoslavlje takva grupacija ne postoji.
On je dodao da je takva grupacija postojala samo u NDH, kada je služila „isključivo ostvarivanju genocidnog programa prema srpskom narodu“.
Drugo, za razliku od prethodnice, ova HPC nema podršku države. Iako još niko od hrvatskih zvaničnika nije osudio Juričev performans, HPC-u ne polazi za rukom da se upiše u registar verskih zajednica u Hrvatskoj.
I hrvatska država prepoznala je u toj opskurnoj organizaciji ono od čega Srbe podilazi jeza — ustaško nasleđe. Iako se i Jurič i „episkop“ Aleksandar, pa čak i nesrećni Mijo Crnoja upinju da dokažu da je HPC postojala i pre NDH, to im ne polazi za rukom iz jednostavnog razloga — HPC je osnovao Ante Pavelić, pre i posle njega nije bilo Hrvatske pravoslavne crkve.
„Stoga je njihovo delovanje isključivo problem države, njenog identiteta i načina kako država želi da je dožive njeni građani, ali i kakvu sliku o sebi šalje u Evropu i svet“, naglasio je mitropolit.
Za predsednika Srpskog narodnog veća Milorada Pupovca proustaški performans na zagrebačkom Cvetnom trgu je provokacija i pretnja.
„Mi razumemo to kao zastrašivanje, kao pokušaj ometanja i neku vrstu pretnje. Nadamo se da će nadležni organi u skladu sa pozitivnim propisima učiniti sve da vernici koji budu dolazili na Badnjak i na Božić onde bez provokacija i bez pokušaja širenja straha proslave rođenje Hristovo“, rekao je Pupovac dan pre održavanja performansa.
