Kada 4. septembra bude kanonizovao Majku Terezu, papa Franja učiniće to bez ikakve dvojbe, mirne savesti i uveren, kao uostalom i svetsko javno mnjenje, da je Majka Tereza zaslužila da bude proglašena za sveticu.
Papa, međutim, ne deli isto mišljenje u pogledu dva čoveka koja su već proglašena blaženima, što je stepenik ka proglašenju za sveca. Pontifeks je, da se izrazimo bankarskim rečnikom, stornirao proglašenje za sveca dva čoveka koji su živeli u isto vreme i u mnogo čemu podelili sličnu sudbinu — pape Pija XII i kardinala Alojzija Stepinca.
Papa je, kao prvi čovek van Evrope izabran na to mesto i neopterećen evropskim ideološkim podelama, po svemu sudeći rešen da mnoge stvari koje su dugo stajale zataškane pod tepisima vatikanskih palata, instituta i arhiva, izvede na svetlo dana.
Uvidevši da se deo hrišćanskog sveta kome pripada i Srbija, a sa kojim želi da postigne, ako ne ujedinjenje, onda bar napredak u ekumenskom dijalogu, protivi proglašenju Stepinca za sveca, papa je odlučio da formira komisiju sastavljenu od srpskih i hrvatskih crkvenih velikodostojnika i istoričara, koja bi ulogu ovog kardinala u Drugom svetskom ratu konačno do kraja raspravila.
Prvi sastanak komisije, onaj osnivački, bio je u julu, drugi se, prema najavama mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, koji je i sam član komisije, očekuje u najskorije vreme, do kraja ovog meseca.
Upravo taj sastanak označiće i početak stvarnog rada koja bi trebalo da, interpretirajući poznate i dosad nepoznate dokumente čuvane u vatikanskim, beogradskim i zagrebačkim arhivima, baci novo svetlo na Stepinčevu ulogu u ratu. Na kraju rada, komisija će konsenzusom odlučiti je li Stepinac dostojan da postane svetac ili ne.
Koliko će rad komisije biti težak, govori i sama činjenica da nijedna strana ne odstupa od svojih polaznih stavova — za Srbe je Stepinac nedvosmisleno cinični zločinac, Hrvati u Zagrebu podižu crkvu njemu posvećenu.
Međutim, ako papa zaista misli da komisija treba da uradi posao zbog koga je osnovana, on je učinio revolucionarnu stvar, jer dosad niko nije uspeo da ubedi Srbe i Hrvate da o međusobnim problemima raspravljaju za pregovaračkim stolom, iskreno i otvoreno; da svi sve karte stave na sto. Tako je papa, možda i nesvesno, osnivajući komisiju, njen rad uzdigao na skoro metafizički nivo. Posle svega, pomiriti Srbe i Hrvate je teže nego dokazati postojanje Higsovog bozona.
U papine iskrene namere ne bi trebalo sumnjati, svojim dosadašnjim delima pokazao je ozbiljnost i iskrenost. A članovi komisije svoju ozbiljnost i iskrenost pokazaće tokom njenog rada.
Papa računa da bi komisija mogla da završi rad za godinu dana, dok hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel misli da će komisiji biti potrebno najmanje pet godina da donese bilo kakav zaključak. Koliko će komisija brzo raditi zavisi pre svega od količine dokumenata o kojima će raspravljati i brzine kojom će ih tumačiti. Rad će joj otežati i činjenica da se isti dokumenti mogu interpretirati na različite načine.
Zasad je važno da je dijalog počeo i da je u interesu svih. Osim, možda, hrvatske strane, koja tvrdoglavo stoji na stanovištu da je Stepinac mučenik. Međutim, oni su morali da se pokore volji svog poglavara, koji je, osim toga što iskreno želi da se problem reši, a to se vidi i u nameri da se raspravlja i o ulozi pape Pija XII u Drugom svetskom ratu, ima i interes da dijalog uspe.
Ako želi da se približi Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako bi se ekumenski dijalog uspešno nastavio, papa to mora da uradi preko najjače granične pravoslavne crkve, a to je srpska.
I zato će lično papa, svojim autoritetom, stajati iza rada komisije, podsticati je da, ako je potrebno, ubrza rad, i bdeti nad njom da se situacija ne otme kontroli. Ovaj „crkveni Dejton“ zato ima izglede na uspeh i može da donese i neočekivane rezultate.
