Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da oko kapitalnih pitanja poput referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, mora postojati potpuno političko jedinstvo i da će, ukoliko se opozicija u parlamentu jasno izjasni da hoće taj referendum, on i biti održan.
„To smo doneli sve u nadi da će opozicija shvatiti da treba da budemo zajedno. Sada mogu da kažem, pošto će ta odluka ići na parlament i pošto će oni pokušavati da prikažu kako smo mi odustali, neka opozicija kaže da hoćemo da održimo referendum o sudu i tužilaštvu, neka se jasno izjasni, i mi ćemo ostati u odluci i održati referendum“, rekao je Dodik.
„Teško je verovati da će stranci koji upravljaju Savezom za promene promeniti svoju odluku i reći: ′Ajde udovoljite Dodiku da raspiše taj referendum. I na narednom skupštinskom zasedanju u oktobru odluka o njegovom raspisivanju će biti povučena“, kaže Kozomara za Sputnjik.
Prilike u Evropi idu naruku Srpskoj
Što se tiče referenduma o nezavisnosti Srpske, Kozomara podseća da je on takođe stavljen van snage pod strašnim pritiscima dela zapadnih sila, pre svega Engleske i SAD.
„Možemo da pretpostavimo da su čak postojale pretnje Dodiku da povuče odluku o tom referendumu. Međutim, razvoj događaja u EU, pre svega današnji referendum u Kataloniji i ovi koji se najavljuju u nekim zemljama EU, idu naruku toj ideji u Republici Srpskoj i otcepljenju od Bosne i Hercegovine“, napominje Kozomara.
Nema nikakve dileme, dodaje on, da će to jednog dana biti na dnevnom redu, da će biti realizovano i da Bosna i Hercegovina ovakva kakva je ne može da opstane. To je, ističe Kozomara, već sada mrtva država i održava se na veštačkim aparatima međunarodne zajednice.
S druge strane, Ognjen Tadić, prvi zamenik predsedavajućeg Doma naroda parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, konstatuje za Sputnjik da nije nikakva novost da je Milorad Dodik vešt političar.
„On je čitavu priču oko referenduma o Sudu i Tužilaštvu upotrebio kako bi ovladao Sudom i Tužilaštvom Bosne i Hercegovine i Visokim sudskim tužilačkim savetom. Nakon što je to uspeo, ta tema mu više nije bila toliko interesantna, ali evo — izgleda da uspeva da preko te teme povrati saradnju sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa zapadnim zemljama, kroz priču o odustajanju od tog referenduma“, rezonuje Tadić, koji je bivši potpredsednik Srpske demokratske stranke.
U sve se to, pojašnjava dalje svoju tezu Tadić, nekako slučajno ili manje slučajno, uplela opozicija iz Republike Srpske, koja je na toj temi htela da dokaže da Dodik nije dosledan političar.
Opozicija može da postigne dva cilja
„I nije da nije uspela u tome, s tim što je odbrambena poza Milorada Dodika u toj situaciji upravo ta ponuda opoziciji. Da sam lider neke od opozicionih stranaka, prihvatio bih takvu ponudu i javno bih rekao: Da, želimo da se referendum održi, i onda Srpska ne samo da bi na taj način zaštitila instituciju referenduma nego bi na neki način podigla nivo uloga u političkom životu i uozbiljila samu sebe u čitavoj bosanskohercegovačkoj političkoj strukturi. Tada bismo videli da li gospodin Dodik ozbiljno misli kad daje takvu ponudu, pa bismo znali da li ima ili nema aranžman sa nekim od zapadnih sila“, predlaže Tadić.
Ukoliko opozicija bude glasala protiv referenduma o Sudu i Tužilaštvu i ne izjasni se jasno, podvukao je Milorad Dodik, to znači da nema političkog konsenzusa u Republici Srpskoj.
A zašto ga nema? Zašto oko ključnih, državotvornih tema, već dugo nema konsenzusa političkih činilaca u Srpskoj?
„Podsetiću da je 2014. na izborima za organe BiH većinu imao SNSD, ali je međunarodna zajednica htela da napravi drugačiji odnos snaga i da vlast sa SDA i HDZ-om čini Savez za promene, jer je njihov kandidat za člana Predsedništva Mladen Ivanić pobedio. Međutim, oni nisu pobedili na izborima, nego su izabrani političkim odlukama sa strane da čine vlast u Sarajevu“, smatra Anđelko Kozomara.
Sva njihova politika se nakon 12 godina opozicionog delovanja u Srpskoj u ove tri godine, prema njegovom mišljenju, svodila na to da oštete Republiku Srpsku.
Lično pre opšteg ili…
„Dodik ih je nekoliko puta javno prozvao da su izdajnici srpskog naroda. Kod većine građana Republike Srpske ta optužba je prihvaćena kao realna, kao tačna i oni su, dakle, i u ovom referendumu o Sudu i Tužilaštvu glasali protiv, po nalogu onih koji su ih doveli na vlast“, kategoričan je Kozomara.
Zanimljivo je da oni stalno, gotovo svakodnevno u javnosti kritikuju rad Suda i Tužilaštva, pogotovu Tužilaštva, ukazuje Kozomara, pa je tako, na primer, ministar bezbednosti Dragan Mektić najglasniji, čak i vređa tužioce u Tužilaštvu BiH.
„Ali su protiv referenduma o toj neustavnoj, nelegalnoj pravosudnoj instituciji (Dejtonom je predviđen samo Ustavni sud, a nikako Sud i Tužilaštvo na nivou BiH). Očigledno je da najpre neko od ambasadora izađe u javnost sa kritikom Dodikovih poteza, a onda sutradan već vođe Saveza za promene ponove to isto“, jasan je Kozomara.
S druge strane, Ognjen Tadić izostanak konsenzusa u Republici Srpskoj vidi u političkoj eliti koju čini jako veliki broj nedoraslih i nezrelih ljudi koji su veoma loše porodično poreklo, loš socijalni i ekonomski status odlučili da poboljšaju ulaskom u politiku.
„I oni su u politiku doneli sve osim plemenitosti, sve osim nacionalne svesti. A to sve uglavnom se odnosi na lični interes. Njihovo poigravanje sa nacionalnim interesima dovelo je Srpsku upravo tu gde ju je dovelo, u jednu vrstu ćorsokaka sa najmanjim prihodima, sa najvećom stopom nezaposlenosti, sa ogromnim brojem spoljnih i unutrašnjih neprijatelja koji svaki dan rade na tome da Srpska ostane bez sopstvenog identiteta“, rezigniran je Tadić.
Način na koji se svi mi zajedno branimo od toga, dodaje on, veoma je loš.
„Da nema Srbije i u nekakvom smislu Rusije kao i Dejtonskog mirovnog sporazuma, mi bismo odavno nestali. Nekoliko prilika da se to popravi narod nije razumeo i uvek se opredelio za primitivniju varijantu koja je prema pravilu i kriminalnija od one varijante koja je pristojnija i po pravilu poštenija. Zašto je to tako, mogu da odgovore sociolozi i politikolozi, teško neko ko učestvuje u političkom životu, jer da imamo odgovore na ta pitanja, ne bi dolazilo do takvih rezultata izbora“, zaključuje Tadić.
