Kada 7. septembra bude stigao u posetu Sarajevu, srpskog predsednika Aleksandra Vučića čekaju razgovori o rešavanju graničnog pitanja između Srbije i BiH, najavljuje srpski predstavnik u Predsedništvu BiH Mladen Ivanić.
„Prilikom mog poslednjeg boravka u Beogradu, sa Vučićem sam se dogovorio o osnovnim temama za razgovor tokom njegove predstojeće posete BiH. Mislim da ćemo pokušati da otvorimo priču i definišemo gde Srbija ima interes za razmenu teritorija, da se neke nelogičnosti oko granice isprave i da BiH u tome aktivno učestvuje“, rekao je Ivanić.
Za razliku od spora oko izgradnje Pelješačkog mosta sa Hrvatskom ili spora kakav je BiH imala sa Crnom Gorom oko Sutorine, BiH nema graničnih sporova sa Srbijom u pravom smislu te reči.
Problem je u nepokornoj Drini, koja u blizini ušća sa Savom povremeno menja tok. S obzirom na to da je granica sa Srbijom utvrđena sredinom Drine, kada reka promeni tok, zemlja koja je nekada bila u Srbiji ili obrnuto, nađe se na teritoriji druge države, što stanovnicima Mačve i Semberije pravi brojne probleme.
Pitanje utvrđivanja granice između Srbije i BiH najvažnije je za ljude koji oko te granice žive, kaže politički analitičar iz Sarajeva Adnan Huskić, i rešavanje tog pitanja njih će najviše i pogoditi jer će morati da, kako kaže, prelaze sa jedne na drugu stranu kako bi obrađivali zemlju.
„To jeste dodatna komplikacija, ali je jednako tako nužno pitanje koje se mora rešavati. BiH, od susednih država, jedino sa Crnom Gorom ima definisanu granicu. I ovo su pitanja koja se u jednom momentu moraju otvoriti, bez obzira na to što nas, ukoliko stvari budu išle u nekom pozitivnom smeru, u principu čeka situacija gde te granice neće biti toliko naglašene“, kaže Huskić.
Iako pitanje granične linije može da se reši i ulaskom obe zemlje u EU, nastavlja Huskić, ukoliko sada počne da se rešava pokazaće se, kako kaže, ozbiljnost obe strane da se stvarni bilateralni problemi rešavaju.
Na pitanje zbog čega problem granice između Srbije i BiH do sada nije rešen, jer ne radi se o graničnom sporu koji bi mogao da izazove krizu, Huskić odgovara da ne zna. Nerešeno pitanje granice sa Hrvatskom i nedostatak političke spremnosti mogu biti odgovor, kaže on.
„Bez obzira na to što Srbija i RS imaju Sporazum o specijalnim i paralelnim odnosima, taj sporazum ne tretira pitanje spoljnih granica BiH. Ovo nije ingerencija RS, već države BiH. Moguće je da na nivou BiH nije postojala spremnost da se otvoreno, bez figa, uđe u ovaj dijalog. Ili se, jednostavno, radi o pitanju koje, bez obzira na sve, ne pritiska u velikoj meri odnose država, pa mislim da nema ni nekog strašnog interesa da se ono napokon reši“, objašnjava Huskić.
Bivši sudija Ustavnog suda BiH Krstan Simić podseća da je pitanje međudržavnih granica rešeno Helsinškim sporazumom iz 1975, kojim je konstatovano da su granice evropskih država nepromenjive. Međutim, Badinterova komisija potvrdila je granice bivših jugoslovenskih republika kao međunarodne, kaže on.
Sa druge strane, ne postoji prepreka da države uspostave nove granice, uključujući i zamenu teritorija, što, kako Simić kaže, zahteva složenu proceduru koja podrazumeva saglasnost parlamenata, u slučaju BiH i entiteta (RS i Federacije BiH). To je, kaže Simić, proces na dugom štapu.
„Ako bi on koristio uspostavljanju boljih odnosa, boljih granica i boljeg razumevanja, ne bih oko toga pravio problem struke, ali potrebna je saglasnost i jasna opredeljenost i jedne i druge države da na takav način urede svoje granice, pa ako postoji mogućnost, to bi bilo dobro za sve, a ako ne, granice su definisane i Dejtonskim sporazumom“, kaže Simić.
Dejtonski sporazum nije prepreka u uređenju graničnih odnosa BiH sa susednim državama, kaže Simić, jer taj sporazum stvorio je državu BiH koja ima svoje ingerencije, među koje spada uređenje granica sa drugim državama.
