Odluka o referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH iz jula 2015. objavljena je u Službenom listu Republike Srpske tek prošle srede. Dan pre objavljivanja odluke, predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da će njegova Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) izglasati suspenziju odluke u entitetskom parlamentu.
Referendum bi, prema Dodikovim rečima, u sadašnjoj konstelaciji međunarodnih snaga bio rizičan potez, ali i ne postoji konsenzus o referendumu u samoj Republici Srpskoj.
Ipak, suspenzija referenduma ne znači i odustajanje od njega, zaključio je Dodik.
Zbog odluke o raspisivanju referenduma, predsednik RS trpeo je pritiske visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka, ali i dela međunarodne zajednice, predvođene Sjedinjenim Državama.
Incko je odmah posle objavljivanja odluke u Službenom listu zatražio da odluka bude suspendovana u Skupštini RS, dok je američka ambasadorka u BiH Morin Mekormak zatražila da se odluka u referendumu ukine.
Da bi Skupština RS mogla da odluči o suspenziji referenduma, odluka prvo mora da bude objavljena u Službenom listu, objašnjava banjalučki analitičar Anđelko Kozomara, odgovarajući na pitanje zbog čega je odluka o referendumu objavljena baš u ovom trenutku.
Na sednici Skupštine, koja bi trebalo da se održi oko 12. oktobra, biće doneta odluka o suspenziji odluke o održavanju referenduma. U odluci koja je objavljena u Službenom listu RS, za dan održavanja referenduma određena je prva nedelja po isteku 50 dana od stupanja odluke na snagu.
Kada je donesena odluka o referendumu, bila je i preuranjena i nepripremljena, kaže banjalučki novinar Igor Gajić.
„Tu je vladajuća koalicija malo više požurila nego što je trebalo, jer im se to učinilo simpatičnim u odnosu na euforiju oko referenduma oko Dana RS. Posle toga nisu znali šta će sa tom odlukom, jer bilo je besmisleno organizovati referendum, a s druge strane, nisu čak ni definisali referendumsko pitanje. Zato se to vuklo i pokušalo baciti pod tepih“, objašnjava Gajić.
Ono što je mnogo zanimljivije je kakvi su pritisci vršeni na Dodika da odustane od odluke za raspisivanje referenduma, o čemu, prema Kozomarinim rečima, možemo samo da nagađamo, ali sigurno je da je predsednik RS bio izložen, kako Kozomara kaže, strašnim pretnjama, kada je morao da odustane od održavanja referenduma.
„Što se tiče zahteva Incka, američke ambasade i drugih, ne treba biti mnogo mudar. Treba se podsetiti prošlosti. Oni su uvek, kada Srbi, i ovde i u Srbiji, ispune neki zahtev, postavljali nove. Oni hoće da nateraju Dodika da se potpuno odrekne ideje o referendumima bilo koje vrste i verovatno da ga iduće godine primoraju da se kandiduje za člana Predsedništva BiH kako bi ga izveli na brisani prostor, da sa te funkcije mora da se bori za BiH“, kaže Kozomara.
Insistiranje američke ambasadorke u BiH na ukidanju odluke o referendumu Gajić karakteriše kao preterano mešanje u unutrašnje stvari RS, ali naglašava da to nije prvi put.
„Ipak je ona samo ambasador i predstavlja interese svoje zemlje. Ne može to da traži i to je diplomatski potpuno suludo. Ona je to prenela na lični sukob sa gospodinom Dodikom, kao što je, faktički i on u ličnom sukobu sa njom. Što je apsurd i ne bi trebalo da se dešava. Što se tiče gospodina Incka, on je irelevantna figura u svemu ovome. On i dalje živi za dobru platu i ne meša se ni u svoj ni u tuđi posao“, kaže Gajić.
Incko je, možda, samo ispratio reči američke ambasade, zaključuje Gajić.
