Za razliku od drugih koji su to činili iza kulisa, Britanci su odlučili ne samo da obznane da im je Balkan predmet interesovanja, nego i da organizuju javnu raspravu na temu šta im valja činiti sa Balkanom pošto napuste Evropsku uniju.
Odbor za međunarodne odnose Parlamenta Velike Britanije saopštio je da zainteresovani za učešće u raspravi „Posle ’bregzita‘: Velika Britanija i Balkan“ pisane predloge dostave do 15. septembra. Javna slušanja će biti održana do oktobra, a Odbor će izveštaj sa preporukama dostaviti Gornjem domu Parlamenta u decembru, objavljeno je na sajtu Parlamenta Velike Britanije.
Tim povodom, sagovornik Sputnjika, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona Siniša Ljepojević za početak kaže da nije ništa neobično da Odbor organizuje javnu raspravu. To je praksa u njihovom radu. Tada se, kaže, pozovu i ljudi koji su stručni za oblast o kojoj se razgovara.
Da li takav pristup Balkanu ipak ostavlja prostor za brigu, pogotovo što nam nikada ovde nije bilo dobro kada je bilo dosta dušebrižnika?
Odgovarajući na pitanje kako shvatiti konstataciju da po „bregzitu“ zvanični London ima priliku da preispita britanski angažman na Balkanu, razmotri geopolitičku situaciju u regionu i njene posledice po Veliku Britaniju, Ljepojević konstatuje da Britanija ipak više nije zemlja koja može bitno da utiče na događaje.
Na primedbu da je na ovim prostorima uvek bilo uvreženo mišljenje da su sve ključne događaje na Balkanu režirali Britanci, on odgovara da su sami Britanci podsticali takve ocene kako bi održali iluziju o sopstvenoj moći.
Ljepojević saopštenje Parlamenta Velike Britanije vidi upravo kao priznanje da je Balkan, a tu pre svih Srbija, jedno od područja gde Britanija još može da računa na mogućnost manevarskog prostora kad izađe iz Evropske unije, jer drugde u Evropi nema šta da traži.
Učesnici u javnoj raspravi treba da ponude i odgovor na pitanje koji je direktan i indirektan britanski interes na Balkanu i kakve su posledice po NATO što neke zemlje regiona grade bliske vojne i ekonomske veze sa Rusijom. Ljepojević, međutim, kaže da to vidi kao opšte mesto.
„To je deo te opšte mantre protiv Rusije, kako sada stoje stvari. To je dnevna politika i ja tome ne bih pridavao neki veliki značaj. Jedini značaj je upravo to priznanje da Britanija u spoljnoj politici na evropskom kontinentu može još samo nešto da uradi na Balkanu ili da pokuša da uradi“, smatra dugogodišnji komentator zbivanja u Britaniji.
Od onih koji će uzeti učešće u javnoj raspravi o odnosima Britanije i Balkana, između ostalog, očekuje se da ocene i koji su to ključni ekonomski izazovi na Balkanu i da li London tu može da ima konstruktivnu ulogu.
Šta se u tom pogledu može očekivati od Britanaca čiji ekonomski uticaj na ovim prostorima nikada nije bio vidljiv?
Ljepojević podseća da je britanska ekonomija specifična, da 8,5 odsto bruto društvenog proizvoda dolazi iz industrije, a ostalo čini finansijski sektor i razne vrste uslužnih delatnosti.
„Iza formulacije o ekonomskom uticaju kriju se finansijski inženjering, odnosno kreditiranje, osiguravajuća društva i telekomunikacije. Njihov interes je ono što oni imaju, a to su prvenstveno ta tri sektora.“
Balkan je, smatra Ljepojević, geopolitičko pitanje jer se nalazi na granici dva sveta.
„Sada se više nego ikada može učiti iz istorije jer smo sve to što se tiče geopolitičkog položaja Balkana već videli nekoliko puta“, smatra sagovornik Sputnjika.
Na pitanje koliko će britanska spoljna politika posle „bregzita“ generalno biti drugačija od spoljne politike EU, Ljepojević kaže da je ona u suštini i dok su bili u EU bila britanska.
Problem EU je što je njena politika prema Balkanu uvek bila puna praznina bez jasnih ideja i tu su, kaže, Britanci uletali i nametali svoje stavove.
Sada će, dodaje, imati priliku da to direktno rade, a oni pretpostavljaju da ovde imaju dosta jaku mrežu.
On, međutim, ukazuje i na novu dimenziju, jer će Britanija svoju politiku prema Balkanu modifikovati ne toliko prema narodima na ovim prostorima, nego prema onome što ovde radi Nemačka ili onom što radi Rusija. Utoliko pre što će Amerika, smatra on, dizati ruke od ovog područja.
„Ja ovo saopštenje razumem i kao poligon za nove obračune među njima. Neće više biti dve strane Rusija i Zapad. Biće više strana“, zaključuje Ljepojević za Sputnjik.