Komisija, koju je formirao papa na molbu patrijarha srpskog Irineja, imala je šest sastanaka, a nakon poslednjeg u Vatikanu izdato je saopštenje koje je, po mišljenju dr Aleksandra Rakovića sa Instituta za noviju istoriju Srbije, očekivano potvrdilo da nema dogovora. Zasad srpski članovi komisije ne izlaze u javnost sa ocenama njenog rada, ali je, kaže Raković, jasno da što se tiče Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, ona nije spremna da odustane od svoje namere da Stepinac bude kanonizovan.
„Oni će u tim svojim namerama ići do kraja. Ali, dok je ovaj papa na čelu Rimokatoličke crkve, on neće potpisati kanonizaciju Stepinca. Tako je rekao. Želim da verujem da će tako i biti. Međutim, kada na čelo Crkve bude došao neki drugi papa, onda možemo da očekujemo da potpiše kanonizaciju Stepinca“, kaže Raković u emisiji „Sputnjik intervju“.
Ukoliko se to dogodi, upozorava, oni će glorifikovati nacističku i ustašku prošlost te crkve. Raković, s druge strane, smatra da je srpska crkva uradila šta je mogla, a da problem nacizma ne treba da bude problem srpskog naroda koji se borio sa time, već problem Evropske unije i NATO-a.
„Inače, jedan velikodostojnik mi je rekao da Rimokatolička crkva u celini ima veliki problem sa hrvatskim šovinizmom u svojim redovima i da ne znaju kako da ga reše. A nije hrvatski šovinizam u njihovim redovima od juče. On je uvek postojao. Posebno kada su mu data krila 1991. godine, jer je Vatikan prelomio da jugoslovenska država treba da se raspadne“, podseća naš sagovornik.
Problem za sve pravoslavce
Raković smatra da Stepinac nije problem samo na relaciji između Srba i Hrvata, već i problem između Rimokatoličke crkve i svih pravoslavnih crkava, pa i između katolika i Jevreja i države Izrael.
„Čak i ako im Srbi iz neke svoje naivnosti budu oprostili ovo što rade, Jevreji im neće oprostiti“, kaže Raković koji podseća da jevrejska zajednica u Hrvatskoj već drugu godinu nije učestvovala u obeležavanju Holokausta i genocida zajedno sa predstavnicima hrvatske države.
To je, kaže, zbog toga što je „jasno da je reč o buđenju nacizma i ustaštva u Hrvatskoj, koje neguje državni okvir“. Prema mišljenju Rakovića, antifašizam je unet u hrvatski ustav samo da bi se onemogućilo da Srbija od njih traži odštetu za zločine u Drugom svetskom ratu.
„Oni su tu, kao, napravili diskontinuitet sa NDH, ali u praksi to nije tako. U praksi postoji potpuni kontinuitet između NDH i Republike Hrvatske danas. Ideološki, on je nesporan“, smatra naš sagovornik.
Bez Stepinca ne bi bilo NDH
Prema rečima dr Momčila Diklića sa Instituta za evropske studije, kontroverzni nadbiskup nije problem samo SPC I Srba, nego i svih antifašista, pa i hrvatskih, jer bi rehabilitacija Stepinca bila i rehabilitacija NDH.
„Stepinac je projektant eliminacije srpske nacije i pravoslavne vere. To je tako i to je jasno kao suza“, kaže Diklić i ističe da je katolička crkva bila oslonac NDH.
Stepinac je, podseća on, već 12. aprila (NDH je formirana 10. aprila 1941.) došao u posetu prvom poglavaru Slavku Kvaterniku, već sledećeg dana dao mu je blagoslov, a zatim i uputstvo kako organizovati državu. „Do polovine 1942. veliki broj različitih katoličkih struktura, ne samo sveštenika, činio je činovništvo i administraciju NDH“, navodi istoričar.
Čak je i tužilac u slučaju Stepinca Jakov Blažević njemu lično rekao: „On (Stepinac) je okosnica NDH. On i Maček. Bez njih nema Pavelića, nema NDH“.
Arhivi Vatikana
Na opasku da Hrvati tvrde da je Stepinac bio mučenik pod komunističkim režimom, Diklić kaže da nema nijednog procesa u ondašnjem komunističkom sistemu koji je bio transparentniji od Stepinčevog.
„Mogli su da mu dolaze novinari, imao je posebnu hranu, mogao je da daje izjave. Prva njegova velika rehabilitacija je bila za vreme Broza koji je dozvolio da se pokopa u Zagrebačkoj katedrali i dolazilo mu je na procesiju pet do deset hiljada ljudi. Taj mit o Stepincu podgrevan je odmah posle Drugog svetskog rata od brojne ustaške inteligencije koja je otišla napolje, zatim, od Kapitola“, konstatuje Diklić, ocenjujući da nadbiskup nije bio ni mučenik ni žrtva, nego da jedino nije hteo da se povinuje Brozovom sistemu.
Uz ocenu da nismo dovoljno iskoristili ovih godinu dana, Diklić kaže da treba da se kratkim publikacijama prevođenim na više jezika, potrudimo da čitav svet sazna ko je „taj svetac“.
Na pitanje može li da se očekuje da Vatikan izađe u susret apelu patrijarha Irineja da otvori svoje arhive, kaže da ne očekuje da će se tako nešto desiti, a da će, ukoliko se i desi, to biti restriktivno, „na cevčicu“.
Broz je mogao da uhvati Pavelića
On, međutim, tvrdi da predstavnici hrvatske komisije već imaju sva dokumenta prepiske Stepinca sa Vatikanom, koje Srbi nemaju. Diklić je, istovremeno, u emisiji pokazao dokument koji je pronašao u Arhivu Jugoslavije, a koji svedoči da je Stepinac preuzeo Ministarstvo spoljnih poslova NDH, kako oni kažu, pismohrano.
„Njegov je potpis, njegov štambilj, 6. maja 1945. On preuzima dokumentaciju Ministarstva spoljnih poslova. On čak upozorava papu ’da ćemo izgubiti 200.000 onih pokatoličenih, ako propadne NDH‘“, precizira gost „Sputnjik intervjua“. Navodi i podatak koji je svojevremeno otkrio jedan američki advokat da je 1952. Stepinac rekao jednom čoveku od poverenja da mu je Tito 1943. poslao delegaciju koja mu je ponudila da bude vojni vikar u partizanima, a ovaj mu je navodno rekao: Može, ako mi dozvoli papa.
„Papa je njega postavio za vikara u NDH, i to se isključivalo. Ali ovo govori o nečemu drugom — koliko je Broz bio bezobziran prema većini Srba koji su činili većinski deo partizanske vojske u tom momentu“, konstatuje Diklić.
Ocenjujući ulogu Josipa Broza, on izražava uverenje da je ovaj sa tada moćnom partizanskom vojskom od 500-600 hiljada mogao da uhvati Pavelića, ali „pre su ušli u Trst nego u Zagreb“.
Nikada nije napadnut ni Jasenovac, ni onda kad je Broz imao pet, pedeset, trista hiljada ljudi, Jasenovac je radio do poslednjeg dana.
Zapad bi da proguta pravoslavlje
Kad je reč o Jasenovcu, Raković sarkastično primećuje da postoje Stepinčeva pisma u kojima on traži da se humanije postupa prema onima koje odvode u logore, gde je znao da će biti pogubljeni.
„To Hrvati navode kao njegovu humanost — to da im se daje voda do odlaska u logore i na stratišta. Oni, takođe, govore o tome da Stepinac u tom sistemu nije mogao drugačije da se ponaša. Međutim, on je bio okosnica tog sistema, okosnica oko Rimokatoličke crkve. NDH je bila klerikalna država. To je suština. Oni su u stvari bili čedo rimokatoličkog prozelitizma. A to je samo jedan kamenčić u mozaiku“, navodi Raković.
Na pitanje koje bi bile posledice ukoliko neki sledeći papa ipak stavi potpis na kanonizaciju Stepinca, Raković ocenjuje da to ne bi bilo moguće bez podrške nekog sa Zapada.
„Sve je to deo šireg tkanja. U pozadini je sukob civilizacija, onog koji je opisao Samjuel Hantington. I on govori u svojoj knjizi o tome da su Srbi platili visoku cenu devedesetih godina samo zbog toga što su bili pravoslavni, i da su svi ostali na Zapadu stali na stranu Hrvata samo zato što su oni bili deo zapadne civilizacije“, kaže naš sagovornik.
Zapad, smatra on, ide ka tome da zapadna civilizacija proguta, stopi se s pravoslavnom.
„Evo, crnogorski režim danas govori da je ulazak u NATO promena njihovog civilizacijskog koncepta. Rumuni su jednom nogom na Zapadu, drugom nogom u pravoslavnoj civilizaciji. Ukrajina, to je užas šta se dešava u toj zemlji. Taj morbidni mozak njihove elite pokazuje da oni imaju nameru da potpuno pređu u zapadnu civilizaciju. Grčka, koja je deo struktura zapadne civilizacije, sebe ne vidi kao deo zapadne civilizacije u tom političkom smislu, nego pravoslavne. Oni jesu nosilac i stub, Rusija takođe i mi, Srbi. Ali tu se krije jedna opasnost: ukoliko oni sebe opredele kao posebne civilizacije, kome, onda, ostavljaju nas, Srbe? Da li nas onda stavljaju na tacnu NATO-u i Rimokatoličkoj crkvi“, retorički pita Raković.
Prema njegovoj oceni, Rusija upravo zato na našem prostoru mora da ima aktivniju ulogu.
„Posle Crne Gore, dolazi na red Makedonija. Posle Makedonije su Srbija i Republika Srpska i čitav ovaj poredak koji postoji na našem prostoru pada i to pada pred očima Moskve. Moskva to ne sme da dozvoli“, kaže on.
Diklić ide korak dalje ocenom da Jugoslavija nije srušena zato što je bio ugrožen katolicizam, već zato što kad je urušena, proces pokatoličavanja može da se radi punom parom.
„Stepinac je zaključio da će Srbija lako biti pokatoličena“, navodi Raković, dok Diklić dodaje da je Stepinac svojeručno zapisao da će to biti za 20 godina.
