U novom svetskom poretku koji se trenutno stvara figura rimskog pape je prilično svetovna, u njoj ima vrlo malo duhovnosti i bliskosti sa Gospodom.
„Papa Rimski je tehnička figura. Menadžer. Iza njega stoje moćne sile. To su velike finansijske strukture, moćni redovi, okultne strukture, strukture iz senke. Dobro znamo da novi svetski poredak stvaraju nevidljive figure, ne Rotšildi ni Rokfeleri, jer su oni takođe vidljivi deo, dok oni koji realno upravljaju nikad neće izaći iz senke. Franju su doveli na vlast kardinali koji su povezani sa tim strukturama“, rekla je za Sputnjik za istoričarka Olga Četverikova, stručnjak za Vatikan sa prestižnog Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO).
Uopšte, globalizam zahteva i svoju religiju. Još je Šimon Peres predlagao da se stvori organizacija ujedinjenih religija, na čijem čelu bi se našao papa.
„Papa se sprema za ulogu realnog ideološkog lidera. Glavne parole pod kojima on dejstvuje su mir, borba protiv siromaštva, zaštita prava migranata itd. On sada na sebe preuzima stvaranje pravednijeg novog svetskog poretka, zahvaljujući kojem bi sve negativne posledice globalizacije bile prevaziđene.
Dokument iz 2001. godine o globalnom upravljanju koji su pripremili episkopi govori da Crkva treba da aktivno učestvuje u stvaranju grupe svetske vlade: potrebno je čitavom sistemu obrazovanja dati globalnu dimenziju itd. Papa rimski danas je idejni vođa tog novog svetskog poretka koji dolazi da smeni stari, neoliberalni. Papa ima zadatak da novi poredak predstavi prihvatljivijim, pravednijim u odnosu na stari“, naglašava ona.
Tamne strane Vatikanske banke
Decenijama je Vatikanska banka, najzatvorenija finansijska struktura na svetu, bila lična banka rimskog pape. Ono što se malo zna je i da je ona jedna od najvećih ofšor zona. Pošto nije bilo ni pod čijim nadzorom, njene usluge je vrlo aktivno koristila mafija.
„Princip je sledeći: katoličke organizacije otvaraju svoje račune u Vatikanskoj banci, nakon čega svi dobrotvori uplaćuju novac koji se prenosi na druge organizacije kojima je, navodno, potreban novac. Zapravo, bilo je nemoguće proveriti tokove novca, jer je Vatikanska banka bila van svih kontrola, zbog čega su različite grupe vršile transakcije prljavog novca. Zato se Vatikanska banka smatrala najefikasnijom ofšor zonom“, smatra istoričarka.
„Kada je počela finansijska kriza 2008–2009. godine i nadnacionalne banke uspostavile čvrstu kontrolu nad čitavim finansijskim sistemom u svetu, papa Benedikt XVI je bio primoran da se priključi globalizmu: morao je da potpiše zakon o pranju novca i osnivanju organa za upravljanje informacijama, koji se bavio nadziranjem monetarno-kreditne delatnosti banke. Za njegovo vreme Vatikan je u značajnoj meri izgubi finansijski suverenitet i kontrolu nad državnim finansijama prepustio nadnacionalnim strukturama. Međutim, on nije uspeo da slomi i staru gardu kardinala koja se suprotstavljala promenama“, pojašnjava ona.
„Tamo je bila čitava grupa kardinala koji su povezani sa starim finansijskim krugovima i koji su želeli da sačuvaju svoju nezavisnost, dok je druga, pod plaštom transparentnosti, počela da sarađuje sa međunarodnim i američkim bankama i strukturama kako bi banku priključila ovom jedinstvenom finansijskom sistemu“, nastavlja Četverikova.
Dolaskom pape Franje na presto Svetog Petra počinje odlučujući obračun sa neposlušnim kardinalima.
„Franja nije bio Italijan i imao je zadatak da smeni staru italijansku partiju iz Rimske kurije. Za nju ga ništa nije vezivalo, za razliku od Benedikta, jer je nemačko-italijanska partija bila jedinstvena i on se oslanjao na nju. Kada je Franja došao sve se promenilo. On je bio revolucionar koji čisti sve pred sobom“, smatra ruska istoričarka.
Po prvi put se stvara sekretarijat za ekonomiju — druga struktura po važnosti nakon državnog sekretarijata — sa kontroverznim kardinalom iz Australije Džordžom Pelom na čelu, koji poslednjih dana puni novinarske stupce skandalom sa pedofilijom.
„On je bio jedan od kardinala u Savetu devet kardinala, koji je formirao papa Franja radi reforme čitave Kurije. To je zaista velika revolucija jer je papa postavio sebi zadatak da promeni čitav sistem. Savet ’devetorice‘ danas je praktično ključni organ upravljanja. I svi ovi kardinala su nekako umešani u te (seksualne) skandale“, napominje ona.
Reforma Vatikanske banke je predviđala prestanak investicija, već samo naplaćivanje finansijskih konsultacija. Rad Vatikanske banke proveravaju različite finansijske organizacije u kojima su se našli i kadrovi međunarodnih banaka kao što su „Goldman Saks“.
„Međutim, ne treba gajiti iluzije, nema prelaska na neke demokratske, narodne metode vođenja finansija. Ne. U toku je predaja ovog aparata transnacionalnim korporacijama, dok su spekulativni metodi postali perfidniji. Cela ta transparentnost Vatikanske banke je samo prividna. U stvarnosti, sve te sheme i dalje postoje i realne prihode nikad nećemo saznati“, uverena je ruska istoričarka.
Vatikan sve više gubi starohrišćanske ideale, i utapa se u novi svetski poredak, u kojem novac predstavlja najveću želju. U pokušaju da se prilagodi novim svetskim tokovima, on gubi sebe, što kod vernika izaziva strah da bi sve to moglo da ima tragičan kraj.
Olga Četverikova je docent na Katedri za istoriju i politiku Evrope i Amerike. Ona je autor mnogobrojnih naučnih radova iz oblasti religije. Poznate su njene knjige: „Religija i politika u savremenoj Evropi“, „Promene u Vatikanu“.
