Obraćajući se katoličkim vernicima proteklog vikenda, tokom posete Gruziji, papa Franja se osvrnuo i na „preobraćanje“ pravoslavnih hrišćana u katolike.
Katolici ne smeju da pokušavaju da preobrate pravoslavce, poručio je papa, i pozvao da se istorijske podele u hrišćanstvu „zaleče strpljenjem, poverenjem i dijalogom“. Istakao je da je pokušaj nasilnog vrbovanja vernika „veliki greh protiv ekumenizma“, a sveštenicima je poručio da ne pokušavaju da pravoslavce preobrate, jer su to „braća i sestre katolika“.
Na to je odmah reagovao prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić — ocenio je da je ova izjava do sada najveća ograda Vatikana, ali i osuda postupaka hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca koji je tokom Drugog svetskog rata formirao Odbor za pokrštavanje Srba.
Međutim, profesor Bogoslovskog fakulteta Rade Kisić smatra da poređenje koje je napravio ministar Dačić teško može da se ozbiljno uzme u obzir, jer je kanonizacija Stepinca tema koju je teško porediti sa životom crkve u Gruziji.
„Stav koji je papa izrekao — da osuđuje svaki prozelitizam — jeste nešto što katolička crkva već dugo govori. On je to rekao jer je u prošlosti bilo ’iskušenja‘ na tom nivou između Rimokatoličke i pravoslavne crkve u Gruziji, tako da to, u suštini, nema nikakve veze sa Stepincem. Može da se povuče neka analogija, ali prilično slobodna“, kaže Kisić.
On smatra da ne treba donositi preuranjene zaključke, već sačekati ocenu mešovite katoličko-pravoslavne komisije, za čije formiranje kaže da je sjajan potez. Kanonizacija je unutrašnja stvar katoličke crkve, a papa ju je učinio predmetom ekumenskog dijaloga, što u suštini nije nešto što crkve često rade, kaže Kisić.
„Velika je stvar to što je komisija pokrenuta, ali ono što ostaje nejasno je koliki je njen mandat. Ako je istina ono što često čujemo u hrvatskim medijima, a što je jednom prilikom rekao i portparol Vatikana — da potencijalne odluke te komisije uopšte neće uticati na proces kanonizacije — onda se postavlja pitanje — u čemu je smisao komisije? Da li je sazvana samo da se oni posavetuju o tom pitanju? U svakom slučaju, dijalog ima smisla i sam za sebe“, ocenjuje Kisić.
I istoričar Aleksandar Raković, viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, smatra da je poređenje situacije sa pokrštavanjem pravoslavnih u Gruziji s onim što se dešavalo na prostoru Nezavisne Države Hrvatske veoma grubo, ali da iz toga ipak može da se izvuče određena analogija — posebno zato što je, kaže Raković, papa na Kubi s ruskim patrijarhom potpisao dokument u kojem se osuđuje i smatra nedopustivim prevođenje pravoslavnih vernika u rimokatoličanstvo.
„Ukoliko sledi svoje stavove i potpise, papa nema prostor da potpiše kanonizaciju Stepinca — jer i sam osuđuje takve gestove, kao što je nasilno prevođenje u rimokatoličku veru. S moralne tačke gledišta, koja je vrlo važna, možemo izvući analogiju iz onoga što je papa potpisao na Kubi i iz ovoga što je sada rekao u Gruziji. Ako je to ta poruka, onda, ponavljam, papa zapravo nema moralno pravo da potpiše dokument o kanonizaciji Stepinca“, kaže Raković za Sputnjik.
Naš sagovornik dodaje i da je papa u više navrata ovu činjenicu stavio do znanja javnosti. „Nije to učinio nikada potpuno otvoreno, ali je to uradio kroz brojne susrete u crkvenoj, ali i državnoj diplomatiji“, kaže Raković.
U osvrtu na navode pojedinih analitičara da bi Stepinac mogao da bude proglašen svetiteljem zato što je upravo pokrštavanjem spasavao Srbe od smrti u doba NDH, naš sagovornik ocenjuje da je tako nešto nemoguće, jer bi to bilo izrugivanje žrtvama.