Kada je papa Franja nedugo posle izbora 2013. imenovao savet kardinala koji se sastojao od liberala i u njega imenovao ultrakonzervativnog australijskog kardinala Džordža Pela, svi su bili iznenađeni — i u crkvi i van nje.
Slično je bilo i sa Pelovim kasnijim imenovanjem za glavnog papskog finansijskog savetnika. Međutim, to imenovanje imalo je smisla jer Pel je važio za snažnu ličnost koja je u stanju da se izbori sa vatikanskim zakulisnim radnjama, kao i sa mogućim finansijskim skandalima, kako su tada ocenjivali analitičari.
Sada bi, međutim, rimski pontifeks mogao da zažali zbog svog izbora jer je Pel optužen za seksualno zlostavljanje dece, što je skandal smestilo u samo srce Vatikana.
Policija australijske savezne države Viktorija, gde je Pel pre 40 godina služio kao seoski sveštenik, nije precizirala optužbe, godine starosti navodnih žrtava, kao ni kada su se navodni zločini dogodili.
Pel je na optužbe odgovorio da je nevin i da će se pojaviti pred australijskim sudom, što predstavlja obrt u odnosu na prošlu godinu, kada je odbio da se vrati u domovinu i pruži Kraljevskoj australijskoj komisiji dokaze da nije zlostavljao decu uz obrazloženje da je isuviše bolestan za tako nešto. Umesto toga, Pel je pružio dokaze putem video-linka, iz kreveta hotelske sobe u Rimu. Taj čin izazvao je žrtve seksualnog nasilja iz svih delova sveta da dođu u Rim i održe demonstracije.
Pelovo svedočenje „na daljinu“ i događaji koji su usledili osramotili su papu i kompromitovali njegove napore da reformiše crkvu. On je na početku svog pontifikata proglasio „nultu toleranciju“ za zločine zlostavljanja, iako je u tome bio vrlo pažljiv i nije se oglašavao pre odluka crkvenih komisija ili sudova. Krivična prijava protiv jednog od ključnih savetnika, međutim, mogla bi da bude još gora.
Skandali seksualnog zlostavljanja u okviru Katoličke crkve postali su svetski fenomen i uznemirili su javnost ne samo u Australiji, već i u Irskoj, SAD, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. U svima njima postoji zajednički imenitelj u načinu na koji se crkva njima bavila.
Zabrinuta za svoj položaj, moćna i uticajna Katolička crkva trudila se da zataška zločine svojih sveštenika širenjem laži o žrtvama i koristila je uticaj kako bi se fokus javnosti prebacio sa žrtava na štetu koju trpe optuženi.
Ovakvo ponašanje katoličkih prelata naročito je došlo do izražaja u skandalu seksualnog zlostavljanja u Bostonu, o čemu je snimljen i Oskarom nagrađeni film „Pod lupom“. U Bostonu postoji mnogoljudna irsko-katolička zajednica, a skandal je potresao same temelje prvog američkog velikog grada.
Skandal su razotkrili novinari lista „Boston glob“, koji su pokazali kako je sprega između crkve i advokata sistemski prikrivala i zataškavala seksualno zlostavljanje dece. Kardinal Bernard Lo optužen je za aktivno učestvovanje u prikrivanju zločina sveštenika-pedofila. On je primoran da se povuče 2002, a bostonska crkva još se nije oporavila od štete koja joj naneta kako zločinima, tako i njihovim prikrivanjem.
Za žrtve, decu posvećenu crkvi, jednako koliko je bolan zločin, bolno je i zanemarivanje i odbacivanje crkve, zapisao je Klaus Mertes, jezuitski sveštenik koji se bavio postupanjem katoličke crkve u slučajevima seksualnog zlostavljanja.
Mnogi katolici veruju da su skandali o seksualnim prestupima izmišljeni kako bi se naškodilo crkvi kao instituciji. Ako je to tačno, kardinal Pel će biti najveći trofej do sada. Kardinal Lo nije bio direktno uključen u seksualno zlostavljanje. Međutim, bečki nadbiskup, kardinal Herman Groer optužen je da jeste i papa Jovan Pavle Drugi razrešio ga je svih dužnosti 1998. Zbog ograničenja austrijskih zakona, Groer nije doživeo Pelovu sudbinu.
Crkve su poslednjih nekoliko godina činile napore kako bi poboljšale zaštitu dece. Katolička crkva u Engleskoj, kao i Anglikanska crkva, uvele su mere za zaštitu dece, a papa Franja osnovao je Komisiju za zaštitu maloletnika. Međutim, predstavnici žrtava napustili su rad te komisije.
Ipak, uprkos svim naporima, novi slučajevi seksualnog zlostavljanja stalno se pojavljuju, a Pelov slučaj je najteži test za katoličku crkvu do sada. Stoga ne treba da čude istraživanja javnog mnenja u kojima broj katolika koji prihvataju učenje crkve o homoseksualnosti i abortusu opada. Jer, kada na videlo izlaze slučajevi seksualnog zlostavljanja, moralni autoritet crkve opada.
Zbog čega bi neko prihvatao crkveni stav protiv homoseksualizma, ako unutar Katoličke crkve postoje sveštenici koji siluju decu?!
