Američki, kao i interes Zapada na Balkanu jeste da u celini ostvari dominantan uticaj na celom prostoru i da sve zemlje po ubrzanom postupku inkorporira u EU i NATO, sugeriše za Sputnjik iskusni diplomata Vladislav Jovanović, a problem nastaje zbog nepopularnosti NATO–a u Srbiji, kao žrtvi agresije tih zemalja.
Tradicija Srbije od nastanka jeste ljubomorno čuvanje nezavisnosti, podseća Jovanović, i nikad nije pripadala vojnim savezima sem u odbrambenim potrebama, pa ova činjenica za Ameriku i Zapad predstavlja veliki hendikep, jer od nje ne mogu da očekuju poslušnost kao od drugih zemalja Balkana.
I Vašington uz Moskvu i Peking
„Zbog tih slabih uloga NATO–a i daleko jačih uloga Rusije, pre svega zbog njene ogromne popularnosti u javnosti i kapitala koji ima u istoriji kao tradicionalan saveznik, američka očekivanja da pridobije i Srbiju u svoje redove su veoma mala. SAD polako počinju da se saživljavaju sa istinom da će ona biti neutralna, vakuum država na Balkanu, s kojom će morati da održavaju odnose na najbolji mogući način“, konstatuje Jovanović za Sputnjik.
Na osnovu izjava predsednika Aleksandra Vučića iz Vašingtona moglo bi se, prema Jovanovićevom mišljenju, zaključiti da je ostao na dosadašnjim pozicijama Srbije, odnosno da nije dozvolio da Srbija ispusti bilo koji od sadašnjih aduta.
Istoričar Saša Adamović kaže da je poseta predsednika Vučića Americi i njegov susret sa potpredsednikom Majklom Pensom prvi susret predstavnika Srbije sa novom američkom administracijom, jer on, kako kaže, pod takvim kontaktima ne računa kada u posetu regionu dođu senator Džon Mekejn ili službenik Stejt departmenta Brajan Hojt Ji.
U tom smislu, prvi susret sa Trampovom administracijom za Srbiju je, smatra Adamović, izuzetno bitan, s obzirom da su odnosi sa Kinom i Rusijom odlični, a sa Amerikom su tapkali u mestu. Ovaj susret i ne mora u prvo vreme doneti neke velike rezultate, rezonuje Adamović, ali je dobro ako je zaista obavljen u formi razgovora bez rukavica.
Doista, kakav će biti položaj Srbije između Rusije i SAD? Da li je ona jedina preostala zemlja na Balkanu oko koje će se za dominantni uticaj boriti velike sile ili ona može igrati sličnu ulogu kao za vreme Tita?
Srbija je, tumači Vladislav Jovanović, i u otežanoj i u privilegovanoj poziciji.
U otežanoj, zato što mora neprekidno da se bori za vojnu neutralnost i ravnotežu u političkim odnosima sa drugim velikim silama, a u povoljnoj, zato što Srbija na neki način dobija u priznanju i u autoritetu i kod tih velikih sila, a i kod drugih balkanskih zemalja, jer pokazuje da je čuvanje nezavisnosti i suvereniteta moguće čak i u teškim uslovima koji danas postoje.
To je, precizira Jovanović, nešto što je pre plus nego minus, ali zahteva izvanredno pažljivo odmerenu i dobro izbalansiranu politiku ravnoteže, koja će biti u interesu očuvanja nezavisnosti, a ne teren na kome će neka druga sila moći da ostvari svoj dominantni uticaj.
Amerika više nije jedina u regionu
S te strane postoji i druga slika, koja u ovom trenutku nije aktuelna ali bi mogla biti u perspektivi, ukazuje Jovanović, jer bi vojno neutralna i nezavisna zemlja u srcu Balkana potencijalno mogla biti interesantna i privlačna tačka i za neke druge balkanske zemlje koje su već u NATO-u.
„Ako bi se ostvario taj cilj, onda bi Srbija, u obrnutom smislu, mogla da igra ulogu koju je imala Jugoslavija pod Titom, kad je bila privlačna tačka za zemlje u socijalističkom lageru koje su priželjkivale da budu neutralne i samostalne, a to nisu mogle da ostvare. Ovog puta bi druge članice NATO–a koje osete na sebi uzdu komandovanja od strane Amerike mogle da požele dobijanje neke slične pozicije koju ima Srbija“, prognozira Jovanović.
Ovakav scenario ne odgovara Americi, ali Jovanović kaže da uticaji drugih na Balkanu nisu smanjeni, već se povećavaju. Kina je, ističe, sa finansijsko-ekonomskim interesima sve prisutnija, a Rusija se vraća na Balkan kao pravac tradicionalnog političkog uticaja i za to ima dobru osnovu jer se zapad iskompromitovao.
Takođe, smatra Jovanović, ne treba zaboraviti ni Tursku, arapske zemlje i Nemačku, koja, koliko god igrala ulogu člana zapadne zajednice, ima i vlastiti interes koji sve smelije ispoljava.
Važno je primetiti da Trampova administracija želi da ima najbolje moguće odnose sa Rusijom, uprkos opstrukcijama duboke države, ukazuje Saša Adamović, a položaj srpske neutralnosti itekako će zavisiti od odnosa SAD i Rusije.
Što ti odnosi budu bolji, to znači da će pozicija srpske neutralnosti biti lakša za odbranu.
Pogledajte:
