Diskurs svetske političke, medijske, pa i obaveštajne pažnje usresređen je na američko-ruske odnose, napominje za Sputnjik vojnopolitički analitičar Aleksandar Radić, ali sugeriše da će u oblikovanju budućeg sveta tema biti ono što radi Kina, jer je postala prvorazredna sila koja počinje da razmišlja globalno.
Doista, u Hamburgu je Merkelova u fokusu jer je domaćin samita, ali šta će posle sastanka Putina i Trampa reći Si Đinping? Kakva je geopolitička strategija Kine i po čemu se razlikuje od ruske i američke?
Ekonomijom do cilja
Kina je danas izuzetno uspešna zemlja kad je u pitanju ekonomija, ističe Slobodan Unković, bivši ambasador Srbije u ovoj zemlji, a u isto vreme je njihova doktrina spoljne politike da se bore za mir, ne mešaju se u politiku drugih zemalja, da vrlo su konstruktivna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kineski interes je, dodaje Unković za Sputnjik, da se sačuva mir i obezbede normalni uslovi za uspešan privredni razvoj.
„Najvažnije, ne prave razliku između velikih i malih zemalja, privredno najrazvijenih i zemalja u razvoju. Hoćemo i saradnju ali ne želimo da se mešamo u unutrašnja pitanja drugih zemalja je nešto što odlikuje savremenu Kinu“, ukazuje Unković.
Dosad su Amerikanci bili ti koji su svet gledali kao planetu gde su oni dominantni, analizira Aleksandar Radić, a to simbolično ali i praktično potvrdu ima u činjenici da su američke oružane snage jedine koje imaju komande čije su zone odgovornosti postavljene tako da pokrivaju čitavu planetu — i tamo gde fizički jesu, ali i tamo gde nisu prisutni.
Rusija, precizira Radić, ako se izuzme kriza u Siriji, uglavnom se bavi teritorijom koja je u njihovom domašaju, zemljama sa kojima se graniči ili koje su za njih direktno bezbednosno interesantne i koje su tradicionalno bile u ruskoj sferi uticaja.
A tek uloga vojske
„Kina je potpuno novi fenomen jer gradi flotu otvorenog mora, u ovom trenutku već ima drugi nosač aviona, jasno pokazuje da želi da izađe na okeane i to ne samo prema pitanju statusa i njihovih ambicija u Južnom kineskom moru, nego dugoročno gledano, mislim da će kineska zastava moći da se vidi na brodovima koji će da plove širom svetskih okeana“, najavljuje Radić.
Zatim uspostavljaju početnu infrastrukturu za baze koje bi trebalo da grade u Africi, navodi Radić, a Džibuti je prva tačka gde će se Kina vojno pojaviti.
Međutim, naglašava on, pre svega im je fokus na ekonomiiji, ulaganjima u infrastrukturu, podršci zemljama koje kasnije treba da budu mesto za prodaju kineske robe, građenju budućeg političkog i vojnog prisustva.
U praksi to, kaže Radić, funkcioniše tako što Kina u podsaharskoj Africi kao u nekoj vrsti laboratorijskih uslova pokazuje scenario u kojem prvo daje kredite pa onda gradi puteve jer su vrlo ozbiljno ušli u ambiciozne planove razvoja afričkih komunikacija koje bi trebalo da povežu teritorije zemlje.
„Žele da omoguće transport kontejnera sa robom, ali tim istim putevima će vrlo brzo da se kreće prvo oružje koje će da prodaju na tržištu, a zatim i kineska vojska koja će u narednim godinama dobiti sve veću ulogu i kroz sporazume sa zemljama koje bi bile kineske saveznice i kroz učešće u raznim formama međunarodnih operacija pod mandatom UN“, prognozira Radić.
Kina, zaključuje Radić, priprema novi scenario, dramski obrt u kome sad stvara osnovu za decenije koje predstoje.
