Kolumnista „Forbsa“ preporučuje vlastima zapadnih sila da razviju strategiju za suprotstavljanje pretnjama autoritarnih država.
Poslednjih nekoliko nedelja Severna Koreja uspešno je testirala dve nuklearne rakete kao da se podsmeva oštroj politici predsednika Trampa prema Severnoj Koreji, piše Anders Kor. U međuvremenu, američki lider „raširio je ruke“ Rusiji i Kini, najvećim pretnjama demokratiji u svetu, pravdajući to potrebom da se zajedno sa Moskvom i Pekingom bori protiv terorizma i Severne Koreje. Ova pomoć za sada nije materijalizovana, ističe autor teksta, i to će biti test Trampovog karaktera.
Autor podseća da su nakon raspada Sovjetskog Saveza mnogi američki stručnjaci predviđali pobedu demokratije i liberalizma nad autoritarnošću. Međutim, nedavne ofanzivne operacije Rusije i Kine u Istočnoj Evropi i Aziji pokazale su suprotno.
Kor naglašava da su istovremeno te operacije izvedene tako da se prošire svoje teritorije, ali da se ne izazove vojni odgovor. Rusija i Kina su iskoristile saveze sa Iranom i Severnom Korejom da bi podstakle dejstva ovih otpadničkih država kako bi se odvratila pažnja sa teritorijalnih osvajanja Moskve i Pekinga.
Istovremeno, SAD, Japan, Južna Koreja, Australija i Evropska unija formiraju alijansu zasnovanu na zajedničkim vrednostima učesnika: demokratije, ljudskim pravima i slobodom govora. Međutim, u ovom savezu postoji raskol između težnje naroda ovih zemalja za mirom i interesima političke elite koja stavlja trgovinu i investicije iznad odbrane demokratije, smatra autor članka.
Autoritarni blok pomoću širenja teritorija i destabilizacije razmeštanja nuklearnih snaga provocira povezane sukobe koji se razvijaju u pravcu novog hladnog rata. Pritom se mesto sukoba ničim ne ograničava i uključuje pokušaje Rusije da povrati svoj uticaj na teritoriji bivšeg SSSR-a i nuklearne programe Irana i Severne Koreje.
Ovaj autoritarni blok „baca rukavicu u lice“ demokratijama širom sveta. I ako demokratije ne budu imale puno razumevanje za pretnje i strategije za pobedu, ili barem njene odraze, one će biti oslabljene i neće moći da prevaziđu buduće, možda ozbiljnije probleme.
Odluke demokratskih zemalja o delovanju ili nedelovanju u ekonomskoj, diplomatskoj i vojnoj sferi ozbiljno će i za mnoge decenije, ako ne i zauvek, uticati na budućnost demokratije, mira i stabilnosti. Da bi se postigli pozitivni rezultati, potrebne su ne samo strategije već i zajedničko učešće građana demokratskih zemalja koji su zabrinuti za svoju mirnu budućnost, zaključuje kolumnista „Forbsa“.
