Čim budemo imali nacrt izmena i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu, u narednih 10 do 15 dana ćemo organizovati javnu raspravu, reče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je pre tri dana najavio da će Vlada „već sledeće nedelje imati nacrt izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu“. Makar su tako mediji preneli.
S obzirom na predistoriju slučaja zvanog „prodaja zemlje strancima“, koji traje od 2008. godine, kada je bivša vlast to omogućila potpisavši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU, umesto Nedimovićevog već, pre bi trebalo da stoji da ćemo tek za nedelju dana imati nacrt zakona. Jer, to i vrapci na grani znaju, prema slovu SSP-a, Srbija od 1. septembra 2017. državljanima EU zakonski treba da omogući kupovinu poljoprivrednog zemljišta.
Iako Nedimović reče da se sa poljoprivrednim proizvođačima razgovara šest meseci i da ništa nije nepoznato, sudeći po reagovanju Sputnjikovih sagovornika, koji se ovom temom dugo i stručno bave, njima je sve bilo nepoznato, pa i predložena rešenja.
A prema nezvaničnim saznanjima pojedinih medija, predviđaju se da će posle 1. septembra fizička lica, državljani EU, koji budu želeli da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji morati prethodno ovde da imaju prebivalište najmanje sedam godina. Uslov za pravna lica je da su bar pet godina registrovana u Agenciji za privredne registre.
Time bi se, kako se smatra, koliko-toliko iskomplikovala prodaja srpskih oranica strancima koje je bivša vlast Borisa Tadića zbog loše „ispregovaranog“ SSP-a stavila na tacnu EU. Koliko loše vidi se već iz podatka da je Srbija jedina zemlja koja je u obavezi da „pusti“ prodaju zemlje strancima i pre ulaska u EU. Za sve ostale novopridošle „EUropljane“ to pravilo je važilo tek po ulasku u EU, i to sa različitom dužinom moratorijuma. Uglavnom oko 10 godina.
Komentarišući rešenja, naš poznati agroekonomski analitičar Milan Prostran, koji već godinama zagovara drastično zaoštravanje uslova pod kojima državljani EU mogu da kupe zemlju, podseća da je predlagao da stranac najmanje 10 godina mora da bude naš rezident.
„Dve stvari još moraju da se urede zakonom, a to je da se kupci najmanje pet godina bave poljoprivredom i da se ograniči površina zemlje koju mogu da kupuju sva fizička i pravna lica iz EU kada dođe to vreme. Ja predlažem da to ne bude više od 100 hektara“, kaže Prostran za Sputnjik. Treba, dodaje on, koristiti iskustva zemalja EU gde, takođe, postoje ograničenja.
Po njegovom mišljenju, kada prođe taj zakonom predviđen period, s obzirom na to da nismo ni blizu ulaska u EU, trebalo bi ići na još radikalnije uslove, kao što je to uradila Mađarska, koja je dobila moratorijum na prodaju zemlje od sedam godina i dodatne tri i na kraju Ustavom zabranila prodaju zemljišta.
„Imamo veoma nepovoljnu situaciju i mislim da jako kasnimo u donošenju ovoga zakona i mislim da je jako loše što se on stavlja u javnu raspravu polovinom jula meseca kada su ljudi na odmoru i plašim se da mnogi neće imati priliku da kažu svoje mišljenje o tom zakonu“, ističe Prostran koji upozorava: „Prodaja zemljišta je prodaja suvereniteta zemlje“.
Na pitanje da li tih sedam godina može da znači „kupovinu vremena“ do još oštrijih uslova, Prostran kaže: „Naravno. Do tada ćemo videti kako će teći pregovori sa EU. Moj stav je najradikalniji, a on je da se raspiše referendum u Srbiji sa pitanjem „Da li ste za prodaju zemlje strancima“ i da se onda to pitanje Ustavom uredi. To su uradili Mađari, i ja njih podržavam“, kaže Prostran.
On podseća da je Mađarska imala gorko iskustvo pre ulaska u EU kada je prodala deo zapadne Mađarske nemačkim i austrijskim bogatašima. Kasnije su je reotkupljivali jer su shvatili da su prodajom zemlje prodavali i svoj suverenitet, ističe Prostran za Sputnjik.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, takođe, smatra da je nedopustivo što još nemamo rešenja u zakonu o poljoprivrednom zemljištu kada je u pitanju prodaja zemlje državljanima članica EU.
„Smatram da je ovo izuzetno neodgovoran odnos resornih ministarstava i vlade prema sektoru poljoprivrede posebno prema izuzetno značajnom nacionalnom resursu kakav je poljoprivredno zemljište. Jer zemljište je majka svih stvari“, kaže Ševarlić za Sputnjik.
Dočekali smo leto i vreme odmora, kada nema mogućnosti za organizovanje kvalitetne javne rasprave o nacrtu zakona, dodaje on i konstatuje: „Opet je na delu politika svršenog čina“.
Na pitanje kako on vidi rešenja o kojim se piše, Ševarlić kaže da, po njegovom mišljenju, ne bi trebalo ići ispod granice od 10 godina stalnog boravka u Srbiji za državljane iz EU koji bi da kupe srpsko obradivo zemljište. U prilog tome podseća da je Srbija jedina zemlja koja to treba da omogući pre nego što postane članica EU, ako kaže ikada to i bude postala.
„Apsolutno mislim da treba primeniti model Danske, da pravo sticanja vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem treba ograničiti na 300 hektara jer nam nisu potrebne latifundije sa praznim teritorijama bez stanovništva“, kaže on, ističući i drugu dimenziju tog problema — prazna velika pogranična područja. A mi, dodaje, nemamo vojsku, a pitanje bezbednosti granice prepušteno je policiji.
Na pitanje da li bi ovo rešenje moglo biti prelaz do nekih još uslovnijih, profesor Poljoprivrednog fakulteta smatra da je ovo poslednji trenutak za polaganje popravnog.
„Mislim da nećemo moći još jednom da idemo na popravni“, zaključuje Ševarlić za Sputnjik. A politika svršenog čina, kao i ovoga puta, onemogućuje kvalitetnu raspravu za dobrobit Srbije, kaže on.
