Na osnovu preuzetih obaveza prema Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji, srpski Zakon o poljoprivrednom zemljištu, u kome sada postoji zabrana prodaje zemljišta strancima, moraće da bude izmenjen.
Izmenama i dopunama tog zakona koji će se uskoro naći u proceduri, ta zabrana se ne ukida, ali se stranim kompanijama omogućava zakup državnog zemljišta na period od 30 godina.
Za razliku od ostalih zemalja koje su ispregovarale duge rokove za prodaju zemljišta strancima, Srbija se na to obavezala nevezano od sticanja statusa punopravnog člana EU.
Dok je, na primer, u slučaju Poljske zabrana prodaje zemlje strancima na snazi dvanaest godina od datuma ulaska u EU, u Hrvatskoj osam, Mađarska je u tom pogledu otišla najdalje.
Posle desetogodišnjeg moratorijuma na prodaju zemljišta strancima, Mađarska je posle referenduma koji je podržalo 87 odsto građana, izmenom Ustava, trajno onemogućila strane državljane da postanu vlasnici njihovih poljoprivrednih parcela.
Neke zemlje, poput recimo Slovenije, zakonom su pooštrile uslove za sticanje svojine, i praktično destimulisale interes stranaca da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, objašnjava za Sputnjik profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić.
„Slovenija nije tražila moratorijum zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta kupcima iz EU, ali je Zakonom propisala pet barijera za sticanje svojine i domaćim i stranim kupcima, od toga da kupac mora biti rezident odnosno stanovnik Slovenije najmanje pet godina, da prednost imaju lica koja su vlasnici susednih parcela, da prednost imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva itd. Nažalost mi to takođe ne uvodimo kao ograničenja“.
Govoreći o izmenama i dopunama postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Ševarlić ističe da izmene koje će se uskoro naći u proceduri neće doprineti zaštiti nacionalnih interesa prilikom sticanja prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji, u odnosu na nepovoljne uslove propisane međunarodnim ugovorom, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
„Iako je predviđeno samo davanje u zakup zemljišta stranim kompanijama, nacrt zakona ostavlja mogućnost i sticanje prava svojine pod određenim uslovima koji nažalost nisu precizno definisani. To je pravni nonsens jer će ti uslovi naknadno biti propisani podzakonskim aktima ili nekim posebnim ugovorima između države i budućih zakupaca“.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran za Sputnjik ističe da je protiv prodaje prirodnih dobara, pa i poljoprivrednog zemljišta strancima, jer po njegovom mišljenju to predstavlja prodaju suvereniteta.
„Kad počnu pregovori sa EU po poglavljima 11 i 12, treba učiniti sve da se taj deo sporazuma izmeni i onemogući prodaja zemljišta, kao što su to uradile druge zemlje. Ako to ne bude izvodljivo neophodno je zakonom odvratiti strance da kupuju naše zemljište, što se nažalost predviđenim izmenama neće postići“, smatra Prostran.
„Cilj ovih izmena je očigledno nešto sasvim drugo. Umesto da uredi kompletnu problematiku kojim bi zakon trebalo da se bavi, on prevashodno uređuje uslove dugogodišnjeg zakupa domaćih i stranih investitora“, kaže Prostran.
Istini za volju u Srbiji i pored zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta, stranci su, na posredan način, koristeći nejasnoće u zakonima u poslednjoj deceniji kupovinom državnih kombinata koje u vlasništvu imaju i poljoprivredne parcele, zapravo postali vlasnici naših oranica.
„Ovo što je do sada na neki način prevedeno u privatno vlasništvo urađeno je veoma loše. Vlasnici poljoprivrednih parcela postalo je nekoliko kompanija, dve-tri iz Hrvatske, italijanska, a sada se pojavljuju i neke arapske. Ta oblast u našem zakonodavstvu nije dovoljno dobro uređena i mi ovo pitanje moramo da zaoštrimo izmenom i dopunom Ustava. Neophodno je da sačuvamo ono što nam je Bog dao, što obezbeđuje prehrambenu sigurnost zemlje. Da sačuvamo resurs koji garantuje ostvarivanje dohodka i opstanak nacije“, zaključuje Prostran.
