„Naš državni sekretar u emisiji Brazde izjavio je: ‘Mi znamo za ovaj problem, išli smo u Brisel da ukažemo na njega i ništa nam nisu rekli‘. Tim rečima. ‘Ništa nam nisu rekli šta bi trebalo da radimo‘. Znači oni su otišli apsolutno nepripremljeno u Brisel“, kaže za Sputnjik Đorđe Bugarin, sekretar za agrar Privredne komore Vojvodine objašnjavajući veoma loš položaj poljoprivrednih proizvođača iz Srbije zbog poljoprivrednih proizvoda iz EU, koji su preplavili srpsko tržište.
Srbija se potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezala da će u prelaznom periodu od šest godina carine svake godine biti smanjivane za određeni procenat i da će šeste godine iznositi nula odsto. Za oko 23 odsto poljoprivrednih proizvoda Srbija će i po isteku ovog prelaznog perioda moći da zadrži oko 50 odsto carinske zaštite koja je postojala pre stupanja na snagu SSP-a. To su strateški proizvodi kao što su pšenica, paradajz, paprika, šljive, jabuke.
Takođe, kada je reč o poljoprivredi kao grani privrede u lošijem stanju, tada je — kada je potpisivan SSP — planirano restrukturiranje i osavremenjivanje proizvodnih pogona, kako bi srpsko tržište bilo pripremljeno za konkurenciju proizvođača iz EU. Međutim, ništa od planiranog se nije desilo.
Posledica tog nečinjenja je, između ostalog, i podatak da je od 1. januara do 1. maja ove godine u Srbiju uvezeno oko 2.700 tona mleka, mleka u prahu i sireva, što je više nego dvostruko u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Takođe, u poslednjih nekoliko meseci prošle godine u Srbiju je uvezeno i oko 330.000 živih i oko 220.000 smrznutih svinja. Srbija ukupno ima oko tri miliona svinja, što znači da je oko 20 odsto ukupne proizvodnje uvezeno iz EU. Sve ovo se neminovno odražava na domaću proizvodnju.
Nepripremljeni proizvođači
Đorđe Bugarin naglašava da proizvođači iz Srbije nisu pripremljeni da, uz niske troškove, obezbede visoku produktivnu proizvodnju po grlu, niti su pripremljeni da se nose sa kvalitetom, a to pre svega podrazumeva higijenu muže. S druge strane, Bugarin dodaje da je mlečna industrija u Srbiji u vlasništvu onih koji se ne bave proizvodnjom sirovog mleka, dok su u EU farmeri vlasnici industrije mleka, pa se na kraju godine dividende raspodeljuju srazmerno vrednosti, odnosno količini proizvedenog mleka koje je prerađeno i izneto na tržište.
„Naša država očigledno nije zrela, niti su političari koji su je vodili u svim ovim godinama svesni situacije koja se može desiti, a dokaz za to je je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan pod uslovima koje je diktirala druga strana, odnosno EU“, tvrdi Bugarin.
Nekonkurentnost proizvoda
Sa druge strane, dodaje Bugarin, sankcije koje su EU i Rusija međusobno uvele i ukidanje kvota u EU od 1. aprila, dovele su do toga da evropski proizvođači traže nova tržišta, među kojima je i srpsko.
„Zbog nekonkurentosti naših proizvođača, oni su se cenovno uklopili u uslove koje je postavio naš kupac, a to su industrijske mlekare. Na taj način je praktično konkurencija učinila svoje pa su naše industrijske mlekare, pa i male mlekare, počele da zatvaraju otkupna mesta po selima gde su seljaci sa malim brojem krava donosili mleko“, kaže Bugarin.
On objašnjava da su na ovakav način iz procesa snabdevanja prerađivača mleka isključeni oni koji imaju mali broj krava i nemaju na farmi instalirane kapacitete za hlađenje mleka, pa su samim tim ti proizvođači dovedeni u težak položaj.
„Naša država je imala običaj da uvek premijama po litru isporučenog mleka podržava proizvodnju što je išlo u prilog mlekarskoj industriji, umesto da je težište stavljeno na podršku po kvalitetnoj kravi od koje se mleko proizvodi“, precizira Bugarin.
Bugarin ističe da je isti problem i u industriji proizvodnje mesa, jer je država prodala klanice a na njihovim ruševinama nikle su male komunalne klanice. Međutim, većina ovih klanica se, tvrdi dalje Bugarin, ne uklapa u standarde zaštite životne sredine.
„To su strašni problemi koji čekaju našu industriju i veliki broj tih kapaciteta biće zatvoren. Uključujući i neke druge kapacitete u prerađivačkoj industriji“, izričit je Bugarin.
On kaže da postoji mogućnost da multinacionalne kompanije od sadašnjih vlasnika kupe te kapacitete koji će im služiti kao punktovi za preuzimanje jeftinih sirovina i prodaju skupih finalnih proizvoda. Tada, tvrdi Bugarin, neće biti moguće voditi nikakvu agrarnu politiku.
Država glavni krivac?
Sanja Bugarski, predsednica centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine kao glavni problem vidi državu koja u proteklih 20 godina nije uradila ništa. Ona ističe veliki pad broja životinja u proteklih desetak godina. Sa 1,5 miliona goveda, odnosno krava, Srbija je spala na 360 hiljada.
„Pokušavamo od septembra da apelujemo da država preduzme mehanizme koje ima na raspolaganju da zaštiti svoju proizvodnju. Nijedan pozitivan odgovor nismo dobili, samo ismevanje. Jer mi smo, kao, ljudi koji ne znaju da proizvode, mi smo neko ko nije stručan, kompetentan i tako dalje“, kategorična je Bugarski.
„Država je kriva zato što nije slušala struku. Mi smo za ovih 15 godina promenili 12 ministara poljoprivrede i svaki je neki novi početak imao, niko nije završio posao koji je započeo. Plus, ministri poljoprivrede su uvek zavisili od toga koliko ministar finansija odvoji novca u ukupnom budžetu za intervenciju u poljoprivredi. I to se menjalo od godine do godine, imali smo od dva do najviše pet odsto, samo jedne godine“, tvrdi Đorđe Bugarin.
On dodaje da se ove godine, iako zakon o podsticajima u poljoprivredi obavezuje državu da izdvoji pet odsto budžetskih sredstava za poljoprivredu, to nije desilo. Znači, zaključuje Bugarin, i dalje stoji da država ne poštuje zakone koje je donela.
Srljanje zbog evropske perspektive
Mnogo pitanja u poljoprivredi Srbije, prema njemu, ostalo je otvoreno iz perioda kad je ona bila kontrolisana sa aspekta dogovorne ekonomije, a srpski farmeri se nisu spremili za tržišnu utakmicu.
„Glavni krivac za to je pre svega država jer je izbegavala i danas izbegava da donese zakone kojima će omogućiti da farmeri zajedno nastupaju na tržištu. To se pre svega misli na Zakon o zadrugama koji bi trebalo te male proizvođače da ujedini i da pojača njihovu poziciju u odnosu na one sa kojima se oni na tržištu sreću“, konkretizuje Bugarski.
On upozorava da, kako vreme odmiče, tako je na srpskoj strani sve manje mera koje mogu biti preduzete i dodaje da su sve vreme ukazivali onima koji donose odluke da se ne srlja.
„A srljalo se zarad nekakve evropske perspektive Srbije. Znači, oni su postavili to kao primarni cilj i onda će sve uraditi bez obzira kako našim proizvođačima bude, bez obzira na to kakav nacionalni dohodak bude, bez obzira što mi sad imamo nivo proizvodnje kao pre 30 godina i tako dalje“, kategoričan je Bugarin.
Sanja Bugarski naglašava da je problem što su farmeri sve ove godine prepušteni sami sebi. Ona kaže da je ono što farmeri mogu sami međusobno da urade jako malo jer nemaju prostora ni vremena da odlaze na posebne edukacije, sem da se to radi direktno kod njih na farmama.
„Interesantno je da svako misli da će jedan seljak, koji ustaje svako jutro u pet sati i leže ko zna kada uveče, odnosno kad mu to životinje dozvole, sve sam uraditi. I napraviti svoju mlekaru i plasirati tu robu na tržište i raditi analizu mleka jer država Srbija još uvek nema nezavisnu laboratoriju i to nikog ne interesuje“, dodaje Bugarski.
Ona kao još jedan problem ističe kredite koji su znatno nepovoljniji nego kod njenih kolega farmera u EU, zaključuje Bugarski.
Moguće je zaštiti srpske proizvode
SSP podrazumeva, pojašnjava Đorđe Bugarin, da mogu biti preduzete jednostrane mere ukoliko je vaša proizvodnja ugrožena. Međutim, očigledno je da srpski pregovarači nisu, verovatno opet iz političkih razloga, spremni da u Briselu predoče sve posledice poljoprivredne politike koje trpimo.
Moguće je, pojašnjava on, uvesti carine, odnosno vratiti se na neki nivo carina ili vancarinske zaštite, moguće je uraditi mnogo više izdvajanja iz nacionalnog budžeta za pristup nizu mera koje treba sprovesti da se srpska poljoprivreda koliko-toliko sačuva.
„Mi već tri godine imamo šansu da koristimo predpristupne fondove EU, a ne koristimo ih zato što naša administracija nije spremna da administrira u tom poslu“, tvrdi Bugarin.
