Ceo Balkan je u situaciji užasne depresije i bezizlaza, naglašava za Sputnjik Milena Dragišević Šešić, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, komentarišući istraživanje Ujedinjenih nacija o sreći nacija, prema kome je Norveška postala najsrećnija zemlja na svetu, preuzevši tu poziciju od Danske.′
Kao kriterijum za „merenje“ sreće uzet je „subjektivni osećaj dobrobiti“, odnosno koliko su ljudi srećni i zašto. Pa tako za Norveškom slede Danska, Island, Švajcarska i Finska, dok je Centralnoafrička Republika na poslednjem mestu.
Srbija je, prema ovom izveštaju, na tabeli od 155 zemalja na 73. mestu i bolje je pozicionirana od Hrvatske koja je na 77. mestu, Crne Gore na 83. mestu, Bosne i Hercegovine na 90. mestu i Makedonije koja je na 92. mestu.
Jesu li kvadrati sreća?
„Istraživanje UN ukazuje na realnost. To što je Srbija u sredini samo govori da ima jako mnogo zemalja u kojima je situacija još katastrofalnija. Gde su ratovi, suše, gde je, recimo, nemogućnost da živite od bilo kakvog svog rada, jer rada i nema“, tumači Milena Dragišević Šešić.
Rezultati su, u stvari, jako tačni jer, dodaje ova profesorica, subjektivni osećaj dobrobiti proizilazi iz toga šta očekujete u sopstvenoj zemlji.
Jasno je, ističe ona, da Danci, Finci, Islanđani, Norvežani naročito, vide da im zemlja pruža mogućnost za lični rad, za razvoj, za uspeh i na poslu i u privatnom životu.
„Kad pogledate broj kvadratnih metara stanova po glavi stanovnika, to je negde oko 50 kvadratnih metara a kod nas, bogami, ne znam da li smo stigli i do 15 kvadrata. Znači, nije slučajno što su ove zemlje, koje još imaju određenu vrstu politike dobrobiti prema građanstvu, visoko kotirane jer se prosto građanstvo u njima oseća sigurno, a sigurnost vam omogućava da budete srećni“, tvrdi Dragićević Šešićeva.
U zemljama gde javni interes i javno dobro nisu u prvom planu i gde se podstiče neka vrsta lažne kompetitivnosti tako što se karijera ne praviti na račun znanja i sposobnosti već na račun veza, prema mišljenju Dragićević Šešićeve, svi se osećaju nezadovoljno, nesigurno i ne vide neku vrstu budućnosti u zemlji.
„To jako mnogo utiče i na privatan život, na način kako se oblikuju porodice, kad se recimo ulazi u brak, kad se rađaju deca. Sve se to odlaže za kasnije kad se steknu uslovi, a ti uslovi nikako da dođu“, naglašava Dragićević Šešićeva.
Istraživanja UN, kao i brojna slična istraživanja, prema mišljenju ekonomiste Gorana Nikolića, pokazuju da su generalno srećniji ljudi sa višim dohotkom, oni koji su obrazovaniji i pripadnice lepšeg pola, dok su manje zadovoljni oni lošeg zdravlja, te nezaposleni.
Plaču li i bogati?
Zemlje sa najvećim nivoom BDP-a su i najsrećnije, analizira Nikolić za Sputnjik, ali i ukazuje da kad se ispune osnovne potrebe kao što su hrana, odevanje, stan — viši BDP ne čini društva srećnijim. Naime, u većini bogatih zemalja nivo zadovoljstva životom nije bitno porastao poslednjih decenija i pored značajnog privrednog rasta, jer se ljudi lako naviknu na bolje.
Stvari koje nas čine srećnima su pre svega poverenje, poštenje, jaka socijalna baza, stabilan emotivan život, kao i posao koji nas ispunjava.
Pokazalo se, dodaje Nikolić, i da bi politika koja bi činila društva srećnijim podrazumevala velika socijalna davanja nezaposlenima, što je na liniji levičarskih pokreta, ali je daleko od mejnstrima.
Novija istraživanja sugerišu da nivo sreće ne određuje koliko novca zarađujemo, već kako se on troši, podvlači Nikolić i dodaje da su ljudi mnogo srećniji kad novac koriste, na primer, za putovanja nego za materijalna dobra.
„Životna iskustva, na primer poseta Kilimandžaru ili Himalajima pokazala su se kao trajnija zadovoljstva koja se urezuju u pamćenje i obavezno se ’šeruju‘ na društvenim mrežama, tako da kažem, jer se ljudi brzo adaptiraju na materijalna dobra. Neke studije pokazale su da je način da povećate sreću da ’autsorsujete‘ radne zadatke koje ne volite, na primer da platite spremačicu. Interesantno je da su oni koji su donirali novac bili srećniji od onih koji su ga trošili na sebe“, precizira Goran Nikolić za Sputnjik.
Sa ovakvim rezonom saglasna je i Milena Dragićević Šešić, koja kaže da apsolutno nije bitno koliko zarađujemo već da li imamo višak novca koji možemo trošiti na hobije, interesovanja, putovanja, za neke ljude to može biti i vikendica u kojoj će gajiti cveće, za neke druge to može biti i mogućnost da gaje neke kućne ljubimce.
Kako do osećaja ostvarenosti?
„Dakle, da se bave nekim hobijima koji su im važni i koji im pomažu da se ostvaruju kao ličnosti. A ako najveći deo prihoda koristite za puko preživljavanje, a čak vam ni ti prihodi za to nisu dovoljni, vi jednostavno nemate mogućnost ni da razmišljate o tome da biste možda negde otputovali, da biste možda nešto videli, da biste možda kupovali“, dodaje Dragićević Šešićeva.
To se, ukazuje ona, najbolje vidi i po tome koliko je tržište umetnosti slabo i tanko jer gotovo da niko ne kupuje slike, knjige, po tome da su pozorišta puna samo kad daju popuste… Koliko je to potrebno, nabraja ova profesorica, vidimo i po tome da se najviše gledaju komedije, odnosno nešto što nas odvaja od stvarnosti.
„Šta se najviše čita? Pa neki ljubavni romani ili one knjige koje su uputstvo za postizanje sreće. Počinju da profesijama dominiraju takozvani lajf-koučevi, jer ljudi traže poslednju šansu i smatraju da ih on može naučiti kako da postignu sreću“, napominje Dragićević Šešićeva.
Naravno, posebno podvlači ona, to su samo iluzije jer da bi postojalo osećanje sreće morala bi da postoji i vizija društvenog razvoja i da se svi akteri koji tome mogu da doprinesu uključe.
„Da ne bude čekanje po tri godine da vam zamene kuk, ili ne znam koliko godina da dobijete operaciju katarakte i da ste svesni da sve to možete imati preko reda ako možete platiti“, zaključuje Dragićević Šešićeva.
S druge strane, Goran Nikolić ističe za Sputnjik da je kretanje indeksa sreće zanimljivija mera od samog ranga istog koeficijenta, jer su decenijama na vrhu zapadnoevropske i anglosaksonske države.
Zemlja koja je u poslednjih deset godina najviše popravila nivo sreće svojih stanovnika bila je Nikaragva, pojašnjava Nikolić i dodaje da je u znatnoj meri to učinila i Rusija, potom Kina, Nemačka i Brazil.
Mogu li nadograditi sreću?
I Srbija, naglašava Nikolić, spada među zemlje koje su u posmatranom razdoblju 2013–2015. u odnosu na prosek perioda 2005–2007. znatno popravile nivo sreće.
Neosporno je, kaže Nikolić za Sputnjik, da se u Srbiji ekonomska situacija znatno popravlja od 2000, i pored krize od 2008.
S druge strane, ankete pokazuju zabrinjavajuće mali udeo onih koji veruju da su se stvari u ovoj zemlji poboljšale, podseća Nikolić citirajući sociologe koji ovaj fenomen uglavnom objašnjavaju prevelikim očekivanjima ljudi od promena i otvaranja zemlje prema svetu koja, naravno, nisu mogla biti ispunjena.
Ako je za utehu, konstatuje Nikolić na kraju, i u većini bogatih zemalja nivo zadovoljstva životom nije bitno porastao poslednjih decenija i pored značajnog privrednog rasta, što se objašnjava takozvanom teorijom adaptacije, odnosno time da se ljudi lako prilagođavaju na kvalitetnije uslove života i da im je, pre svega, bitan relativni status.
