Američki general Kertis Skaparoti je novi glavnokomandujući objedinjenih snaga NATO-a u Evropi. Skaparoti je dužnost preuzeo od američkog generala Filipa Bridlava. Pre Bridlava je ovu dužnost obavljao američki admiral Džejms Stavridis, koji je pak nasledio generala Bantka Kradoka… Da ne idemo dalje u prošlost, jer vam imena admirala i generala mnogo ne znače.
Suština je da nijedan glavnokomandujući snaga NATO-a u Evropi nikad nije bio neko ko nije Amerikanac. Zašto?
Bojeve glave uzduž i popreko
Najprostije rečeno, jednom kućom komanduje gazda kuće, a ne komšija ili podstanar. A prava glava nikome ne daje ženu, pušku i vlast.
„Gazda“ NATO-a je Amerika. Pa zato nikome ne daju „pušku“, a sa njom i vlast.
Prema podacima sa internet sajta američkih veterana, broj vojnika SAD u Evropi je 2012. bio oko 75 hiljada. Godine 2000. je taj broj bio oko 114.000. Oko 293.000 američkih vojnika bilo je raspoređeno u Evropi 1990, dok je 1980. u svim zemljama Evrope bilo smešteno oko 311.000 američkih vojnika. Taj broj je 1960. godine iznosio oko 343.000 (samo u Nemačkoj je bilo oko 232.000).
Prošle godine je Amerika imala više od 60.000 vojnika stacioniranih u Evropi, smeštenih uglavnom u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Takođe, procenjuje se da Amerika ima oko 240 nuklearnih bombi, taktičke namene, na teritoriji Evrope. A izuzev Rusije, u Evropi gotovo da nema zemlje u kojoj se ne nalaze baze, komandni i centri za zajedničke vežbe NATO snaga.
Sve NATO baze su istovremeno i baze SAD. Premreženo je sve od Islanda do Turske i Gruzije, od Portugalije do Litvanije, Švedske i Finske.
Održavanje hegemonije sa vrha
Za vreme Drugog svetskog rata su kvislinški režimi imali svog čoveka na čelu tih vlada pod okupacijom, ali je vojskom i jedinicama koje su pripadale SS ili nekim drugim nemačkim trupama komandovao isključivo Nemac.
Posle završetka Drugog svetskog rata, Amerika se u Nemačkoj, Italiji… ponašala gotovo kao okupaciona sila, ali je taj pristup vremenom ublažen. Menjali su pristup, suština je, međutim, ostala ista.
Na isti način na koji je Nemačka onomad koristila strane dobrovoljce, Amerika danas koristi evropsku vojsku za front protiv Rusije. Zato je čitav ozbiljni komandni kadar NATO-a uvek bio, jeste i biće američki.
Naravno, predstavnicima evropskih zemalja davali su ceremonijalne funkcije, dakle pozicije koje nisu imale nikakvu efektivnu moć.
Naime, sve što je potpuna kontrola nad NATO-om je u američkim rukama. Zato što se Amerika u Evropi može posmatrati kao vrsta okupacione sile, doista drugačijeg principa delovanja od onoga kako deluju u Iraku ili na primer u Avganistanu.
Gde je glavno NATO dugme
Zašto je onda generalni sekretar NATO-a Norvežanin Jens Stoltenberg, a pre njega je na tom mestu bio Španac Havijer Solana, zapitaće neko, kao kontraargument ovoj tezi.
Jednostavno, zato što je funkcija genseka NATO-a samo formalna. Ti ljudi su političke figure, neko koga isturaju u prvi plan, neko ko daje izjave, ali ko ne odlučuje. U vojnom odlučivanju, na strateškom, taktičkom nivou, gensek nema nikakvu ulogu.
Havijer Solana je, na primer, bio levičar, borac protiv Franka, a „uzet“ je na tu funkciju baš zbog toga što je personifikovao. I tako je dobijen paravan.
Odluke u NATO donose Pentagon i Vašington.
Zato je komanda združenih snaga NATO-a u Evropi pozicija sa težinom. Na njenom čelu je uvek vojničina. A pošto u vojsci postoji lanac komandovanja, on je direktno podređen Pentagonu. Ono što mu Pentagon kaže da radi, on to radi.
Suštinski je on najmoćniji čovek u NATO, ma kako to formalno bilo napisano.
Zato se pravom centralom NATO-a u Evropi može smatrati seoce Mons u Belgiji, udaljeno dvestotinak kilometara od Brisela, koji važi za formalno sedište Severnoatlanske vojne alijanse.
U ovom mestu je obavljena i ceremonija primopredaje dužnosti glavnokomandujućeg Generalštaba NATO-a. Pa je novopostavljeni Skaparoti obećao da će „aktivno da produžava vojne akcije na obuzdavanju Rusije“.
Što je utegnutije obrazloženje od: NATO je tu zbog Rusije.
