Mart je u Srbiju doneo NATO agresiju, streljanje Zorana Đinđića, požar u Hilandaru, pogrom na Kosmetu… Zato ovaj mesec svugde u svetu ima 31 dan, samo u Srbiji traje znatno duže. Čak predugo.
Sputnjik je izabrao samo neke od događaja koji su se u novijoj istoriji dogodili u ovom mesecu, a godinama ostali u sećanju građana Srbije.
NATO agresija (24. mart 1999)
Severnoatlantska vojna alijansa, bez odobrenja SB UN, počela je 24. marta 1999. oko 20 časova vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ. Napadi su kasnije prošireni na privredne i civilne objekte. Napadi u NATO agresiji bez prekida su trajali 78 dana, posle čega su suspendovani 10. juna kad je potpisan vojnotehnički sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova i Metohije. Sa vojskom je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih. Ekonomski eksperti iz Grupe-17 procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara.
Ubijen premijer Zoran Đinđić (12. mart 2003)
U dvorištu Vlade Republike Srbije u sredu, 12. marta u 12.45, pucano je na premijera Zorana Đinđića, koji je pogođen sa dva metka, posle čega je prebačen u Kliničko–bolnički centar. U 13.30 konstatovana je klinička smrt, a v. d. predsednika Srbije Nataša Mićić, na predlog Vlade Srbije, proglasila je vanredno stanje. Đinđić je sahranjen 15. marta uz prisustvo više od 70 stranih delegacija i više stotina hiljada građana. Tri dana kasnije, MUP Srbije je saopštio da su organizatori i izvršioci atentata pripadnici zemunskog klana predvođeni Miloradom Ulemekom Legijom, Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom.
Deveti mart 1991.
Veliki miting opozicije predvođene Vukom Draškovićem, predsednikom Srpskog pokreta obnove, održan je na Trgu republike 9. marta 1991. godine sa zahtevom da čelni ljudi TV Beograd podnesu ostavke. Miting se pretvorio u sukobe demonstranata i policije, koja je na ulice izvela i vodene topove. Tokom protesta poginuli su demonstrant Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Vuk Drašković je uhapšen.
Kasnije, u toku večeri, na beogradskim ulicama pojavili su se tenkovi. Studentske demonstracije kod Terazijske česme nastavljene su naredna četiri dana, a režim Slobodana Miloševića ispunio je zahteve koji su se ticali Draškovićevog oslobađanja i ostavki čelnih ljudi TV Beograd. Ostavku je podneo i ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović.
Pogrom Srba sa Kosmeta (17. mart 2004)
Kod sela Čabra, u reci Ibar, Unmik policija je 17. marta 2004. pronašla tela dvojice utopljenih albanskih dečaka. Demonstracije kosovskih Albanaca tim povodom prerasle su u dvodnevno nasilje tokom kojeg je ubijeno 19 lica (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća, 29 crkava i manastira, a više stotina Srba napustilo je svoje domove. Zbog napada na srpske enklave održani su protesti više hiljada ljudi u gradovima u Srbiji. U centru Beograda i Niša zapaljene su džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla na Islamskoj zajednici.
Demonstracije „Kosovo republika“ (11. mart 1981)
Na Kosovu su 11. marta 1981. izbile masovne demonstracije albanskih studenata, tokom kojih je došlo do sukoba sa policijom. Centar protesta bio je Univerzitet u Prištini, a studenti su u početku izašli sa socijalnim zahtevima. Vrlo brzo, međutim, od tih zahteva za poboljšanje studentskog standarda prešli su na zahtev „Kosovo — republika“. Godinu dana kasnije, 11. marta 1982. godine, u Prištini, Podujevu, Suvoj Reci i Vučitrnu izbile su nove separatističke demonstracije Albanaca.
Požar u Hilandaru (4. mart 2004)
Manastir Hilandar na Svetoj Gori zahvatio je 4. marta 2004. godine oko sat vremena posle ponoći katastrofalan požar. Šireći se preko krovova, požar je potpuno uništio deo manastirskog kompleksa od igumanove kelije, preko gostoprimnice sve do Pirga Svetog Save. Izgoreo je severoistočni, Beli konak, podignut 1598. godine. Severozapadni deo konaka podignut 1821. takođe je izgoreo, a u njemu su se nalazile administrativna uprava manastira, gostoprimnica i sobe za smeštaj gostiju. Van domašaja vatre su ostali crkva kralja Milutina, riznica, arhiva i biblioteka manastira. Obnovu celog manastirskog kompleksa usporava nedostatak novca. Do sada je obnovljeno više od 60 odsto, u šta je uloženo više od 12 miliona evra.
Početak razlaza TITO — Staljin, uvod u Rezoluciju Informbiroa (27. mart 1948)
Razmimoilaženja na relaciji Josip Broz Tito — Josif Staljin uslovila su povlačenje sovjetskih vojnih stručnjaka iz Jugoslavije, a kasnije i civila. Prvi sukobi su krenuli dopisima. U onom, koji je Staljin 27. marta 1948. poslao na Titovu adresu, izložene su činjenice koje su, prema Staljinu, pokazivale neprijateljski odnos jugoslovenskog rukovodstva prema SSSR-u. U odgovoru KPJ te optužbe su odbačene. Staljin je onda predložio da se spor reši na konferenciji Informbiroa u Bukureštu. Tito je odbio da ode. Rezultat Konferencije bila je čuvena Rezolucija Informbiroa „Situacija u Komunističkoj partiji Jugoslavije“ iz juna iste godine, kojom je KPJ isključena iz Kominforma i čitavog komunističkog pokreta.
Demonstracije protiv Trojnog pakta (27. mart 1941)
Hiljade demonstranata izašlo je u Beogradu 27. marta 1941. na ulice uzvikujući „Bolje rat, nego pakt“. Deo vojske, pod vođstvom generala Borivoja Mirkovića, tog dana obara Vladu Dragiše Cvetkovića i primorava kneza Pavla Karađorđevića na abdikaciju. Zauzeta je Glavna pošta i blokiran je izlaz iz grada.
Dva dana ranije, 25. marta, predsednik Vlade Kraljevine SHS Dragiša Cvetković je u Beču potpisao protokol o pristupanju Trojnom paktu, uz date garancije i koncesije.
Samoubistvo izvršio Branko Ćopić (26. mart 1984) čuveni književnik, skočivši sa Savskog mosta u Beogradu.
Bečki razgovori o statusu Kosova (10. mart 2007) između Martija Ahtisarija i predstavnika Srbije nisu doveli do promene „Ahtisarijevog plana“ kojim je predviđena nezavisnost Kosova, a čime je prekršena Rezolucija 1244 SB UN.
U Hagu umro Slobodan Milošević (11. mart 2006), bivši predsednik Srbije i Jugoslavije. Rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu.
