Poklonili su im ono što nisu mogli da otmu. Oteli su sve ono što nisu mogli da kupe. Ostala je samo duša. To jedino Zapad ne poseduje, ne samo u Srbiji, već i na Balkanu.
Dabome, neki bi im rado i dušu poklonili, ako su odocnili da je prodaju. Međutim, većinski na ovom trusnom poluostrvu jedino činjenice i duša prkose evroatlantskim neoimperatorima. I svima onima koji se ježe kad čitaju ovakvu konstrukciju reči i misli.
Od kolevke do Brisela
Da nije globalno uspešnog ruskog fenomena „Maše i Medveda“, i decu ne bi iskobili. Ovako, barem u vrtićima i prvim razredima škole mogu da budu pravi srpski klikeraši, i bukvalno i metaforično.
Već posle toga, na fakultetu, sačeka ih evropska „Bolonja“. „Lomonosov“ niko ni (ne sme) da pomene jer bi to bio uticaj ruskog imperatorskog medveda. O uticaju bolonjskog procesa obrazovanja pak najbolje govori da se svi koji žele dobro svojoj i tuđoj deci, od uvođenja ovog sistema pre više od decenije pa do danas, sete socijalističkog obrazovnog reformatora Stipe Šuvara i da ga, ma koliko mu onomad zamerali, prave od blata.
Posle fakulteta, dođe vojska… Ma kakva vojska kad je „Srbija opredeljena za mir“, te je uvedena profesionalizacija, na osnovu sporazuma sa EU — racionalizacija, i zapadna reformacija sistema odbrane. Rusko (preostalo) oružje i (samo što nisu stigli MIG-ovi), a Zapadni, da ne kažemo NATO, standardi.
Tako spremljen za život, mlad čovek u Srbiji poželi da ide onde gde mu dominantni zapadni i prozapadni mediji, nevladine organizacije i poneke državne institucije konstantno ponavljaju da treba da ide i da treba baš to da želi.
Rado ide Srbin u EU, kao i ceo Balkan i na njemu stare ili nove rasparčavanjem nastale (zavisne) države. Nomenklature u njima „put u EU“ ponavljaju kao mantru. Na nivou nacionalne izdaje smatra se i pominjanje evroazijske, treba li reći ekonomske, unije. Izgleda da samo novac sa Istoka ima boju i naciju.
Kad smo kod finansija, i fiskalna i monetarna politika uslovljene su „zapadnim partnerima“ — sporazumima sa MMF-om i Svetskom bankom. U većini (balkanskih) država.
Krokodilske suze
Na sve to, poslednjih godina vrišteće učestalo traje trend plašenja Rusijom. Koliko bi naricari i „sredstava izdvajali“ da na Balkanu ne poseduju sve što poseduju i da Rusija ovde stvarno ima uticaj i moć kakvu joj, iz sopstvene nemoći, pripisuju?
Gotovo da nema dana da neki zapadni ćata, diplomata, pa čak i visoki zvaničnik ne „upozori na rastući uticaj Rusije“ na prostoru nekadašnje Jugoslavije. O domaćim dobrovoljcima ili ucenjenim čaušima i da ne govorimo.
Tako dnevni listovi „otkrivaju“ šta se to „krije iza vojnih vežbi Srbije i Rusije“, traže svom uhu milozvučne „odgovore“ na pitanje „zašto je Putinu Srbija na meti?“, obznanjujuće „istine“ o tome da Rusija želi da zaustavi širenje EU, pa preciziraju i na koji „način“ to radi…
Bivši crnogorski premijer, a onomadašnji i sadašnji stvarni vladar Crne Gore Milo Đukanović, sa pozivom EU da zaustavi ruski „destruktivni“ uticaj na Balkanu, nakon što je Crna Gora, kako reče, sprečila pokušaj Rusije „da svrgne njegovu prozapadnu vladu“, samo je najnoviji u nizu takvih vapaja. Naravno, molbi i brige sebe radi, a ne Balkana radi.
To i ne čudi, jer je prema nekim izvorima Crna Gora u godinama pred referendum o nezavisnosti bila država koja je posle Izraela dobijala najviše donacija od Sjedinjenih Američkih Država.
A kad kažemo (nova) Crna Gora, zna se na koga se — u jednini — misli.
Vatrena linija ne sme pasti
Velika Britanija, docnije Amerika, a sad to grupno krstimo kao Zapad, nisu se tokom istorije nikad libili da pokažu nesklonost prema Srbiji i da je ucenjuju u različitim periodima, pod različitim okolnostima i za vreme različitih državnih uređenja, partija na vlasti i imena vlastodržaca.
Balkan je, govore analize ozbiljnih hroničara geopolitike, u američkoj spoljnopolitičkoj doktrini označen kao vatrena linija, odnosno kao prostor preko kojeg treba vršiti dalji pritisak na Rusiju.
Već smo ranije pisali da su postojala tri procesa Zapada koji su aktivirani odmah posle „Dejtona“, i sva tri su bila antisrpska, a ujedno i antiruska. Prvi je podrška otcepljenju Kosmeta — koja je izvedena preko terorističke Oslobodilačke vojske Kosova. Drugi je podrška otcepljenju Crne Gore — koja je izvedena preko Mila Đukanovića. Treći proces jeste podrška slabljenju Republike Srpske i njeno eventualno ukidanje — koja (dosad) nije izvedena.
Da Zapad ima monopol nad svim procesima koji se tiču bivše Jugoslavije od pada Berlinskog zida praktično, saglasan je i politikolog Aleksandar Pavić, koji za Sputnjik tvrdi da je Zapadni projekat oko Jugoslavije propao i danas je samo primer kao ne treba raditi.
Ružna prošlost monopoliste
„Oni su isključivo odgovorni za sve što se dešavalo, a najgori je rat i razbijanje višenacionalne i relativno prosperitetne zemlje. Tu Rusija apsolutno nije imala nikakvog udela jer je i sama prolazila kroz raspad Sovjetskog Saveza, a potom je desetak godina bila na kolenima“, napominje Pavić za Sputnjik.
Prekršena je povelja UN i potpuno je raskinuto sa posleratnim međunarodnim poretkom jednostranim priznanjem secesije unutar Jugoslavije, nabraja Pavić poteze Zapada od pre 25 godina, potom su potpirivali rat, uvodili sankcije, radikalizovali politički život i najzad izvršili agresiju.
„Na kraju smo imali postpetooktobarski period, gde je isključivo Zapad praktično kreirao politiku snaga koje su došle na vlast i postavio i politička, i ekonomska i međunarodna pravila igre sve do krize 2008, koja je opet sa Zapada uzrokovana“, navodi Pavić.
Sad kad sve to propada, ističe on, kad se vidi da ništa na kraju nije bilo uspešno — niti ima poboljšanja međunacionalnih odnosa, niti je region stabilizovan već je destabilizovan i osiromašen — odjednom treba neko drugi da bude kriv za sve to.
„Naravno da je za to zgodan krivac Rusija, koja se ovde pojavljuje kao sila koja se vraća na svoje stare pozicije, ali koja za razliku od Zapada nema političkih zahteva, nudi nova tržišta, ravnopravnu saradnju, stabilnost“, konkretizuje Pavić.
Mi ili niko, po svaku cenu
Sve to je, ukazuje on, opasnost za zapadni model koji je izuzetno agresivan i destabilišući. Sve to, podvlači Pavić, dovodi da taj isti Zapad koji je vinovnik svih zala na Balkanu u poslednjih 25 godina upire prstom u nekog drugoga, po sistemu — „drž‘te lopova“.
Čak im smeta i 84 pari gaća koje je Srbija poslala u Siriju.
I to Srbija koja je (pre)umorna od EU, koja je NATO-u poodavno zalupila vrata i u kojoj, prema prošlogodišnjem istraživanju televizije B92 i Cesida, čak 71,6 odsto građana misli da ulazak u EU i NATO nije dobra stvar.
U isto vreme, podsetimo, više od 55 odsto anketiranih je reklo da Srbija treba da se drži Rusije.
Valjda zato na Zapadu i od Zapada nagovoreni, kao papagaji ponavljaju, valjda se držeći one da sto puta ponovljen laž postaje istina, da Putin drži svet na dlanu, samo mu još Balkan pruža otpor.
„Zapad svakako neće da dozvoli da njihov ’trud‘ u poslednjih 25 godina tek tako padne u vodu. Radije će da gurnu region čak i u haos, nego da dozvole da neko drugi koga oni smatraju, potpuno neopravdano, geopolitičkim protivnikom kao što je Rusija — profitira“, dodaje Aleksandar Pavić.
Zapad prema starom receptu, naglašava on, nastupa kolonijalno i hoće da prostor Zapadnog Balkana bude njihova sfera uticaja ili — ničija!
