Poklonike vesele ruske animirane serije obradovaće činjenica da će moći da vide novih 25 epizoda, s obzirom na to da je kreativni tim pristupio izradi materijala za treću sezonu.
„Nadamo se da nam gledaoci neće zameriti ako pomalo budemo menjali koncepciju projekta. To što je Maša postala tako veliki međunarodni projekat za nas nije samo sreća već i odgovornost pred gledaocima. Učinićemo sve da na prvom mestu zadržimo kvalitet“, kaže Lovejko.
Lovejko najavljuje nove ideje, pomalo drugačiji pristup, kao i nove likove. Ali, ostaće dosledni malom, prijatnom svetu, gde se sve dobro završi i gde vlada domaća atmosfera.
„Verovatno je to ono što ljudima fali u realnom savremenom svetu. Svuda oko nas je nekakva nevolja, nešto strašno, loše vesti. A u crtanom filmu, bez obzira na Mašinu (možda preteranu) razigranost, sve je puno dobrote i lepe muzike“, kaže on.
Priča počinje 2008. godine, kada je Dmitrij Lovejko osnovao „Animakord“ zajedno sa drugom sa fakulteta Sergejom Kuzminom. Pridružio im se Oleg Kuzovkov, autor animiranih filmova. Ideja o Maši se rodila još 1996. godine, dok se Kuzovkov odmarao na Krimu i danima gledao devojčicu koja je svojim spontanim ponašanjem uspela da natera odrasle da se „kriju u pesku ili iza bova u moru“.
Animirana Maša i njen drug medved prvi put su prikazani na ruskoj televiziji 2009. godine. To je era pravog buma 3D tehnologije, vreme kada su bili aktuelni na primer „Priča o igračkama“, „Šrek“ itd… Deca su bila ushićena takvom animacijom. Išla su u bioskop kako bi gledala odlične animirane filmove. Kreativni tim „Animakorda“ shvatio je tada da se mora naći originalni pristup.
„Ovo je bio prvi animirani film takvog formata na ruskim prostorima, ali i na Zapadu. Kad smo išli u Kan i na druge festivale, shvatili smo da televizijske kuće traže 26 ili 52 epizode godišnje, a mi smo imali svega 10. Pošto niko nije hteo da otkupi seriju sa manje epizoda, mi smo tada utvrdili da nećemo ići na količinu, već na kvalitet“, objašnjava Lovejko.
Iz perspektive režisera, autori su izabrali geg kao stil, to jest u seriji nema dijaloga. Govori samo jedan lik i to kroz aforizme, a svi ostali ćute. Akcenat je na pokretu, kao i kod „Toma i Džerija“, na primer. Ispostavilo se da serije bazirane na gegu nemaju svoju striktnu ciljnu grupu i starosno ograničenje. To je poput tačke sa klovnovima — nezavisno od uzrasta, svako tu vidi nešto sebi blisko. I medvedi (odrasli) mogu da prepoznaju sebe kroz odnos sa detetom, a sva deca žele da budu poput Maše, jer njen lik ima više slobode i „manevarskog prostora“.
„Maša je obično, živahno dete. Ona je prilično nezavisna, ali nikome ne želi ništa loše, ne radi ništa zlonamerno. Ona radi ono što ona hoće i nekad je to dobro i ispravno, a češće nije baš tako. I Maša se menja od epizode do epizode, baš kao i medved“, govori sagovornik Sputnjika.
Za 20 odsto odrasle publike koja smatra da crtani filmovi imaju najpre edukativni karakter, „Animakord“ je izdao seriju „Mašine bajke“, gde je Maša pripovedač, a svaka priča ima svoju pouku. Ova serija ima 26 nastavaka. Kreativni tim ove kuće ima nameru da uskoro izda i „Mašine strašne priče“ koje zapravo imaju za cilj da objasne deci da ne treba da se boje onoga čega se deca obično plaše.
„Nismo posebno radili sa dečjim psiholozima, mada je naknadno bio izučavan ’fenomen Maše‘. Zapravo, radili smo sa stručnjacima za marketing Više škole ekonomije. Zaista je veoma teško iz perspektive odraslog čoveka shvatiti dečji svet. Mi smo valjda uspeli da ’uhvatimo‘ i prenesemo tu energiju koja se dopada deci. I sviđa im se što su i životinjice poput praseta i zeca pametne, imaju svoj karakter“, smatra Levejko.
Kada osvaja neko novo tržište, „Animakord“ pristupa lokalizaciji. Odnosno, kreativni tim želi da, na primer, britanska deca prihvataju Mašu kao svoj lik, a to takođe znači i da svi natpisi moraju biti na engleskom. Slično je i sa rečima koje izgovara animirana devojčica. Odnosno, Maša bi trebalo da otvara usta tako da, kada se radi sinhronizacija, izgleda kao da ona izvorno govori na engleskom.
Kao i uvek, veliki uspeh je propraćen i željom da se drugi njime koriste. Stoga je i u slučaju „Maše i medveda“ čest slučaj falsifikovanja. S druge strane, to je na određen način i promocija brenda. Interesantno je da su ovog leta na Tajvanu bile održane čak četiri javne priredbe posvećene Maši i medvedu. S druge strane, u Indoneziji čak 98 odsto dece prepoznaje Mašu i gotovo je smatraju nacionalnim animiranim likom. Ispostavilo se da je glavni razlog to što Maša ima maramu na glavi, što je bilo ključno da je prihvate „kao svoju“.
