„Srbiju koči velika bliskost sa Rusijom, a ne Hrvatska“ i „Putin sprema ekonomsku ofanzivu na Srbiju“ dva su naslova, u dvoje dnevnih novina, sa jednom istom porukom koja nije napisana, ali je toliko eksplicitna da iskače između svih slova, a ne samo redova: Rusija je kriva za sve što vam se dešava, kaznite je Srbi.
Sklonite decu, evo Rusije
Ovakve poruke za srpsku novinsku čitalačku publiku nisu novost, jer gotovo svakodnevno brižni mediji najavljuju građanima apokaliptičnu budućnost koja se može svesti na poruku: sklonite decu, evo Rusije.
Naravno da Zapad i diplomatski izvori iz Brisela i Beograda, na koje se poziva jedan dnevnik, ne vole što Srbija nije na njihov mig brže-bolje uvela sankcije Rusiji. Takođe, poznato je od ranije da uprkos šleperima novca, svakojakim programima obuke, okruglim stolovima i diskusijama — nisu uspeli da promene osnovni narativ u Srbiji, a to je da Srbi vole Rusiju.
Međutim, kakve to veze ima sa otvaranjem pregovaračkih poglavlja između EU i Srbije?
Države EU usklađuju zajedničku spoljnu politiku, ali ni tada nisu obavezne da imaju istovetne i jednoglasne odluke, pa tim više deluje nelogično da Srbija, koja je tek kandidat, mora na silu da ima isti odnos prema Rusiji, ili nekoj drugoj državi, kakav ima, na primer, Velika Britanija.
U pregovaračkim poglavljima se nigde ne pominje Rusija, kao što se nigde ne pominje formalno priznanje „Kosova“. Znamo, svakako, da su Rusija i Kosovo suštinski važniji od svega drugog što uradi zvanični Beograd.
Večernja škola praktične poslušnosti
„Pred Srbijom je i dalje niz otvorenih pitanja koje Hrvatska, Bugarska, Rumunija, ali i baltičke zemlje, kad je reč o ostalim poglavljima, mogu stavljati na dnevni red tokom procesa pregovora i usporavati ga“, poručuju dalje izvori u medijima.
Izbor navedenih zemalja koje mogu da na dnevni red stavljaju „otvorena pitanja“ nema za cilj da utegne materijale koje stručni tomovi zaduženi za poglavlja spremaju i da preventivno sveukupno upozori na ozbiljnost procesa, već im je jedini cilj poruka šta Srbiju čeka ako ne igra kako sviraju u Briselu.
I odmah, kao u večernjoj školi za zaostale u razvoju, sledi primer kako to praktično treba da izgleda: „Sagovornici ’Danasa‘ navode primer Crne Gore koje veoma brzo otvara poglavlja, i navode da je u njoj potpuno drugačiji politički stav, jer se Podgorica distancirala od Moskve, uvevši joj sankcije Rusiji, i samim tim sebi omogućila brzo otvaranje vrata i EU i NATO-a“.
Sad to samo valja primeniti, i eto Srbije u Evropskoj uniji. E, paaa, sad povuci, potegni…To je ono što devojci, pardon Srbiji, sreću kvari.
Nigde se ne tvrdi da je tada osiguran ulazak Srbije u EU. Pritom, neuporedivo su manja uslovljavanja za zemlje-članice EU od uslova koji unedogled mogu da budu postavljani zemljama-kandidatima za EU. Što je Srbija duže kandidat, to je uslovljavanje duže.
Zato svi dosad doneti zakoni — ne samo u Srbiji, već i u Rumuniji i Bugarskoj, na primer — predstavljaju mrtvo slovo na papiru jer su važne političke odluke državnih vrhova, tačnije stepen poslušnosti tih država. Tačka.
Samoomađijani Evropskom unijom, Evropskom unijom…
Uprkos svemu navedenom, veliki deo srpske javnosti neće da vidi napisano, odbija da razume pročitano, i kao mantru ponavlja: Evropska unija, Evropska unija, Evropska unija…
Evropska unija je političko-ekonomska ili ekonomsko-politička zajednica država, formalno suštinski i organizaciono. Svugde osim u Srbiji. U Srbiji ovaj savez 29 zemalja predstavlja božanstvo, večni ideal kao takav, zamenicu za „dobro jutro“, „dobar dan“, „dobro veče“, služi se umesto večere, uzima ujutru na gladan stomak, degustira umesto dezerta…
Paralelno sa ovim procesom ide mantra i serija tekstova gde je najčešća reč „ofanziva“ ili njene modifikacije, poput „osvajanja“, „desanta“… A uz nju ide ime ruskog predsednika Putina, ili samo naziv države Rusije.
Jedino što nikako da se dogovore sami sa sobom da li Rusija osvaja Srbiju i Balkan ili su oni odavno pokoreni, pa Putin drži poklopac da ne pobegnu.
Deluje zbunjujuće jer iz svih tih silnih pisanija nije najjasnije da li je Srbija bliska sa Rusijom ili Rusija hoće da je osvoji sa 10 milijardi evra investicija.
Izvori Sputnjika tvrde da informacija nije tačna, ali čak i da je tačna, zar nije dobro da u zemlju uđe 10 milijardi evra? Naravno da je dobro. Međutim, eho priče je takav kao da to nije novac, već da je to deset milijardi tenkova „armata“ koji bili raspoređeni po Srbiji.
Uzgred, proces pridruživanja Evropskoj uniji sastoji se, inače, od tri etape. Zemlji se dodeljuje status zvaničnog kandidata za članstvo, zatim kandidat započne proces zvaničnih pregovora o članstvu i najzad, kad pregovori budu okončani, zemlja može pristupiti EU pošto sve zemlje-članice ratifikuju Ugovor o pristupanju. Srbija je počela drugu etapu.
Do ratifikacije jedino sigurno ima da bude 10 milijardi tekstova koji glorifikuju EU i plaše decu Putinom.
