Nekadašnje „miševe u pivu“, „žilete u hlebu“ i „drekavce iz pećina“ — dakle, tekstove i teme na granici stvarnog kojima je trebalo popuniti novinsku prazninu u nedostatku kvalitetnih priča, danas je zbog manjka uredničke kreativnosti i viška bočnog uticaja zamenila „strašna Rusija“.
Zakržljali novinski profesionalci, a uz svesrdnu pomoć dobročinitelja iz nevladinog sektora, svakodnevno plasiraju teze na granici stvarnog, ali i preko granice dobrog ukusa. Čini se čak, pošto je trend takav, da samo promene fotografiju i delove opreme teksta, a sve ostalo (re)publikuju isto. I sve zarad navodnog interesa javnosti, a suštinski zarad stvarnog interesa nekih grupa.
Presiranje istine
Čitav rad „uzbunjivača“ javnosti svodi se na prostu poruku kako nekad Rusija, nekad Putin, a često i Rusija i Putin, ruše nekad Evropsku uniju, nekad poredak u Srbiji, nekad Angelu Merkel, a najčešće sve to zajedno — jerbo su Srbija, Nemačka, a pogotovu Evropska unija, kao nokat i meso. Jedini problem jeste što je istina plasirana u tim tekstovima manja od onog „crnog“ ispod nokta. Ali, kome je do istine u oskudaciji novca, sramote i razuma.
Najnovije obaveštenje vaskolikom srpskom građanstvu tiče se „istraživanja Evropskog saveta za spoljne odnose o uticaju Ruske Federacije na Zapadnom Balkanu“, pa je i grafički dočarano čitaocima. K’o slikovnica.
Pa, ne ide da se čitaoci — potreseni informacijama o „strašnoj Rusiji“ koja je onoliko velika, a onoliko prikriveno radi — muče sricanjem slova. Ima, kao i u svakom dobrom „istraživačkom“ poslu „podataka“ i za region, jer Rusija kad osvaja, đuture osvaja. A i petak je, valja dosoliti.
Prikriveni uticaj Kremlja, javljaju „odašiljači“ poruka, ostvaruje se tako što „Rusija i Putin utiču na nacionaliste, ultranacionaliste, kao i na marginalne grupe koje traže različite nivoe savezništva između Srbije i Moskve“.
Jadna Rusija — gromada od sile, a spala na to da širi uticaj preko marginalnih grupa. Pa i istraživači javnog mnjenja — sve to, bre, netačne podatke plasira. Kako to građani podržavaju Rusiju, kad evo štampana stvar štampa da će Putin kad naredni put dođe u Srbiju, izgleda morati da se druži sa marginalcima.
Odbrana interesa
Svojevrstan je paradoks takozvano Kosovo prikazivati na karti van granica Srbije (pa čak i istom bojom kao Albaniju), a istovremeno braniti srpske nacionalne interese od prikrivenih ciljeva Moskve.
U pomoć je, kao svaka dobra i pristojna dama, priskočila i visokopoštovana Jelena Milić. Direktorka Centra za evroatlantske studije tako konstatuje da je podrška EU opala ispod 50 odsto u trenutku kad u parlamentu nema nijedna anti EU stranka, pa „možete misliti kolika će podrška biti kada stranke desnice budu u Skupštini i kada ih građani budu slušali svakodnevno“.
Hm! Ako smo dobro razumeli, ideja EU je toliko krhka da bi je valjalo samo glorifikovati i nikako je kritički sagledavati. Inače ode EU u paramparčad.
Iskreno, ako je Evropska zajednica naroda i država takva da će je ćutanje spasiti, neka se i raspadne. EU je projekat koji za cilj ima boljitak, a težnja Srbije ka EU jeste sredstvo ka tom boljitku. Niko, pa ni građani Srbije, ne beži od dobrog. A vala im ni Moskva to ne brani. Pa čak, zvanično, to i ponavlja. Međutim, ako tog boljitka nema, boljitak je i samo reći da ga nema.
Dakako, dok smo na civilizacijskim temama, trebalo bi postaviti neka suštinska pitanja. Naime, koliko se u evropske vrednosti, principe, ljudska prava, antidiskriminatorske zakone i sve što spada u taj korpus — uklapa pravljenje spiskova? Koliko je evropski javljati kako u Srbiji postoji „76 organizacija koje zastupaju prorusku ideologiju“? Koliko je evropski kad mediji svakodnevno, samo što im kućne adrese nisu objavili, objavljuju ko sve navodno „radi za Rusiju“?
Na koncu konca, pa čak i da je sve to tačno, da li je zakonom zabranjeno zastupati prorusku idelogiju? Ili proameričku i progermansku ideologiju?
Rubljoljubi, zašto se krijete
Takođe, čudno je da tih navodnih rusofila i rubljoljuba nigde nema. Po budžacima se ideologija ne širi. Stvarno, gde su u medijima predstavnici tih, kako navode, 19 proruskih organizacija civilnog društva, 12 proruskih političkih pokreta, 13 proruskih političkih partija, 7 proruskih studentskih organizacija?
Tolike pare im, navodno stižu iz Rusije, a oni ni flajere da odštampaju, gostovanje na televizijama odbijaju, neće ni za novine da se fotografišu. Pa na sve druge muke koje imaju, brižni predstavnici nevladinog sektora i medija moraju da brinu i za novac ruskih poreskih obveznika. Kad ih je Bog brižne dao.
Elem, ozbiljni ljudi moraju imati ozbiljan pristup, ma koliko se suočavali sa nesuvislim tezama. Zato moramo jasno reći da od čitave „ujdurme“ koju visokofrekventno plasiraju, nema ništa.
Sve je to magla. Doista, magla koja se ne povlači, od koje neko veoma dobro živi, ali magla. I ništa više.
Pa, kako drugačije nazvati nebulozu koja kaže da je Srbija zavisna od Rusije zbog prirodnog gasa i nafte. A Nemačka, kao, nije zavisna od ruskog gasa? Evo, i mi možemo da napišemo da pola sveta koristi ruski kavijar, ali nismo neozbiljni da napišemo kako time svi oni postaju zavisni od Rusije.
Naravno, neizbežna priča u „priči“ o Rusiji jeste i propaganda. „Rusija koristi medije koje sponzoriše Kremlj (Raša tudej i Sputnjik) i ostala izdanja kako bi se širila propaganda u Srbiji“. Ali, ako kolege ne umeju bolje, ako civilni sektor nije kadar kvalitetnije, neka nastave po starom — nećemo replicirati.
Dabome, sa druge strane, moramo istaći i gromoglasno ponavljati da je ovo 2016. godina, da je 21. vek, da su i Tito i Staljin mrtvi, da je Goli otok zatvoren i da ovo nikako nije i da nikako ne sme biti 1948. godina.
Pocepajte spiskove. Prekinite prebrojavanje po Srbiji. Stopirajte etiketiranje ko je za Ruse, ko za Amerikance… Ili dajte dokaze ako neko krši Ustav.
