Čest je gost Beograda, a ovom prilikom posetila ga je da bi otvorila 60. Sajam knjiga i predstavila našoj publici knjigu Slavenka Terzića: „Stara Srbija, tragedija jedne civilizacije“.
Govoreći svojevremeno o svom političkom programu, napisala je da joj je cilj ostvarenje „dnevnog reda“ koji bi značio ispunjenje nekoliko važnih tačaka u razvoju Rusije. To su, između ostalog, podizanje Rusije iz provalije; prava socijalna država, samostalnost Rusije kao velike države na svetskoj sceni…
— Nadam se da to nije dnevni red samo za mene i moje kolege političare, već i za celu zemlju i rukovodstvo, kaže Naročnicka za Sputnjik. — Sve se to već ostvaruje. Svedoci smo uspostavljanja nacionalne volje i samostalnosti Rusije počevši od Putinovog minhenskog govora, pa preko priznavanja Osetije i Abhazije, povratka Krima. Zapad to ne može da preživi. Oni su navikli da sa Rusijom može da se ponaša kao sa vazalom, zato sadašnja samostalna politika Rusije izaziva reakciju Zapada. Rusija zna tačno šta želi i kako vidi budućnost. U tom pogledu vidimo jasnu promenu, Rusija je obnovila svoju geopolitičku misiju, odnosno odgovornost za to što se dešava u svetu.
Kada je reč o socijalnoj sferi, nismo zadovoljni. Postoji ogromno socijalno raslojavanje, koje nije primereno demokratskoj zemlji 21. veka. Takvo raslojavanje je više karakteristično za srednji vek. U Evropi toga nema, na primer u Francuskoj se veoma pažljivo prati da se neko ne obogati, između ostalog i strogim poreskim sistemom.
Kada je reč o samostalnosti Rusije kao velike države, to vidimo svaki dan. Preporod stare Rusije, koje smo se stideli, događa nam se pred očima. Rusija se preporodila i podsetila ko je ona bila, što je svojstveno ruskoj kulturi i pravoslavlju. Takav osećaj pravi od naroda naciju, a ne samo stanovništvo. Nacija je jedan organizam, sa svojim istorijskim sećanjima, sa istim vrednostima o dobru i o zlu. Ruska nacija je sada sposobna da vidi svoje nacionalne interese, sposobna da pronađe saglasnost između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. To je zalog za našu pozitivnu budućnost, koja nije vezana za pad ili rast cene nafte.
Snaga Amerike je u štampanju dolara a ne u raketama
Rekli ste da Zapad ne može da podnese preporod Rusije. Zašto je to tako? Svedoci smo da u ovom trenutku Rusija, ratujući u Siriji, zapravo pomaže Zapadu da se izbori protiv ID, pa ipak, nailazi na brojne osude…
— Zato što je Zapadu važnija vlastita kontrola i želja da istisne Rusiju sa Bliskog istoka. Na žalost, Evropa je pod jako velikim uticajem SAD, a SAD ne mogu da postoje ako drsko ne uzimaju danak od čitavog sveta jer je ekonomija SAD izgrađena na Vavilonskoj kuli i zelenom papiru. Dug SAD je neverovatan, pa nikom ništa. Glavno oružje SAD je štampanje dolara, a ne tenkovi, rakete, avioni. SAD osećaju da će izmenom odnosa snaga među civilizacijama, zahvaljujući sve jačoj Kini, islamskom svetu, biti neizbežno da se formiraju zone koje će pokušavati da se oslobode totalne kontrole emisije dolara. I Amerika da bi se odbranila, uvlači svet u haos.
Kod nas se često čuje da su Srbi „mali Rusi“ i da svet na nama isprobava sve ono što bi želeo da uradi Rusiji…
— U tome postoji deo istine jer nije slučajno da još od Prvog srpskog ustanka, ideja o konsolidaciji Srba u jednu državu je bila košmar za Zapad. Oni su oduvek znali da je Srbiju jako teško iskoristiti protiv Rusije, uprkos raznim lobističkim pokušajima. Jednostavno nemoguće je Srbe postaviti na front protiv Rusije. Ne treba zaboraviti da je sudbina postavila Srbiju na strateško mesto u regionu, tako da i pre nego što je Rusija postala jaka država, i učesnik u svim važnim odlukama, sudbinu balkanskih naroda nisu rešavali balkanski narodi. Srbija je na žalost uvek zbog toga stradala. Svaki pokušaj mešanja Rusije je dizao na noge sve najveće zemlje sveta.
U savremenom svetu nema pobednika
Sve češće se govori da je ruska intervencija u Siriji učinila kraj jednopolarnom svetu. Da li je to zaista tako?
— Jednopolarni svet nije uspeo. Kina se po BDP-u već izjednačila sa SAD, iako se ranije smatralo da se to neće desiti pre 2050. godine. To će biti ekonomija broj jedan, ništa više tu ne može da se promeni. Zemlje se ne bore za nuklearno naoružanje zato što im je to neophodno, već da bi se osigurale od ucena i pritisaka SAD. Amerika će pre ili kasnije morati to da prizna. Naravno da će oni još dugo ostati jaki, ali neće biti jedini.
Ne bih govorila o trijumfu Rusije jer smatram da u savremenom svetu, gde svi dele iste probleme, niko više ne može da trijumfuje. Nakon Gorbačova bojim se naglih uspeha, neka vas bog od toga sačuva, jer nakon naglih uspeha obično sledi velika provalija. Mali koraci, to je nama potrebno, ali to je jako komplikovano. Ponosim se našim ministrom Lavrovom… Moji prijatelji iz Engleske i Francuske su gledajući na Putina i Lavrova jednom rekli: zavidim vam jer vi imate titane a mi imamo Pigmeje.
Ne možemo da izbegnemo pitanje o Crnoj Gori. Kako ocenjujete ono što se danas tamo događa, pogotovu otvorene optužbe da Rusija podstiče protest protiv večitog vladara Đukanovića?
— To je laž. Đukanović se ponaša kao da je postavljen tu da sprovodi antisrpsku i antirusku politiku. NATO je njegov san još od početka veka. Jasno je da stanovništvo to ne prihvata. EU neće rešiti ni problem korupcije ni nedostatak investicije, meni je žao Crne Gore. Rusija ima iluziju da je Crna Gora sveća u planini koja je spremna da dâ život za našu veru, iako to, nažalost, nije istina. To govori o nezrelosti nacije, uprkos dugogodišnjoj tradiciji državnosti. Ja bih volela kad bi Crnogorci razumeli da ulaskom u NATO postaju instrument protiv Rusije i Rusa. EU je mamac, a glavni cilj je NATO protiv Rusije, da tamo bude baza kako bi se teoretski odatle podizali avioni za Rusiju. Plus izlaz na more… Borba za izlazak na Sredozemno more je uvek bila glavna tema. Rusija je tu tvrd orah koji lomi zube.
