Izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića da bi sporazum kojim bi zaposleni u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu stekli ista prava i obaveze kao i pripadnici NATO-a na teritoriji Srbije, mogao da bude potpisan tokom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Beogradu izazvala je pravu malu buru u javnosti.
Tako su pojedini srpski mediji objavili da je EU spremna da „oštro reaguje“ ukoliko niški Centar dobije iste privilegije kao i NATO. Novinar i dugogodišnji dopisnik iz Brisela Filip Rodić kaže da Brisel već duže vreme preti oštrim reakcijama u vezi sa srpsko-ruskom saradnjom. Prema njegovim rečima, pritisak bi mogao da se odnosi na dalje uslovljavanje srpske vlade kada su u pitanju evropske integracije.
„Već neko vreme na Srbiju se vrši pritisak da se priključi sankcijama koje je EU uvela Rusiji, što je srpska vlada odbijala. U vezi sa sporazumom oko Centra u Nišu, EU ne bi trebalo da vrši pritisak na nas, s jedne strane zato što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU, u članu 10, u kojem se govori o političkom dijalogu u vezi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, predviđa jedino veće približavanje stavova strana u vezi sa međunarodnim pitanjima“, kaže Rodić.
Kipar je, podseća Rodić, prošle godine potpisao deset sporazuma sa Moskvom, od čega se dva odnose na vojno-pomorsku saradnju. Rusko-kiparski sporazum o pomorskoj saradnji predviđa mogućnost da ruski brodovi uplovljavaju u kiparsku luku Limasol i da se u potpunosti služe njenim logističkim mogućnostima.
„Sa druge strane, EU upozorava Srbiju da bi potpisivanje ovakvog sporazuma sa Rusijom ugrozilo rad Zajedničkog mehanizma za civilnu zaštitu kome je Srbija pristupila prošle godine. Ne vidim na koji bi način bliža srpsko-ruska saradnja u vezi sa kriznim i vanrednim situacijama mogla da ugrozi evropski Mehanizam za civilnu zaštitu“, objašnjava Rodić.
Regionom se širi fama da bi niški humanitarni centar mogao da dobije i vojnu komponentu. Rodić na to samo kaže da su u strahu velike oči.
„NATO, SAD, a i Brisel, kao njihov satelit, teže da na svaki način izbace Rusiju sa prostora Srbije i svaku mogućnost ruskog učešća u zajedničkim poduhvatima gledaju da ospore jer se osećaju ugroženim. Osećaju da će njihov primat na ovom prostoru koji žele da apsolutno uspostave, biti umanjen“, kaže Rodić.
On dodaje da je za EU navodno problem sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom u tome što ima regionalni karakter, i navodi reči evropskog komesara za vanredne situacije koji je jednom prilikom izjavio da bi Centar bio prihvatljiv za EU ukoliko bi se ograničio samo na delovanje u Srbiji.
Pitanje zbog čega bi pripadnici NATO-a u Srbiji trebalo da imaju veće privilegije od zaposlenih u Rusko-srpskom humanitarnom centru je za Filipa Rodića logično, ali, kako kaže, on na njega nema logičan odgovor.
„Možda polaze od sebe, i pošto imaju planove za Srbiju i njeno uključivanje u svoj vojni savez i njeno angažovanje, misle da to isto želi i Rusija. Pošto verovatno imaju razloga da kriju ono što donose u ovu zemlju i žele da taj materijal ima tretman diplomatske pošte, misle da bi i Rusija imala neki sličan motiv“, objašnjava Rodić.
Ruska strana od Srbije, kaže Rodić, nije tražila ništa više nego da zaposleni u niškom humanitarnom centru imaju status administrativnih radnika u Ambasadi, što je znatno drugačije od diplomatskog statusa koji je dodeljen pripadnicima NATO-a.