UŽIVO Izraelska vojska: Izvedena nova serija vazdušnih napada na objekte Hezbolaha na jugu Libana

Generalni sekretar Svetske fudbalske federacije (FIFA) Matijas Grafstrom sastao se danas u Istanbulu sa predsednikom Iranskog fudbalskog saveza Mehdijem Tadžom, u vezi sa učešćem Irana na Svetskom prvenstvu 2026. godine.

"Imali smo odličan i konstruktivan sastanak sa Fudbalskim savezom Irana. Tesno sarađujemo i radujemo se što ćemo ih dočekati na Svetskom prvenstvu u fudbalu", rekao je on nakon sastanka, prenose mediji.

Grafstrom je odbio da navede detalje o viznoj situaciji za iranske igrače, ali kaže da su dve strane imale priliku da razgovaraju o "nekim operativnim pitanjima" i da su imale "pozitivnu razmenu".

Na pitanje da li je FIFA obezbedila garancije ulaska i vizne aranžmane za iranske igrače, Grafstrom odbija da odgovori.

"Razgovarali smo o svim relevantnim pitanjima, ali mislim da ovo nije mesto za raspravu o detaljima. Sve u svemu, veoma pozitivan sastanak i radujemo se nastavku dijaloga", dodao je.

Izrael je danas izveo novu seriju vazdušnih napada na jug Libana uprkos produženju primirja za još mesec i po dana, saopštila je izraelska vojska.

Ona je navela da su mete bili infrastrukturni objekti libanske grupe Hezbolah u više oblasti juga Libana, a napadima je prethodio poziv stanovnicima devet sela da se evakuišu, prenose mediji.

Libanska državna agencija ANI navela je da je pogođeno oko 20 sela, uključujući jedno koje se nalazi više od 50 kilometara severno od granice, što predstavlja širenje zone udara u odnosu na prethodne napade.

Prema izveštaju ANI, bombardovanje je izazvalo novi talas bekstva stanovništva prema gradu Sidon i glavnom gradu Bejrutu.

Palestinska grupa Hamas potvrdila je danas da je Izrael likvidirao vojnog komandanta tog pokreta Iza al-Dina al-Hadada.

Hamas je osudio "kukavičko izraelsko ubistvo" al-Hadada, komandanta koji je predvodio oružano krilo Hamasa u Pojasu Gaze brigade Al Kasam, prenose mediji.

Iran uvodi novi mehanizam za kontrolu pomorskog saobraćaja kroz određenu rutu u Ormuskom moreuzu, koji uključuje naplaćivanje naknada za “specijalizovane usluge”, saopštio je danas visoki iranski zvaničnik Ebrahim Azizi.

U objavi na mreži Iks, Azizi, koji obavlja funkciju predsednika Komiteta za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku parlamenta, naveo je da je novi sistem u skladu sa iranskim nacionalnim suverenitetom i da će garantovati bezbednost međunarodne trgovine.

Azizi je ponovio da iranska politika dozvoljava brodovima koji sarađuju sa Iranom da prolaze kroz strateški plovni put, kao i da je neprijateljskim zemljama to zabranjeno na osnovu novog mehanizma.

"U ovom procesu, samo komercijalni brodovi i strane koje sarađuju sa Iranom imaće koristi od toga", naglasio je zvaničnik.

Azizi je dodao da će određena ruta ostati zatvorena za operatere takozvanog "Projekta Sloboda", misleći pri tom na operaciju koju je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp s ciljem obnavljanja komercijalnih plovidbi kroz Ormuski moreuz.

"Neophodne naknade biće naplaćivane za specijalizovane usluge koje se pružaju u okviru ovog mehanizma", istakao je Azizi.

Zamenik predsednika iranskog parlamenta, Ali Nikzad, ranije ovog meseca rekao je da Iran nikada neće odustati od svojih prava u Ormuskom moreuzu, dodajući da će parlament odobriti novi zakon kojim se uvodi novi pravni režim za vitalnu rutu, a koji ne samo da uključuje uslove Irana, već uzima u obzir i pravila međunarodnog prava i prava susednih zemalja.

On je dodao da nacrt zakona predviđa da brodovi koji pripadaju izraelskom režimu neće ni pod kojim okolnostima moći da prođu kroz moreuz.

Libansko Ministarstvo javnog zdravlja, u svom najnovijem izveštaju, saopštilo je da je kumulativni broj žrtava u tekućim napadima Izraela između 2. marta i 16. maja dostigao 2.969 poginulih i 9.112 ranjenih.

Objava bilansa stradalih dolazi nakon najnovijeg talasa napada izraelskih snaga uprkos dogovorenom primirju.

Izraelski ratni avioni izveli su jutros vazdušne napade na grad Johmor el Šakif na jugu Libana, prenela je Nacionalna novinska agencija (NNA).

Prema istom izvoru, gradovi Kfar Tebnit, Arnun i Johmor el Šakif, kao i područje puta Arnun-Kfar Tebnit, bili su izloženi jakom artiljerijskom bombardovanju.

U sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku i Muzej UN u Beču poslata su dva ranca poginulih iranskih učenika iz škole "Šadžare Tajiba" u Minabu, objavio je generalni direktor iranskog Centra za intelektualni razvoj Hamed Salmati.

Nakon smrtonosnog bombardovanja škole "Šadžare Tajiba" u Minabu, u kojem je poginulo više od 155 dece i nastavnika, Centar za intelektualni razvoj dece i adolescenata odlučio se na ovu simboličnu akciju kako bi se u svetu čuli glasovi žrtava.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je da će Amerikanci na svojim leđima osetiti ekonomski teret rata protiv Irana. On je kao glavne probleme naveo sve skuplje servisiranje državnog duga, rast hipotekarnih kamata i sve veći finansijski pritisak na budžet prosečne porodice, prenosi Tasnim.

Arakči je istakao da se prave ekonomske posledice vojnog sukoba sa Iranom još nisu u potpunosti osetile, tvrdeći da su građani Amerike primorani da plaćaju cehu ove ratne eskalacije.

"Amerikancima se servira priča da moraju da progutaju vrtoglave troškove rata koji je protiv Irana pokrenut bez ikakvog pravog povod", objavio je Aragči na svom nalogu na mreži Iks.

On je poručio da treba zanemariti trenutni skok cena goriva i balon na berzi, jer, prema njegovim rečima, pravi problemi tek dolaze

Portpartol iranskog ministarstva unutrašnjih poslova Ali Zeinivand potvrdio je danas da je u Iranu došlo do naglog porasta cena robe, rekavši da je razlog za to delimično rat protiv SAD i Izraela, ali i unutrašnji faktori.

"Povećanje cena nekih artikala je zapanjujuće i ne može se poreći. Zaista ne želim sada sve da pripišem ratu i kažem da je to zbog rata. Deo toga bi mogao biti posledica naših rezultata", rekao je Zeinivand.

Prema njegovim rečima nadležni državni organi su identifikovali oblasti u kojima je kontrola cena moguća i gde uticaj na cene ne proizilazi iz ratnog sukoba.

"To uključuje gomilanje zaliha, nedostatak ponude i nepotrebna povećanja cena. Vladin štab za regulaciju tržišta fokusira se na ova pitanja", rekao je on i dodao da vlada preispituje iznose subvencija i moguća povećanja s ciljem da se smanji pritisak na javnost.

U vazdušnim udarima izraelskih snaga u Pojasu Gaze, ubijen je Iza el Din el Hadad, vođa brigade El Kasem, vojnog krila palestinskog Hamasa.

Visoki funkcioner Hamasa izjavio je da je poginuo šef vojnog krila te organizacije Iza el Din el Hadad, dan nakon što je Izrael saopštio da je izveo vazdušne udare usmerene protiv njega.

Načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga Ejal Zamir potvrdio je smrt Iza el Din el Hadada, i naložio Južnoj komandi da ostane u stanju pripravnosti usled straha da bi palestinska organizacija mogla da uzvrati.

Prethodno su džamije u severnom delu Pojasa Gaze objavile smrt komandanta brigade El Kasem.

Ambasador Kine pri Ujedinjenim nacijama Fu Kong kritikovao je predloženu rezoluciju Sjedinjenih Američkih Država i Bahreina o Ormuskom moreuzu, pod obrazloženjem da su njen sadržaj i trenutak donošenja neispravni.

Nacrt rezolucije zahteva od Irana da obustavi napade i rudarenje u moreuzu, ali su diplomate rekle da će on verovatno naići na veto Rusije i Kine ako dođe do glasanja u Savetu bezbednosti UN, prenose mediji.

„Ono što nam je potrebno jeste da pozovemo obe strane da se uključe u ozbiljne i dobronamerne pregovore koji mogu rešiti problem. Dakle, ne mislimo da će usvajanje rezolucije u ovoj fazi biti od pomoći”, rekao je Fu u petak.

Misija Kine pri UN, koja trenutno predsedava Savetu bezbednosti, saopštila je da je odgovornost Pekinga da organizuje glasanje ako to traže autori dokumenta, ali da do sada nije bilo zahteva za time.

Fu je rekao da, ako bi Kina odlučivala, rezolucija ne bi bila stavljena na glasanje.

Misija Irana pri Ujedinjenim nacijama upozorila je da će svaka zemlja koja bude sponzorisala nacrt rezolucije o Ormuskom moreuzu, koju podržavaju SAD, deliti "međunarodnu odgovornost" za posledice ukoliko Vašington izazove novu vojnu eskalaciju.

Misija je saopštila da SAD koriste listu sponzora kako bi stvorile "lažnu sliku" o širokoj međunarodnoj podršci za nezakonite akcije i vojni avanturizam.

"Nikakvo političko opravdanje niti diplomatski paravan ih ne mogu amnestirati", navodi se u saopštenju misije na platformi Iks.

Američki zvaničnici sumnjaju da Iran stoji iza hakovanja sistema za praćenje nivoa goriva koji se koriste na benzinskim pumpama u pojedinim američkim državama, objavili su mediji.

Prema navodima američke televizije, hakeri su iskoristili onlajn sisteme koji nisu bili zaštićeni lozinkama.

U incidentu nije pričinjena fizička šteta, već da su, pprema navodima napadači izmenili prikaz nivoa goriva u sistemima, a ne stvarne količine goriva u rezervoarima.

Izvori upoznati sa istragom su rekli da je sumnja usmerena ka Teheranu zbog ranijih pokušaja hakovanja sličnih sistema, ali su upozorili da možda nikada neće biti moguće da se sa sigurnošću identifikuju odgovorni.

Federalni istražni biro (FBI) i američka Agencija za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture nisu komentarisali navode izveštaja. Navodni sajber napad dogodio se u trenutku rasta cena goriva usled rata u Iranu.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan uputio je poruku papi Lavu XIV, u kojoj je pozvao međunarodnu zajednicu da "odgovorno deluje protiv nezakonitih postupaka SAD" i upozorio na, kako je naveo, "agresivne politike" Vašingtona i Tel Aviva.

U poruci koju je prenela iranska agencija Tasnim, Pezeškijan je izrazio zahvalnost papi na njegovim stavovima o "pravednom miru" i ocenio da je potrebno usvajanje "realnog i pravednog pristupa" u međunarodnim odnosima.

U tekstu pisma, iranski predsednik je naveo da su nedavni napadi, kako tvrdi, izazvali velike civilne žrtve i razaranja infrastrukture u Iranu, uključujući stambene objekte, bolnice i energetske sisteme, koje je opisao kao "ratne zločine".

Pezeškijan je optužio Sjedinjene Američke Države i Izrael za "nezakonite napade" i upozorio da njihova politika predstavlja pretnju međunarodnom pravu i globalnoj stabilnosti.

Takođe je poručio da Iran ostaje posvećen diplomatiji i mirnim rešenjima, ali i da zadržava pravo na "legitimnu samoodbranu".

U pismu se pominje i situacija u Ormuskom moreuzu, uz tvrdnju da će se saobraćaj normalizovati nakon smirivanja bezbednosnih tenzija.

Izraelski ratni avioni izveli su jutros vazdušne napade na grad Johmor el Šakif na jugu Libana, prenela je Nacionalna novinska agencija (NNA).

Prema istom izvoru, gradovi Kfar Tebnit, Arnun i Johmor el Šakif, kao i područje puta Arnun-Kfar Tebnit, bili su izloženi jakom artiljerijskom bombardovanju.

NNA je prenela da su napadi izvedeni u više talasa, ali za sada nema zvaničnih informacija o žrtvama ili razmerama štete.

Izrael i Liban su se prethodno saglasili da produže za 45 dana primirje koje je 16. aprila proglasio američki predsednik Donald Tramp, kako je sinoć saopštio Stejt department.