Sve naše bezbednosne strukture rade punom parom. Zajedno sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, BIA i našom Službom za borbu protiv terorizma formirali smo štab koji svakodnevno zaseda i kontroliše sve što se dešava na našoj teritoriji, kaže za Sputnjik ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
U poslednje vreme često se pominje balkanska brigada terorista čiji su članovi poreklom sa Kosova i iz Albanije. Imate li podataka o tome?
— Nas interesuju lica koja su bila u borbi na strani Islamske države i koji su se vratili. Obavljamo strogu kontrolu svih osoba, u skladu sa zakonom, za koja mislimo da mogu biti bezbednosni izazov za Srbiju. Pojačana je kontrola nad migratornim talasima lica koja prolaze kroz Srbiju, jer uvek postoji opasnost da su neki od njih potencijalni teroristi.
Imamo dobru saradnju sa zemljama u regionu i drugim državama. Vrlo je važno da i oni koji pomažu tim ljudima budu procesuirani, jer je to najbolji način borbe protiv Islamske države.
Kakvo je stanje bezbednosti na jugu Srbije, s obzirom da se smatra da je to najslabija tačka naše zemlje?
— Bilo je dosta govora o tome, pogotovo posle napada u Kumanovu. Formirali smo poseban štab Žandarmerije, koji je u stalnom zasedanju zajedno sa svim bezbednosnim strukturama naše zemlje. Ne dozvoljavamo iznenađenja. Snažne bezbednosne snage Srbije se nalaze na jugu zemlje i nećemo dozvoliti da dođe do nečega. Svi koji misle da će Srbija biti lak plen, grdno su se prevarili.
Najavljena je reorganizacija policije. Šta ona tačno podrazumeva, osim smanjenja broja zaposlenih? Postoji li plan za ljude koji će ostati bez posla ili će se većina njih naći na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje?
— Svako ko bude u programu racionalizacije dobiće otpremninu predviđenu socijalnim programom. Što se tiče reorganizacije policije, nakon usvajanja novog zakona o policiji, koji će se, verujem, u januaru naći pred poslanicima, ojačaćemo organizacione jedinice koji su nosioci borbe protiv korupcije i kriminala u Srbiji, ali i unutar MUP–a, poput Sektor unutrašnje kontrole. Već smo formirali Sektor za međunarodne odnose i evropske poslove, kao i Sektor za ljudske resurse koji je ključni nosilac reforme u policiji. Imaćemo karijerno napredovanja, drugačiji način vrednovanja rada i unapređenja isključivo na osnovu zasluga. Više neće biti važno da li poznaju nekoga u policiji ili van, da li su simpatični nekom političaru ili tajkunu. Ako ne bude rezultata, neće biti ni napretka. Mogu da poznaju koga god hoće. Do unapređenja će se ići i kroz obuke i završavanje određenih škola.
Ima li podataka koliko je ljudi tokom prošle godine uhapšeno zbog korupcije i organizovanog kriminala?
— Tokom ove godine otkriveno je više od 2.000 krivičnih dela sa elementima korupcije što je za oko deset odsto više u odnosu na 2014. godinu. Koliko god neki pokušavali da omalovaže rad policije mislim da je rezultat koji je napravljen u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije pokazao da srpska policija i te kako zna šta radi, i da zajedno sa Tužilaštvom pravimo rezultate kakvi nisu viđeni u Srbiji u ranijim godinama. Očigledno ne razumeju da je došlo vreme u kojem nema onih koji su nedodirljivi, da sada Tužilaštvo i policija saslušavaju svakoga ko je osumnjičen za krivično delo, a biće privedeni samo oni za koje postoji dovoljno dokaza da se to delo procesuira. Nema političkih hapšenja, ima samo hapšenja koja su uslovljena teretom dokaza. Nijedan političar, bilo na vlasti ili u poziciji, ne treba da misli da će biti zaštićen i da će biti obustavljena istraga, ako postoji osnovana sumnja da je počinio neko krivično delo. Kada se radi o korupciji pozivaćemo sve i ispitivaćemo sve. Mi imamo pravo i obavezu da radimo u skladu sa zakonom i po nalogu Tužilaštva i svi oni koji se tome opiru samo pokazuju da ne razumeju kako se bori protiv korupcije. To nije borba protiv maskiranog razbojnika, već borba sa onima, kako se to kaže, sa belim okovratnicima, koji ne drže pištolje, ali prave štetu.
Koliko su osnovane tvrdnje opozicije da operacija „Rezač“ ima političku konotaciju? I kako objašnjavate da je deo uhapšenih odmah pušten?
— Ta akcija nije nikako mogla da ima političku pozadinu, jer su tokom nje uhapšeni ljudi iz različitih političkih stranaka, među njima je čak i jedan od članova Glavnog odbora SNS–a.
Dakle, ako se bavite politikom, ne treba da mislite da ćete biti zaštićeni. Policija ne diktira ni koliko istrage traju, to odlučuje Tužilaštvo koje procenjuje da li ima dovoljno dokaza da se krene u akciju. O pritvoru odlučuje sud. Policija se u to ne meša.
Vučić želi da ima protivkandidata na stranačkim izborima
Vi ste i potpredsednik Srpske napredne stranke. Zašto naprednjaci nemaju svog kandidata za pokrajinskog premijera?
— Izbori još nisu ni raspisani. Oni po zakonu moraju biti u 2016. godini, iako mi se ponekad čini da aktuelna vlast DS–a ne namerava ikada da ih raspiše. Međutim, izgleda da će morati da poštuju zakon. Što se tiče samog kandidata stranka će, kao što je uvek imala svoj stav o svakom pitanju, imati i stav o ovom. U ovom trenutku, mislimo da je mnogo važnije ono što možemo da ponudimo programski i kroz rad naših ljudi, nego samo kadrovsko rešenje.
SNS će 13. februara imati izbornu skupštinu. Da li očekujete veće promene u sastavu Glavnog odbora i Predsedništva, tim pre što se odlučuje tajnim glasanjem? Da li se već zna hoće li premijer Vučić imati protivkandidata?
— Ne znam da li će Vučić imati protivkandidata, ali znam da je to ohrabrivao, tražio je od ljudi da se kandiduju i da ne bude jedini kandidat. Ja ne mogu da kažem da mislim da trenutno postoji neko ko ima i blizu takvu popularnost kao on, zato što ljudi u stranci zaista poštuju i vole Aleksandara Vučića. I svi ga vidimo kao našeg predsednika. Ne mogu da zamislim da bi neko ko bi se u ovom trenutku kandidovao, imao ozbiljne šanse da ga pobedi. Na kraju krajeva, on je predsednik stranke koji uvodi sistem tajnog glasanja. To znači da nikada do kraja ne možete da budete sigurni kako je neko glasao, što je važno za demokratski proces unutra stranke. To naravno dovodi da imamo neizvesnu trku za druga ključna mesta unutar stranke. I to je dobro. U svakom slučaju, očekujem da će biti značajnijih promena u Glavnom odboru, za Predsedništvo ne znam, jer u ovom trenutku ne znamo ni ko će biti članovi Glavnog odbora, što je ključna stvar koja utiče na sve ostalo.
Hoće li tada pasti i odluka o eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima?
— Mislim da je Aleksandar Vučić bio jasan, kada se pre nekoliko meseci oglasio, da u narednim mesecima vanredni parlamentarni izbori neće biti tema za SNS i oni to zaista i nisu. Ne bavimo se time, ne bavimo se onim što je u nekom trenutku možda od većeg interesa za nas kao stranku nego za Srbiju, već se upravo bavimo projektima. Trudili smo se da projekti koji zapošljavaju ljude, dovode investitore, budu najvažnija stvar koja je obeležila 2015. i ujedno pozitivan zamah za 2016. godinu.
Vaša koleginica Zorana Mihajlović je izjavila da premijer Vučić stalno održava predizbornu tenziju da bi Vlada imala bolje rezultate? Slažete li se sa njom?
— Mislim da premijeru popularnost i snaga koju ima u Vladi i kod građana Srbije daju dovoljno snage i mogućnosti da ne mora da pribegava alternativnim metodama da bi u njegovom timu bilo dovoljno energije, discipline i posvećenosti radu. Na kraju krajeva, mi smo tu gde smo, na osnovu njegovog predloga i svako od ministra koji ne radi svoj posao, može vrlo lako da napusti svoje mesto.
Uskoro u posetu Srbiji dolazi vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin, koji je kopredsednik Mešovitog komiteta dve vlade. Da li se planira proširenje saradnje u okviru rusko–srpskog humanitarnog centra u Nišu?
— Što se tiče oblasti vanrednih situacija rusko–srpski humanitarni centar je već godinama prisutan na teritoriji Republike Srbije i imao je zapažene aktivnosti i u poplavama 2014. godine i gde god je bila potrebna intervencija. Što se tiče budućnosti svakako da ona leži u unapređenju tehnike, i povećanju broja ljudi koji na profesionalan način mogu da reaguju. Takođe, tokom posete naše Vlade Ruskoj Federaciji istakli samo da očekujemo dalje jačanje saradnje na suzbijanju terorizma, kao i razmenu podataka i svih informacija sa kojima naše zemlje raspolažu. Vrlo je važna i borba protiv organizovanog kriminala, narko trafikinga i na tom polju smo već ostvarili zavidnu saradnju.
Da li težnja Crne Gore ka članstvu u NATO remeti stabilnost u regionu?
— Ne mešamo se u unutrašnja pitanja komšija. To je njihova odluka. Naš stav je poznat, mi smo vojno neutralni.