Ovakav potez Amerikanaca može se tumačiti kao neka vrsta diplomatske osvete za rusko „njet“ u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. U Rusiji, međutim, nove sankcije više karakterišu kao šamar nego kao nešto što može da se odrazi na poslovanje ruskih kompanija.
U spisak sankcija Amerikanci su uključili pojedine vojne koncerne poput „Kalašnjikova“ i „Ižmaša“, a uvrštene su i ćerke kompanije „Rosnjefta“ i Spoljno-ekonomske banke (VEB). Pored toga, pod sankcijama se sada nalaze i brojne trgovačke luke na Krimu, Sevastopolju, Jalti i Kerču, a u spisak su dodata još 11 fizičkih lica, među kojima je ruski biznismen Roman Torenberg i sin bivšeg predsednika Ukrajine Aleksandar Janukovič.
Sankcije kao osveta za veto
Predsednik komiteta Državne dume za ekonomsku politiku Anatolij Aksakov tvrdi da je ova mera uvedena kako bi se direktno oslabio ekonomski potencijal Rusije. „Ti koraci su destruktivni, jer je očigledno da sankcije nisu usmerene protiv političara koji su učestvovali u dešavanjima na Krimu ili u Ukrajini, već u najvećoj meri protiv ekonomije“, ističe Aksakov i dodaje da su to sve samo „političke igre koje su, na svu našu žalost, dugoročne“.
Po tom pitanju se oglasio i „Rosnjeft“ koji je proširenje spiska sankcija nazvao direktnom odmazdom Amerikanaca za veto koji je uložila Rusija po pitanju tribunala. Isto mišljenje deli i finansijski direktor Centra za stratešku konjunkturu Aleksandar Vorobjov, koji za Sputnjik kaže da SAD već nekoliko meseci sakuplja podatke o biznis strukturama koje su povezane sa ruskim pravnim i fizičkim licima, ali je dopunske sankcije uvela tek pošto je Rusija uložila veto u SB UN.
„SAD na ovaj način ucenjuje Rusiju, s obzirom da se Moskvi nameće da bira da li da izgubi novčanik ili život. U ovom trenutku bolje je pretrpeti ekonomsku štetu nego popustiti, jer bi to imalo mnogo gore političke posledice“, smatra Vorobjov.
Anatolij Aksakov, međutim, tvrdi da tako nešto ne može da nanese ozbiljniju materijalnu štetu. „To je više šamar Rusiji nego neki ozbiljniji ekonomski udarac“, kaže Aksakov. Pored toga, dodaje on, Rusija treba da reaguje pragmatično, da se oslanja na sopstvene ekonomske interese, te da će na taj način uspeti da uspostavi sistem koji će biti samodovoljan.
„Turski tok“ — nogom u bok
Amerikanci, međutim, nikad ne napadaju sa jednog fronta, a dokaz tome je da se ubrzo nakon proširenja sankcija pojavila i vest o obustavi projekta izgradnje „Turskog toka“. Prvi se oglasio Rojters, koji je saopštio da su pregovori Rusije i Turske po pitanju novog gasovoda stali, a kao razlog naveli su nesuglasice oko popusta za gas koji bi Rusija trebalo da isporučuje Ankari.
Međutim, nije prošao ni dan, a već se oglasio turski ambasador u Moskvi Umit Jardim rekavši da on ne smatra da su pregovori o „Turskom toku“ došli u ćorsokak, kao i da su oni i dalje u toku. Pored toga, oglasio se i ministar energetike Rusije Aleksandar Novak koji je rekao da su ruski „Gasprom“ i turski „Botas“ postigli dogovor o popustu za gas, koji će iznositi 10,25 odsto.
Stiče se utisak da su Amerikanci pokušali da primoraju Tursku da obustavi izgradnju gasovoda, koji im užasno smeta jer je upravo „Turski tok“ ta zlatna žica koja bi Rusiju vinula u visine. Jedan od scenarija je i da SAD uslovljava Ankaru putem vojne pomoći, s obzirom da su se u poslednje vreme intenzivirali sukobi sa Kurdima, a svako malo na istoku zemlje odjkene koja eksplozija.
