Zapad, sa jedne strane, insistira na rezoluciji koja tragediju karakteriše kao „pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“ i zahteva stvaranje međunarodnog tribunala za pronalaženje odgovornih, dok se Rusija, sa druge, zalaže da se istraga sprovodi pod lupom UN i da se za tu svrhu imenuje specijalni izaslanik generalnog sekretara UN.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin objasnio je da je ovo pokušaj da se organizuje politički šou, čiji je glavni zadatak ometanje pronalaženja krivaca za incident. Treba podsetiti da je SB UN odmah nakon rušenja aviona usvojio rezoluciju koja je naložila da se privedu na odgovornost krivci za incident. Takođe, Čurkin je najavio da ukoliko na glasanje bude stavljen dokument o stvaranju tribunala i ako za njega bude glasalo devet ili više zemalja, Rusija će uložiti veto.
Veto — oružje hladnog rata
Rusija je već drugi put za manje od mesec dana primorana da uloži gromoglasno „njet“, uprkos njenim naporima da do konačnog dokumenta dođe pregovorima. Stiče se utisak da Zapad na taj način želi da etiketira Ruse kao dežurne negativce primoravajući ih da potežu za vetom, kao za vreme Hladnog rata, kada je ministar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov zbog konstantnog ulaganja veta dobio nadimak gospodin Njet.
„To je novi talas hladnog rata u kome se ne biraju sredstva“, kaže za Sputnjik bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.
„Ovo još jedan pokušaj Zapada da se Rusija izoluje i pokaže kao neko svetsko zlo, kako bi se javnost urotila protiv nje“, naglašava Đukić i dodaje da takva politika nije uspela ni pre 25 godina, kada je postojala razlika u ideologiji, pa samim tim neće uspeti ni sada.
Prema Đukiću, u pitanju je globalna bitka za očuvanje dosadašnje dominacije u svetu. S obzirom na to da je Rusija ojačala i ekonomski i vojno, ona predstavlja novu prepreku SAD i NATO-u na putu do Kine.
Zapad hoće novi Haški tribunal
Pokušaj da se povodom rušenja malezijskog aviona formira međunarodni tribunal, kaže Đukić, nije ništa do replika Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji bi u ovom slučaju sudio Rusiji. On tvrdi da se Rusija dosta opekla Haškim tribunalom, s obzirom na to da ona nije imala pristupa toj instituciji, te da neće dozvoliti da dva puta stane na iste grablje.
„Ovo je napad na Rusiju u jednom širokom frontu i taj front neće oslabiti. Uvek će se naći neki novi razlog da se rasplamsaju tenzije kako bi se Rusija priterala uza zid i pokazalo kako se zapad, tobože, bori za ljudska prava, dok se Rusija karakteriše kao negativac“, kaže Đukić.
Slično mišljenje deli i prvi zamenik predsednika odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov koji za Sputnjik kaže da je jasno da će oni koji insistiraju na stvaranju Tribunala unapred proglasiti krivim ustanike u Donbasu i Rusiju koja ih, navodno, podržava.
Prema Džabarovu, još uvek nema prostora za temeljnu istragu o rušenju aviona, s obzirom na to da Sjedinjene Američke Države još uvek nisu prosledile podatke sa svojih satelita, a Kijev i dalje u tajnosti čuva razgovore vojnih dispečera.
Malezijski avion na letu MH-17 srušen je u Ukrajini u regiji Donjecka 17. jula prošle godine. Svih 298 putnika i 15 članova posade, koji su dolazili iz deset različitih država, poginuli su. Osnovna verzija katastrofe je da je avion oboren raketom, a ukrajinske vlasti i predstavnici policije Donjecke Narodne Republike krivili su jedni druge za tragediju.
