https://lat.sputnikportal.rs/20230830/gabon-poslednji-u-nizu-hronika-vojnih-udara-u-africkim-i-azijskim-zemljama-od-2014-godine-1160590466.html
Gabon poslednji u nizu: Hronika vojnih udara u afričkim i azijskim zemljama od 2014. godine
Gabon poslednji u nizu: Hronika vojnih udara u afričkim i azijskim zemljama od 2014. godine
Sputnik Srbija
Rano jutros u Gabonu grupa visokih oficira saopštila je da su preuzeli vlast u zemlji i da predstavljaju sve snage bezbednosti i odbrane Gabona. U zemlji je... 30.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-30T21:05+0200
2023-08-30T21:05+0200
2023-08-30T21:05+0200
svet
svet
svet – politika
afrika
vojni udar
vojni udari
sputnjik objašnjava
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/1e/1160589912_0:196:3000:1884_1920x0_80_0_0_9b9b4305a9fe4061c80a7d4cf9ebdf69.jpg
Vojnici u Gabonu saopštili su da nameravaju da stave tačku na aktuelni režim u zemlji. Po njihovim rečima, rezultati sa izbora su poništeni, a državne institucije raspuštene. Danas je saopšteno da je aktuelni predsednik Gabona Ali Bongo Ondimba ponovo izabran za predsednika zemlje. Međutim, od 26. avgusta nije jasno gde se on nalazi niti koju političku snagu u zemlji podržava vojska.NigerVojnici predsedničke garde blokirali su 26. jula predsednički dvorac u glavnom gradu zemlje Nijameju. Kancelarija Muhameda Bazuma saopštila je da vojska ne podržava vojnu antidržavnu pobunu i postavila im je ultimatum. Kako je saopštio portal Jeune Afrique, pretpostavlja se da je razlog za pobunu bila namera Bazuma da smeni komandanta predsedničke garde, generala Omara Čianija.Televizija „El Arabija“ saopštila je da je predsednik odbio zahtev pobunjenika da potpiše ostavku. U noći 27. jula nigerska vojska je tokom obraćanja na nacionalnoj televiziji saopštila da su smenili predsednika Bazuma, da zatvaraju granice, uvode policijski čas i obustavljaju rad svih institucija.Burkina FasoDana 24. januara 2022. godine pobunjenici su preuzeli vlast u Burkini Faso u ime „Patriotskog pokreta za očuvanje i obnovu“ koji je predvodio potpukovnik Pol-Anri Sandaogo Damiba.Za predsednika zemlje i komandanta oružanih snaga imenovan je vođa pobunjenika, potpukovnik Damiba. Međutim, u noći 1. oktobra u Burkini Faso dogodio se novi vojni udar. Damiba je napustio zemlju, a 6. oktobra je saopšteno da je novi vojni lider Burkine Faso Ibrahim Traore zvanično imenovan za predsednika zemlje.GvinejaPetog septembra 2021. godine oficir gvinejskih specijalnih snaga, predvođeni pukovnikom Mamadijem Dumbujom, koji je ranije služio u francuskoj legiji stranaca, uhapsili su predsednika zemlje Alfa Kondea, a zatim saopštili da raspuštaju državne institucije, poništavaju ustav i zatvaraju granice zemlje.Po rečima Dumbuja, predsednik zemlje Konde je pod kontrolom vojnika i nalazi se na bezbednoj lokaciji. Vojska je istakla da neće podleći bilo kakvom pritisku. Prvog oktobra pukovnik Dumbuja je položio zakletvu kao predsednik prelaznog perioda.MjanmarPrvog februara 2021. godine Oružane snage Mjanmara su smenile civilnu vladu i preuzele vlast u zemlji. Optužili su bivšu vladajuću stranku NLD da je namestila u svoju korist izbore koji su održani u Mjanmaru 2020. godine. Civilne vlasti su odbile da uvaže rezultate vojne istrage o navodnoj izbornoj prevari i da pokrenu sopstvenu istragu.Državni administrativni savet Mjanmara, koji je formirala vojska koja je preuzela vlast, 1. avgusta je najavio formiranje privremene vlade zemlje. Prema ukazu, vrhovni komandant oružanih snaga Mjanmara, predsednik Državnog administrativnog saveta Min Aun Hlajn imenovan je za premijera zemlje.Postupci vojnika izazvali su masovne proteste koji su nakon višemesečnih uličnih sukoba policije i demonstranata, u kojima je poginulo preko hiljadu ljudi, prerasli u oružanu borbu protiv vojne vlasti. Opozicija je formirala u senci Vladu nacionalnog jedinstva koju čine bivši poslanici i funkcioneri NLD, kao i predstavnici etničkih političkih snaga. Oni podstiču proteste i oružanu borbu.MaliU avgustu 2020. godine u vojnoj bazi u Maliju počela je pobuna. Pobunjenici su objavili hapšenje predsednika Ibrahima Bubakara Kejta i premijera Busu Sisea.Kasnije je predsednik saopštio da podnosi ostavku i da raspušta parlament i vladu. Vojska je pozvala na političku transformaciju u zemlji koja bi dovela do izbora, saopštili su da zatvaraju granice, uvode policijski čas i formiraju Nacionalni komitet za spas naroda, na čelu sa pukovnikom Asimijem Goitom. Kasnije je saopšteno da oslobađaju predsednika Kejta koji je uhapšen tokom vojnog udara.Nakon pregovora sa političkim liderima i predstavnicima civilnog društva, u septembru je vojska Malija usvojila „glavni zakon i mapu puta za prelazni period“ u zemlji. Strane su se dogovorile da će prelazni period trajati 18 meseci i da će biti formirana privremena vlada. Bivši ministar odbrane Malija Ba Ndau preuzeo je dužnost predsednika zemlje u prelaznom periodu, a pukovnik Asimi Gojta je imenovan za potpredsednika.U maju 2021. godine vojska je uhapsila Ba Ndaua i privremenog premijera Moktara Vana. Obojica su podneli ostavke. Ustavni sud Malija imenovao je Gojtu za privremenog predsednika zemlje.SudanU aprilu 2019. godine u Sudanu se dogodio vojni udar, izazvan narodnim protestima zbog duboke ekonomske krize i pada životnog standarda. Predsednik Omar el Bašir, koji je 30 godina bio na vlasti, smenjen je i kasnije zatvoren.Krajem avgusta 2019. šef prelaznog vojnog saveta Sudana Abdel Fatah el Burhan položio je zakletvu kao šef Suverenog saveta zemlje. Vojne i civilne vlasti dogovorile su prelazni period za sprovođenje velikih političkih i ekonomskih reformi. Sudanska vojska je 25. oktobra 2021. uhapsila premijera zemlje Abdalu Hamdoka i još nekoliko članova vlade. Kasnije je Hamden smešten u kućni pritvor.Krajem novembra sudanska vojska i svrgnuti premijer dogovorili su političku deklaraciju koja predviđa njegov povratak na funkciju i formiranje vlade tehnokrata. Jedna od tačaka deklaracije bilo je oslobađanje svih političkih zatvorenika u zemlji. Hamdok je 2. januara 2022. godine, usred tekuće krize u zemlji, najavio ostavku i pozvao na dijalog između političkih partija. Nakon Hamdokove ostavke, protesti protiv vojne vlasti su nastavljeni.ZimbabveU novembru 2017. godine vojska je preuzela kontrolu nad televizijskim centrom u prestonici Zimbabvea Harari i rezidencijom predsednika Roberta Mugabea. Lider je smešten u kućni pritvor i smenjen je sa rukovodeće pozicije u partiji Afrički nacionalni savez Zimbabvea – Patriotski front.Nakon toga je CK partije pozvao Mugabea da podnese ostavku. Krajem novembra on je saopštio da podnosi ostavku. U septembru 2019. godine Mugabe je preminuo u bolnici u Singapuru.TajlandUsled masovnih opozicionih demonstracija i uličnih sukoba, u maju 2014. godine na Tajlandu se dogodio vojni udar. Izveden je pod parolom nacionalnog pomirenja nakon višegodišnjeg političkog sukoba pristalica i protivnika političkog klana Činavat. Sukob, koji je počeo 2005. godine, više puta je dovodio do masovnih uličnih akcija i krvoprolića.Udar je predvodio komandant kopnenih snaga, general Prajut Čan Oča. Došao je na čelo Nacionalnog saveta za mir i red, vojne vlade sa zakonodavnim ovlašćenjima. Ustav je poništen i zamenjen privremenim osnovnim zakonom. Vojska je formirala privremeni parlament. Do daljnjeg je bila zabranjena svaka politička aktivnost u zemlji. Za četiri godine koliko je Nacionalni savet za mir i red na vlasti, usvojen je novi trajni ustav Tajlanda i izrađeni su novi izborni zakoni. Na Tajlandu su 24. marta 2019. održani parlamentarni izbori.
https://lat.sputnikportal.rs/20230826/niger-podigao-vojsku-u-maksimalnu-pripravnost-1160401130.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230808/danas-niger-juce-mali-centralnoafricka-republika-burkina-faso-krah-francuske-politike-u-africi-1159620461.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220520/lavrov-rusija-ce-nastaviti-da-maliju-pruza-podrsku-u-borbi-protiv-terorizma-1137536511.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230810/infografika-afrika-pred-velikim-ratom-ko-napada-a-ko-brani-niger-1159671453.html
afrika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – politika, afrika, vojni udar, vojni udari, sputnjik objašnjava
svet, svet – politika, afrika, vojni udar, vojni udari, sputnjik objašnjava
Gabon poslednji u nizu: Hronika vojnih udara u afričkim i azijskim zemljama od 2014. godine
Rano jutros u Gabonu grupa visokih oficira saopštila je da su preuzeli vlast u zemlji i da predstavljaju sve snage bezbednosti i odbrane Gabona. U zemlji je uveden policijski čas, a granice su zatvorene „do daljnjeg“. Ovo je samo jedan u nizu vojnih udara koji su se dogodili u afričkim i azijskim zemljama u periodu od 2014. do 2023. godine.
Vojnici u Gabonu saopštili su da nameravaju da stave tačku na aktuelni režim u zemlji. Po njihovim rečima, rezultati sa izbora su poništeni, a državne institucije raspuštene. Danas je saopšteno da je aktuelni predsednik Gabona Ali Bongo Ondimba ponovo izabran za predsednika zemlje. Međutim, od 26. avgusta nije jasno gde se on nalazi niti koju političku snagu u zemlji podržava vojska.
Vojnici predsedničke garde blokirali su 26. jula predsednički dvorac u glavnom gradu zemlje Nijameju. Kancelarija Muhameda Bazuma saopštila je da vojska ne podržava vojnu antidržavnu pobunu i postavila im je ultimatum. Kako je saopštio portal Jeune Afrique, pretpostavlja se da je razlog za pobunu bila namera Bazuma da smeni komandanta predsedničke garde, generala Omara Čianija.
Televizija „El Arabija“ saopštila je da je predsednik odbio zahtev pobunjenika da potpiše ostavku. U noći 27. jula nigerska vojska je tokom obraćanja na nacionalnoj televiziji saopštila da su smenili predsednika Bazuma, da zatvaraju granice, uvode policijski čas i obustavljaju rad svih institucija.
Dana 24. januara 2022. godine pobunjenici su preuzeli vlast u Burkini Faso u ime „Patriotskog pokreta za očuvanje i obnovu“ koji je predvodio potpukovnik Pol-Anri Sandaogo Damiba.
Za predsednika zemlje i komandanta oružanih snaga imenovan je vođa pobunjenika, potpukovnik Damiba. Međutim, u noći 1. oktobra u Burkini Faso dogodio se novi vojni udar. Damiba je napustio zemlju, a 6. oktobra je saopšteno da je novi vojni lider Burkine Faso Ibrahim Traore zvanično imenovan za predsednika zemlje.
Petog septembra 2021. godine oficir gvinejskih specijalnih snaga, predvođeni pukovnikom Mamadijem Dumbujom, koji je ranije služio u francuskoj legiji stranaca, uhapsili su predsednika zemlje Alfa Kondea, a zatim saopštili da raspuštaju državne institucije, poništavaju ustav i zatvaraju granice zemlje.
Po rečima Dumbuja, predsednik zemlje Konde je pod kontrolom vojnika i nalazi se na bezbednoj lokaciji. Vojska je istakla da neće podleći bilo kakvom pritisku. Prvog oktobra pukovnik Dumbuja je položio zakletvu kao predsednik prelaznog perioda.
Prvog februara 2021. godine Oružane snage Mjanmara su smenile civilnu vladu i preuzele vlast u zemlji. Optužili su bivšu vladajuću stranku NLD da je namestila u svoju korist izbore koji su održani u Mjanmaru 2020. godine. Civilne vlasti su odbile da uvaže rezultate vojne istrage o navodnoj izbornoj prevari i da pokrenu sopstvenu istragu.
Državni administrativni savet Mjanmara, koji je formirala vojska koja je preuzela vlast, 1. avgusta je najavio formiranje privremene vlade zemlje. Prema ukazu, vrhovni komandant oružanih snaga Mjanmara, predsednik Državnog administrativnog saveta Min Aun Hlajn imenovan je za premijera zemlje.
Postupci vojnika izazvali su masovne proteste koji su nakon višemesečnih uličnih sukoba policije i demonstranata, u kojima je poginulo preko hiljadu ljudi, prerasli u oružanu borbu protiv vojne vlasti. Opozicija je formirala u senci Vladu nacionalnog jedinstva koju čine bivši poslanici i funkcioneri NLD, kao i predstavnici etničkih političkih snaga. Oni podstiču proteste i oružanu borbu.
U avgustu 2020. godine u vojnoj bazi u Maliju počela je pobuna. Pobunjenici su objavili hapšenje predsednika Ibrahima Bubakara Kejta i premijera Busu Sisea.
Kasnije je predsednik saopštio da podnosi ostavku i da raspušta parlament i vladu. Vojska je pozvala na političku transformaciju u zemlji koja bi dovela do izbora, saopštili su da zatvaraju granice, uvode policijski čas i formiraju Nacionalni komitet za spas naroda, na čelu sa pukovnikom Asimijem Goitom. Kasnije je saopšteno da oslobađaju predsednika Kejta koji je uhapšen tokom vojnog udara.
Nakon pregovora sa političkim liderima i predstavnicima civilnog društva, u septembru je vojska Malija usvojila „glavni zakon i mapu puta za prelazni period“ u zemlji. Strane su se dogovorile da će prelazni period trajati 18 meseci i da će biti formirana privremena vlada. Bivši ministar odbrane Malija Ba Ndau preuzeo je dužnost predsednika zemlje u prelaznom periodu, a pukovnik Asimi Gojta je imenovan za potpredsednika.
U maju 2021. godine vojska je uhapsila Ba Ndaua i privremenog premijera Moktara Vana. Obojica su podneli ostavke. Ustavni sud Malija imenovao je Gojtu za privremenog predsednika zemlje.
U aprilu 2019. godine u Sudanu se dogodio vojni udar, izazvan narodnim protestima zbog duboke ekonomske krize i pada životnog standarda. Predsednik Omar el Bašir, koji je 30 godina bio na vlasti, smenjen je i kasnije zatvoren.
Krajem avgusta 2019. šef prelaznog vojnog saveta Sudana Abdel Fatah el Burhan položio je zakletvu kao šef Suverenog saveta zemlje. Vojne i civilne vlasti dogovorile su prelazni period za sprovođenje velikih političkih i ekonomskih reformi. Sudanska vojska je 25. oktobra 2021. uhapsila premijera zemlje Abdalu Hamdoka i još nekoliko članova vlade. Kasnije je Hamden smešten u kućni pritvor.
Krajem novembra sudanska vojska i svrgnuti premijer dogovorili su političku deklaraciju koja predviđa njegov povratak na funkciju i formiranje vlade tehnokrata. Jedna od tačaka deklaracije bilo je oslobađanje svih političkih zatvorenika u zemlji. Hamdok je 2. januara 2022. godine, usred tekuće krize u zemlji, najavio ostavku i pozvao na dijalog između političkih partija. Nakon Hamdokove ostavke, protesti protiv vojne vlasti su nastavljeni.
U novembru 2017. godine vojska je preuzela kontrolu nad televizijskim centrom u prestonici Zimbabvea Harari i rezidencijom predsednika Roberta Mugabea. Lider je smešten u kućni pritvor i smenjen je sa rukovodeće pozicije u partiji Afrički nacionalni savez Zimbabvea – Patriotski front.
Nakon toga je CK partije pozvao Mugabea da podnese ostavku. Krajem novembra on je saopštio da podnosi ostavku. U septembru 2019. godine Mugabe je preminuo u bolnici u Singapuru.
Usled masovnih opozicionih demonstracija i uličnih sukoba, u maju 2014. godine na Tajlandu se dogodio vojni udar. Izveden je pod parolom nacionalnog pomirenja nakon višegodišnjeg političkog sukoba pristalica i protivnika političkog klana Činavat. Sukob, koji je počeo 2005. godine, više puta je dovodio do masovnih uličnih akcija i krvoprolića.
Udar je predvodio komandant kopnenih snaga, general Prajut Čan Oča. Došao je na čelo Nacionalnog saveta za mir i red, vojne vlade sa zakonodavnim ovlašćenjima. Ustav je poništen i zamenjen privremenim osnovnim zakonom. Vojska je formirala privremeni parlament. Do daljnjeg je bila zabranjena svaka politička aktivnost u zemlji. Za četiri godine koliko je Nacionalni savet za mir i red na vlasti, usvojen je novi trajni ustav Tajlanda i izrađeni su novi izborni zakoni. Na Tajlandu su 24. marta 2019. održani parlamentarni izbori.
