Opasna igra Prištine: Suđenje u odsustvu za ratne zločine dokaz da postoje tajni spiskovi za Srbe
Pratite nas
Brzinska dopuna zakona o krivičnim postupku u Prištini stavkom „suđenje u odsustvu", članstvo prištinskih vlasti u Europolu i nada da će postati deo Interpola su naznake da će primera optužnica protiv Srba za ratne zločine Srba biti sve više, što je ujedno i dokaz da postoje tajni spiskovi za hapšenja Srba, kaže advokat Nebojša Vlajić.
Prva optužnica u odsustvu za ratni zločin, koje je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo u Osnovnom sudu u Prištini protiv srpskog vojnog rezerviste, a za navodno seksualno nasilje tokom rata na Kosovu, prema rečima advokata Nebojše Vlajića, govori o tome da se iza svega ne krije samo plan Prištine da zaplaši Srbe koji hoće da se vrate na KiM, već da igraju i na mnogo opasniju kartu.
Opasna igra Prištine
„Takvo suđenje u odsustvu nije nepoznato i postoji u mnogim zemljama, međutim, baš zbog toga što okrivljeni obično nisu tu da štite svoje pravo, zahtevi za takvo suđenje su mnogo stroži nego što su za suđenja u prisustvu. Pre svega, taj okrivljeni mora da bude obavešten da se protiv njega vodi postupak na razuman način, znači da bude pozivan na adresu koja je poznata sudu, ili preko javnih sredstava obaveštavanja, čak i preko Službenog glasnika. I tek onda se stiču uslovi da se nekome sudi u odsustvu,“ objašnjava Vlajić.
Ono što je u ovom slučaju upitno, dodaje naš sagovornik, jeste da li je Priština postupila po pravilima ili ne jer je sve tajnovito.
„Intrigantno je i zašto su u optužnici naveli kao razlog za nju silovanje. Mislim da je to namerno urađeno i da je to Prištini potrebno kako bi na svaki način dokazala da su srpske jedinice vršile ratne zločine na sve moguće načine, pa i na ovaj,“ smatra on.
Priča o silovanju nije slučajna
Vlajić podseća i na priču Prištine koju su svojevremeno forsirali da je 20. 000 žena navodno silovano od strane srpskih snaga, a za tako nešto postoji samo jedna jedina presuda za sve ove godine.
„Ubeđen sam da imaju dokaze za još nekoliko ovakvih slučajeva da bi se oni vratili na tu svoju tezu o 20.000 silovanja i da bi je dokazivali. Stoga smatram da je ovakav postupak samo dokaz da postoje tajne optužnice, jer ovaj predmet nije mogao tek tako da se pojavi, već je izvučen iz nekog tajnog postupka a sada postao javan,“ uveren je naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju, Priština sada može svaki dan da objavljuje nešto ovog tipa i da stvara dodatnu tenziju, a da su imali nameru da krenu u ovakvu akciju dodatni dokaz za njega je i promena zakona Prištine, odnosno, donošenje Zakona o krivičnom postupku koji predviđa suđenje u odsustvu.
„Oni su zakon izmenili u februaru i tada su dodali mogućnost suđenja u odsustvu,“ kaže Vlajić uz napomenu da ukoliko se utvrdi da se optuženi nalazi u Srbiji, Srbija bi jer je u pitanju ratni zločin, morala da ga isporuči Prištini, kojoj su ovakve optužnice potrebne zato što je primljena u Europol a i zato što će u narednom periodu pokušavati da postane i član Interpola.
Čekaju ulazak u Interpol
On takođe veruje da će u narednom periodu biti na stotine ovakvih optužnica i postupaka.
Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je prethodno da je „okrivljeni D. R. kao srpski vojni rezervista, tokom rata na Kosovu, kršeći pravila međunarodnog humanitarnog prava, tokom širokog i sistematskog napada srpskih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, na civilno albansko stanovništvo na celoj teritoriji Kosova, znajući za postojanje takvog napada, uz upotrebu nasilja i drugih nehumanih radnji, izvršio seksualno nasilje nad ženom albanske nacionalnosti, koja je zadobila telesne povrede kao i teške trajne psihičke traume“.
Okrivljeni D. R. je, tvrdi se u saopštenju tužilaštva u Prištini, izvršio krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva“ iz člana 142. Krivičnog zakona Jugoslavije, trenutno inkriminisano kao zločin protiv čovečnosti iz člana 143. stav 1. iz stava 1.7. Krivičnog zakona Kosova.
.jpg){kind=link}