https://lat.sputnikportal.rs/20221006/preti-li-srbiji-udar-migranata--jaci-nego-ikada-1144114885.html
Preti li Srbiji udar migranata – jači nego ikada
Preti li Srbiji udar migranata – jači nego ikada
Sputnik Srbija
Posle ponovnog aktiviranja migranata sa severa Afrike i Azije, moguće je očekivati i talas sa teritorije Ukrajine, kažu stručnjaci. U najvećem strahu je... 06.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-06T18:45+0200
2022-10-06T18:45+0200
2023-06-16T16:00+0200
srbija
srbija – društvo
srbija – politika
austrija
mađarska
migranti
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
migrantska kriza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/05/1144038546_0:125:3199:1924_1920x0_80_0_0_5a048d7cc6d4c6daa51d793ba9d7d912.jpg
Na trilateralnom sastanku na najvišem nivou, Srbija, Austrija i Mađarska dva dana su u Budimpešti i Beogradu razgovarale o problemu ilegalnih migranata. Susret je inicirala Austrija pod parolom, ako EU ne deluje, moramo sami nešto preduzeti.Mobilizacija snaga zbog udara migranataZaključeno je da ove tri zemlje moraju mobilisati snagu za odbranu svojih granica, jer Evropska unija ne želi da bude partner u rešavanju problema, već ga koči, nesvesna činjenice da upravo ove tri zemlje sada štite granice EU od ilegalnih migracija.Goran Matić, vanredni profesor nacionalne bezbednosti Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ kaže da je naša zemlja odavno pritisnuta dolaskom izbeglica sa ratnih područja, iz Avganistana, Sirije, Libije, a sada i Ukrajine. Koliko će ih doći, teško je prognozirati, ali situacija na terenu ne obećava ništa dobro.Ništa dobro ne obećava ni globalna situacija u Evropi, ali i svetu, ne samo zbog krize u Ukrajini, vuku se repovi i prethodne, zdravstvene krize.„Godina nije bila rodna, imamo problema sa energentima, planetarno već imamo problema sa izvozom i uvozom, tako da sledi gladna godina. Procene su da će sve to stanovništvo da nahrupi ka nemačkom govornom području. Verujem da Austrija ima sličnu poziciju kao Nemačka kad su u pitanju migranti, a oni su najviše zainteresovani za Nemačku, a zatim za Austriju. To je jedini motiv zašto je Austrija zainteresovana da razgovara“, kaže Matić.On podseća da Mađarska ima politiku koja već nekoliko godina ima zatvoren stav prema migracijama u Evropsku uniju, što je, kaže, sasvim logično, s obzirom na ponašanje EU. Srbija je u problemu kao nezaobilazni deo balkanske rute, tako da je zajedničko razumevanje na ovu temu logično.Evropska unija ne želi da reši problemMatić objašnjava da je najveći problem zapravo u tome što Evropska unija, koja je na početku migrantske krize pre sedam godina donekle i bila otvorena za migrante, još nije promenila svoje fundamentalne dokumente, odnosno političku volju da se suoči sa problemom.„Reč je o dokumentima koji govore o slobodi kretanja, otvorenim granicama, promeni prava prebivališta uz blagu kontrolu država EU, zaštiti ljudskih prava migranata uopšte. Oni imaju pravni okvir koji je mnogo drugačiji od prakse koja se sprovodi na terenu, to je interesantno. Ovde nije reč o ksenofobiji, sada pokušavaju da zaštite primarne resurse kojih je sve manje, od trećih lica, od hrane, energije, vode, to je vrlo sebično, ali tako je“.Međutim, naš sagovornik upozorava da uz ovakve krize obavezno ide i ksenofobija, ali i jačanje desnice, koje je evidentno.„Kad se pomeri klatno, a ono se pomerilo u Evropskoj uniji iz demohrišćanske opcije i levo socijal – demorkatske, koja je bliža centru, u desno, sada ide ka ekstremnoj desnici. Kada se ona aktivira, problem je u tome da se po pravilu aktivira i ekstremna levica, grubo zvuči, ali vraćamo se u Evropu 1936.“, kaže Matić.Da li Srbija može da se zaštitiU specijalnoj policijskoj akciji pre nekoliko dana u Srpskom Krsturu u jednom ilegalnom kampu pored Tise zatečeno je oko 200 migranata, od kojih su neki bili i naoružani, naš sagovornik kaže da ovi ljudi odavno ne poštuju pravila kretanja u našoj zemlji.Oni koji se prijave imaju ograničenu slobodu kretanja, ali to ne poštuju, napuštaju punktove za prihvat, kojih ima nekoliko od Bujanovca ka severu zemlje. Formalno se prijave na jugu, pa se pojave u Beogradu, a zatim i blizu mađarske granice.Matić kaže da pronalaženje kampa u Vojvodini ne znači da srpske službe bezbednosti nemaju kontrolu nad situacijom. Ipak, napominje da je veliki problem krijumčarenje ljudi, koje je teško sprečiti, jer je reč o unosnom biznisu.„To je zaista unosan biznis, cena je skočila, ljudi se dovoze do mađarske granice, a neke uspeju da prošvercuju i dalje, to je ta balkanska ruta koja ide sa istoka na zapad, a pitanje je šta sve tim kanalima ide. Na terenu ima dosta situacija koje se prate. Grubo je reći da su to bezbednosni propusti, to su ad hok situacije, dešavaju se od slučaja do slučaja, to nije trend, to je konkretan događaj“, ističe Matić.Upitan da li su tri zemlje koje su razgovarale o gorućem problemu, Austrija, Mađarska i Srbija, zaista spremne da ujedinjene odbrane granicu Evropske unije od ilegalnih migranata, posebno ako dođe do ozbiljnijeg pomeranja stanovništva iz istočne Evrope zbog Ukrajinske krize, Matić kaže:„Ove tri države imaju svoje nacionalne kapacitete i nacionalne mogućnosti, a Evropska unija je priča za sebe, ako ona želi da se zaštiti mora da preduzme mere na nivou cele Unije. Još govorimo samo o zaštiti Srbije, Mađarske i Austrije, kao zemlje konačnog odredišta, a iz Austrije se prelazi u Nemačku, bez ikakvih problema, o tome treba razmišljati“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221005/otkriven-kamp-sa-200-migranata-kraj-tise-zaplenjeni-pistolji-automatska-puska-nozevi-video-foto-1144039865.html
austrija
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija migranti, migrantska kriza, migranti, mađarska, austrija, eu,
srbija migranti, migrantska kriza, migranti, mađarska, austrija, eu,
Preti li Srbiji udar migranata – jači nego ikada
18:45 06.10.2022 (Osveženo: 16:00 16.06.2023) Posle ponovnog aktiviranja migranata sa severa Afrike i Azije, moguće je očekivati i talas sa teritorije Ukrajine, kažu stručnjaci. U najvećem strahu je Austrija, kao izabrana zemlja konačnog odredišta, Mađarska kao kapija EU, a Srbija je svakako na udaru. Preti li Evropi teža migrantska kriza od one koju su pokrenuli ratovi u Siriji i Avganistanu?
Na trilateralnom sastanku na najvišem nivou,
Srbija,
Austrija i
Mađarska dva dana su u Budimpešti i Beogradu
razgovarale o problemu ilegalnih migranata. Susret je inicirala Austrija pod parolom, ako EU ne deluje, moramo sami nešto preduzeti.
Mobilizacija snaga zbog udara migranata
Zaključeno je da ove tri zemlje
moraju mobilisati snagu za odbranu svojih granica, jer Evropska unija ne želi da bude partner u rešavanju problema, već ga koči, nesvesna činjenice da upravo ove tri zemlje sada
štite granice EU od ilegalnih migracija.
Goran Matić, vanredni profesor nacionalne bezbednosti Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ kaže da je naša zemlja odavno pritisnuta dolaskom izbeglica sa ratnih područja, iz Avganistana, Sirije, Libije, a sada i Ukrajine. Koliko će ih doći, teško je prognozirati, ali situacija na terenu ne obećava ništa dobro.
Ništa dobro ne obećava ni globalna situacija u Evropi, ali i svetu, ne samo zbog krize u Ukrajini, vuku se repovi i prethodne, zdravstvene krize.
„Godina nije bila rodna, imamo problema sa energentima, planetarno već imamo problema sa izvozom i uvozom, tako da sledi gladna godina. Procene su da će sve to stanovništvo da nahrupi ka nemačkom govornom području. Verujem da Austrija ima sličnu poziciju kao Nemačka kad su u pitanju migranti, a oni su najviše zainteresovani za Nemačku, a zatim za Austriju. To je jedini motiv zašto je Austrija zainteresovana da razgovara“, kaže Matić.
On podseća da Mađarska ima politiku koja već nekoliko godina ima zatvoren stav prema migracijama u Evropsku uniju, što je, kaže, sasvim logično, s obzirom na ponašanje EU. Srbija je u problemu kao nezaobilazni deo balkanske rute, tako da je zajedničko razumevanje na ovu temu logično.
Evropska unija ne želi da reši problem
Matić objašnjava da je najveći problem zapravo u tome što Evropska unija, koja je na početku migrantske krize pre sedam godina donekle i bila otvorena za migrante, još nije promenila svoje fundamentalne dokumente, odnosno političku volju da se suoči sa problemom.
„Reč je o dokumentima koji govore o slobodi kretanja, otvorenim granicama, promeni prava prebivališta uz blagu kontrolu država EU, zaštiti ljudskih prava migranata uopšte. Oni imaju pravni okvir koji je mnogo drugačiji od prakse koja se sprovodi na terenu, to je interesantno. Ovde nije reč o ksenofobiji, sada pokušavaju da zaštite primarne resurse kojih je sve manje, od trećih lica, od hrane, energije, vode, to je vrlo sebično, ali tako je“.
Međutim, naš sagovornik upozorava da uz ovakve krize obavezno ide i ksenofobija, ali i jačanje desnice, koje je evidentno.
„Kad se pomeri klatno, a ono se pomerilo u Evropskoj uniji iz demohrišćanske opcije i levo socijal – demorkatske, koja je bliža centru, u desno, sada ide ka ekstremnoj desnici. Kada se ona aktivira, problem je u tome da se po pravilu aktivira i ekstremna levica, grubo zvuči, ali vraćamo se u Evropu 1936.“, kaže Matić.
Da li Srbija može da se zaštiti
U specijalnoj policijskoj akciji pre nekoliko dana u Srpskom Krsturu u jednom ilegalnom kampu
pored Tise zatečeno je oko 200 migranata, od kojih su neki bili i naoružani, naš sagovornik kaže da ovi ljudi odavno ne poštuju pravila kretanja u našoj zemlji.
Oni koji se prijave imaju ograničenu slobodu kretanja, ali to ne poštuju, napuštaju punktove za prihvat, kojih ima nekoliko od Bujanovca ka severu zemlje. Formalno se prijave na jugu, pa se pojave u Beogradu, a zatim i blizu mađarske granice.
Matić kaže da pronalaženje kampa u Vojvodini ne znači da srpske službe bezbednosti nemaju kontrolu nad situacijom. Ipak, napominje da je veliki problem krijumčarenje ljudi, koje je teško sprečiti, jer je reč o unosnom biznisu.
„To je zaista unosan biznis, cena je skočila, ljudi se dovoze do mađarske granice, a neke uspeju da prošvercuju i dalje, to je ta balkanska ruta koja ide sa istoka na zapad, a pitanje je šta sve tim kanalima ide. Na terenu ima dosta situacija koje se prate. Grubo je reći da su to bezbednosni propusti, to su ad hok situacije, dešavaju se od slučaja do slučaja, to nije trend, to je konkretan događaj“, ističe Matić.
Upitan da li su tri zemlje koje su razgovarale o gorućem problemu, Austrija, Mađarska i Srbija, zaista spremne da ujedinjene odbrane granicu Evropske unije od ilegalnih migranata, posebno ako dođe do ozbiljnijeg pomeranja stanovništva iz istočne Evrope zbog Ukrajinske krize, Matić kaže:
„Ove tri države imaju svoje nacionalne kapacitete i nacionalne mogućnosti, a Evropska unija je priča za sebe, ako ona želi da se zaštiti mora da preduzme mere na nivou cele Unije. Još govorimo samo o zaštiti Srbije, Mađarske i Austrije, kao zemlje konačnog odredišta, a iz Austrije se prelazi u Nemačku, bez ikakvih problema, o tome treba razmišljati“.
