https://lat.sputnikportal.rs/20210731/pitanje-od-vise-milijardi-dolara-moze-li-da-se-zaradi-od-olimpijskih-igara-1127948906.html
Pitanje od više milijardi dolara: Može li da se zaradi od Olimpijskih igara
Pitanje od više milijardi dolara: Može li da se zaradi od Olimpijskih igara
Sputnik Srbija
Olimpijske igre u Tokiju biće najskuplja letnja „Olimpijada“ ikada. Projektovani budžet prilikom podnošenja kandidature od 7,3 milijardi dolara u međuvremenu je narastao na 12,6 milijardi.
2021-07-31T21:19+0200
2021-07-31T21:19+0200
2021-07-31T21:19+0200
olimpijske igre u tokiju
olimpijske igre
šesti krug
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/17/1127679793_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_a8959cd61181f61b83100a97db021d98.jpg
Usled odlaganja i drugih neplaniranih troškova, prema računici istraživača sa Univerziteta u Oksfordu Igre će koštati Japan oko 15,8 milijardi. Nije ovo loše znati i zato što često prozivamo naše političare zbog probijanja limita uz opasku kako to ima samo kod nas. Ima toga svuda. Gde su ovakvi projekti tu su i rebalansi. Tako je od kada je sveta i veka.Soči najskupljiNajskuplje ikada još ostaju one zimske, organizovane u Sočiju 2016. godine. U organizaciju Igara i gradsku infrastrukturu uloženo je oko 22 milijarde dolara. U celokupan region još toliko. Međutim, ovi podaci mogu i da zavaraju. Ruske federalne vlasti su kroz ovaj projekat zapravo investirale u razvoj turističkih centara na crnomorskoj obali i kavkaskim obroncima, uz računicu kako će se uloženo postepeno vraćati. Primer iz Sočija najbolje ilustruje kako Olimpijske igre same po sebi ne mogu biti profitabilne. Čak šest od poslednjih deset domaćina letnjih Igara završilo je u minusu. Ali, ako se planira na dugi rok, investiranje može biti isplativo.Samo izgradnja Olimpijskog stadiona u Tokiju, ili tačnije temeljna rekonstrukcija onog starog iz 1964. godine koštala je oko milijardu i po dolara. Za naše uslove deluje previše. Međutim, cena građevinskog zemljišta u Tokiju je među najvišim na celom svetu, a pored stadiona još je uloženo u parkove, saobraćajnice, komercijalne zone i druge sadržaje. Stadioni odavno nisu samo mesta na kojima se jedanput u dve nedelje odigravaju fudbalske utakmice.Tuča i demonstracije u BraziluNajžešći protesti zbog prekomernog trošenja do sada su viđeni u Brazilu. Na ceremoniji svečanog otvaranja i zbog toga je publika zviždala tadašnjem vršiocu dužnosti predsednika. Bilo je i demonstracija, tuča sa policijom. Igre su koštale Brazil oko 11 milijardi dolara, protivnici su zahtevali da se taj novac uloži u javno zdravstvo, obrazovanje ili rešavanje infrastrukturnih problema u favelama.Ključni problem vezan za ove kapitalne investicije merene milijardama dolara uvek je u nefunkcionalnim objektima. Za izgradnju borilišta izdvajaju se basnoslovne sume, a polovina tih objekata kasnije, po završetku igara ničemu ne služe. Pitanje koje se postavlja jeste da li se objekti grade samo zbog prestiža? Kako bi se domaćin prikazao svetu u lepšem svetlu!U Grčkoj i Kini zapuštene areneU Atini su, na primer, potpuno zapušteni objekti na kojima su održavana takmičenja u softbolu, hokeju na travi, skokovima u vodu i odbojci na pesku. Svaki namernik koji se provoza atinskom dvojkom, tramvajem od Sintagme do Vule, može se u to uveriti prolazeći pored olimpijskog kompleksa Helinikon. U Pekingu su u istom stanju stadion za bejzbol, nekadašnja „zelena zona“ za sportiste, biciklistička dvorana i kompleks za takmičenja u kajaku, kanuu, veslanju i jedriličarstvu. Oni ili ničemu ne služe, nemaju nikakvu svrhu, ili su daleko od gradskih žila kucavica, ne mogu se transformisati u nova urbana jezgra...Parking umesto stadiona u AtalantiU Atalanti je po završetku Olimpijade srušen velelepni stadion i na tom mestu je izgrađen najveći parking u gradu. Parking donosi veći prihod od stadiona.Podaci o tome koliko koštaju Igre, uz rizik da domaćin zbog lošeg planiranja može ostati na gubitku pokazuju da se u ovo kolo mogu hvatati samo bogati i moćni.Grci jesu učinili ponosnim sve malobrojne narode i male države 2004. godine, ali je sa finansijskog stanovišta organizovanje igara u Atini doživelo potpuni fijasko. Toliki, da čak postoje i procene kako je to doprinelo naglom povećanju državnog duga.Vreme kada je Beograd na glasanjima mogao parirati Barseloni i Parizu i ostavljati iza sebe Amsterdam, a Sarajevo pobeđivati Geteborg i Nagoju daleko su iza nas. Mi se moramo zadovoljiti učešćem i ponekom medaljom.
https://lat.sputnikportal.rs/20210730/kosovo-u-tokiju--drzava-lazna-a-medalje-prave-1127927874.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210729/jugoslavija-olimpijska-velesila-to-je-samo-mit-1127905818.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210728/vise-od-igre-veliki-istorijski-okrsaji-koji-tresu-i-planetu-1127857180.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210727/medalja-kao-moc-singapur-placa-milion-dolara-osvajacima-zlata-amerika-nagradjuje-manje-od-srbije-1127820163.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210726/zestoko-lobiranje-najveci-skandali-u-izboru-domacina-olimpijskih-igara-dusan-prorokovic-prorok-kolumna-1127770941.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210725/skrivene-poruke-sa-otvaranja-olimpijskih-igara-koje-su-menjale-svet-1127725191.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210724/japanci-protiv-igara-neko-ce-platiti-ceh-dusan-prorokovic-kolumna-1127724607.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210723/svetski-centri-moci-uprli-oci-u-tokio-neophodno-je-odgovoriti-kini-dusan-prorokovic-olimpijske-igre-sesti-krug-1127681266.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/17/1127679793_187:0:2918:2048_1920x0_80_0_0_cb3e5d36b5c8acf010c5eb3fa24f1b30.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
olimpijske igre novac, može li da se zaradi od olimpijskih igara, olimpijske igre zarada, da li su olimpijske igre profitabilne, olimpijske igre novac, zarada na olimpijskim igrama, da li su olimpijske igre profitabilne,
olimpijske igre novac, može li da se zaradi od olimpijskih igara, olimpijske igre zarada, da li su olimpijske igre profitabilne, olimpijske igre novac, zarada na olimpijskim igrama, da li su olimpijske igre profitabilne,
Pitanje od više milijardi dolara: Može li da se zaradi od Olimpijskih igara
Olimpijske igre u Tokiju biće najskuplja letnja „Olimpijada“ ikada. Projektovani budžet prilikom podnošenja kandidature od 7,3 milijardi dolara u međuvremenu je narastao na 12,6 milijardi.
Usled odlaganja i drugih neplaniranih troškova, prema računici istraživača sa Univerziteta u Oksfordu Igre će koštati Japan oko 15,8 milijardi. Nije ovo loše znati i zato što često prozivamo naše političare zbog probijanja limita uz opasku kako to ima samo kod nas. Ima toga svuda. Gde su ovakvi projekti tu su i rebalansi. Tako je od kada je sveta i veka.
Najskuplje ikada još ostaju one zimske, organizovane u Sočiju 2016. godine. U organizaciju Igara i gradsku infrastrukturu uloženo je oko 22 milijarde dolara. U celokupan region još toliko. Međutim, ovi podaci mogu i da zavaraju. Ruske federalne vlasti su kroz ovaj projekat zapravo investirale u razvoj turističkih centara na crnomorskoj obali i kavkaskim obroncima, uz računicu kako će se uloženo postepeno vraćati. Primer iz Sočija najbolje ilustruje kako Olimpijske igre same po sebi ne mogu biti profitabilne. Čak šest od poslednjih deset domaćina letnjih Igara završilo je u minusu. Ali, ako se planira na dugi rok, investiranje može biti isplativo.
Samo izgradnja Olimpijskog stadiona u Tokiju, ili tačnije temeljna rekonstrukcija onog starog iz 1964. godine koštala je oko milijardu i po dolara. Za naše uslove deluje previše. Međutim, cena građevinskog zemljišta u Tokiju je među najvišim na celom svetu, a pored stadiona još je uloženo u parkove, saobraćajnice, komercijalne zone i druge sadržaje. Stadioni odavno nisu samo mesta na kojima se jedanput u dve nedelje odigravaju fudbalske utakmice.
Tuča i demonstracije u Brazilu
Najžešći protesti zbog prekomernog trošenja do sada su viđeni u Brazilu. Na ceremoniji svečanog otvaranja i zbog toga je publika zviždala tadašnjem vršiocu dužnosti predsednika. Bilo je i demonstracija, tuča sa policijom. Igre su koštale Brazil oko 11 milijardi dolara, protivnici su zahtevali da se taj novac uloži u javno zdravstvo, obrazovanje ili rešavanje infrastrukturnih problema u favelama.
Ključni problem vezan za ove kapitalne investicije merene milijardama dolara uvek je u nefunkcionalnim objektima. Za izgradnju borilišta izdvajaju se basnoslovne sume, a polovina tih objekata kasnije, po završetku igara ničemu ne služe. Pitanje koje se postavlja jeste da li se objekti grade samo zbog prestiža? Kako bi se domaćin prikazao svetu u lepšem svetlu!
U Grčkoj i Kini zapuštene arene
U Atini su, na primer, potpuno zapušteni objekti na kojima su održavana takmičenja u softbolu, hokeju na travi, skokovima u vodu i odbojci na pesku. Svaki namernik koji se provoza atinskom dvojkom, tramvajem od Sintagme do Vule, može se u to uveriti prolazeći pored olimpijskog kompleksa Helinikon. U Pekingu su u istom stanju stadion za bejzbol, nekadašnja „zelena zona“ za sportiste, biciklistička dvorana i kompleks za takmičenja u kajaku, kanuu, veslanju i jedriličarstvu. Oni ili ničemu ne služe, nemaju nikakvu svrhu, ili su daleko od gradskih žila kucavica, ne mogu se transformisati u nova urbana jezgra...
Parking umesto stadiona u Atalanti
U Atalanti je po završetku Olimpijade srušen velelepni stadion i na tom mestu je izgrađen najveći parking u gradu. Parking donosi veći prihod od stadiona.
Podaci o tome koliko koštaju Igre, uz rizik da domaćin zbog lošeg planiranja može ostati na gubitku pokazuju da se u ovo kolo mogu hvatati samo bogati i moćni.
Grci jesu učinili ponosnim sve malobrojne narode i male države 2004. godine, ali je sa finansijskog stanovišta organizovanje igara u Atini doživelo potpuni fijasko. Toliki, da čak postoje i procene kako je to doprinelo naglom povećanju državnog duga.
Vreme kada je Beograd na glasanjima mogao parirati Barseloni i Parizu i ostavljati iza sebe Amsterdam, a Sarajevo pobeđivati Geteborg i Nagoju daleko su iza nas. Mi se moramo zadovoljiti učešćem i ponekom medaljom.