https://lat.sputnikportal.rs/20210729/jugoslavija-olimpijska-velesila-to-je-samo-mit-1127905818.html
Jugoslavija, olimpijska velesila — to je samo mit
Jugoslavija, olimpijska velesila — to je samo mit
Sputnik Srbija
Na društvenim mrežama često se pominje rečenica kako se u nekadašnjoj, velikoj Jugoslaviji, moglo spavati na klupi u parku. Ne znamo u kom parku i na kojoj klupi, ali legenda o tome živi. Isto kao što živi legenda o Jugoslaviji kao sportskoj velesili.
2021-07-29T21:30+0200
2021-07-29T21:30+0200
2021-07-30T10:09+0200
olimpijske igre u tokiju
šesti krug
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/45/1112594517_0:0:2049:1153_1920x0_80_0_0_a3815cb1b5b7ca6f93b47d977bbda65e.jpg
Istina, u kolektivnim sportovima smo postizali značajne rezultate, pre svega u košarci, rukometu i vaterpolu. Kada je o pojedinačnim sportovima reč, tu smo imali svoje svetle trenutke.Pogled na broj osvojenih medalja na letnjim olimpijskim igrama pokazuje da su ozbiljniji rezultati postali primetni tek osamdesetih godina dvadesetog veka. Do tada, uglavnom, naši sportisti vraćali su se sa takmičenja sa dva do tri zlatna odličja.Jugoslovenski uspesi na OlimpijadiU Helsinkiju je osvojeno jedno zlato i dva srebra, u Montrealu tri srebra, a u Rimu zlato i srebro. Ipak je to bilo skromno. Pogotovo u odnosu na države Istočnog bloka, koje su suvereno gospodarile pojedinim disciplinama. Bugarska, Rumunija, Poljska, Mađarska i Čehoslovačka su tada daleko ispred Jugoslavije.Na listi ukupnog broja osvojenih medalja na letnjim Igrama od 1896. godine do danas, Mađarska, Rumunija i Poljska su među prvih dvadeset, Bugarska je dvadeset treća, a Čehoslovačka, iako se odavno raspala, dvadeset peta.Rekord u Los AnđelesuJugoslovenski rekord postignut je u Los Anđelesu 1984. godine sa sedam zlatnih, četiri srebrne i sedam bronzanih medalja. Međutim, te Igre su bojkotovane od strane pomenutih država Istočnog bloka, zato što su zapadne zemlje bojkotovale prethodne igre u Moskvi 1980. godine. Tako da je i ovaj uspeh rezultat nepojavljivanja dela konkurenata.Konkurencija je danas mnogo veća nego ranije. Prosto, Međunarodni olimpijski komitet ima veći broj članica, pojedini sportovi su naročito popularni u određenim delovima sveta, pa se favoriti pojavljuju iz zemalja koje prosečni gledalac teško može pronaći na mapi.Istovremeno, povećao se i broj olimpijskih sportova, zatim broj disciplina u okviru pojedinih sportova, pa se zato danas deli više odličja nego ranije. Zbog toga, donekle je i teško porediti rezultate Jugoslavije i njenih naslednica.U Seulu 12 odličjaAko za neki reper ipak uzmemo poslednje igre na kojima smo zajedno nastupali, u Seulu 1988. godine, kada nije bilo bojkota i svi su učestvovali, jugoslovenski takmičari osvojili su dvanaest medalja — tri zlatne, četiri srebrne i pet bronzanih.Najsjajnije donose dvoje strelaca — Jasna Šekarić i Goran Maksimović, i — vaterpolisti. Sabirajući odličja takmičara sa prostora bivše Jugoslavije, vidi se da je ukupno jedna medalja manje osvojena u Atini, a tri više u Pekingu. Međutim, oba puta osvojeno je samo po jedno zlato.Rezultat iz Seula prestignut je u Londonu 2012. godine sa pet zlatnih, od ukupno petnaest medalja, dok je u Riju na prošlim igrama sa osvojenih devet zlatnih od ukupno 23 medalje.Najveći broj medalja donose takmičari iz Hrvatske, Srbije i Slovenije. Crna Gora je od prijema u Međunarodni olimpijski komitet osvojila jedno srebro, Severna Makedonija jednu bronzu, dok se Bosna i Hercegovina i dalje nije upisala na listu osvajača.Uglavnom, Jugoslavije više nema. Na pitanja šta bi bilo kad bi bilo, besmisleno je odgovarati. U zbiru, ovako razjedinjeni i samostalno nastupajući, već smo stigli ili čak u pojedinim sportovima prevazišli nekadašnje domete.
https://lat.sputnikportal.rs/20210723/svetski-centri-moci-uprli-oci-u-tokio-neophodno-je-odgovoriti-kini-dusan-prorokovic-olimpijske-igre-sesti-krug-1127681266.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210727/medalja-kao-moc-singapur-placa-milion-dolara-osvajacima-zlata-amerika-nagradjuje-manje-od-srbije-1127820163.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210726/zestoko-lobiranje-najveci-skandali-u-izboru-domacina-olimpijskih-igara-dusan-prorokovic-prorok-kolumna-1127770941.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210724/japanci-protiv-igara-neko-ce-platiti-ceh-dusan-prorokovic-kolumna-1127724607.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210725/skrivene-poruke-sa-otvaranja-olimpijskih-igara-koje-su-menjale-svet-1127725191.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210728/vise-od-igre-veliki-istorijski-okrsaji-koji-tresu-i-planetu-1127857180.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/45/1112594517_193:0:1990:1348_1920x0_80_0_0_5efb4e9fc91f025bce89ba01752a6d0b.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
jugoslavija olimpijske igre, mit o jugoslaviji, jugoslavija olimpijske igre medalje, koliko medalja bi osvojila jugoslavija, jugoslavija olimpijske igre, mit o jugoslaviji, jugoslavija olimpijske igre medalje, jugoslavija medalje olimpijske igre u tokiju,
jugoslavija olimpijske igre, mit o jugoslaviji, jugoslavija olimpijske igre medalje, koliko medalja bi osvojila jugoslavija, jugoslavija olimpijske igre, mit o jugoslaviji, jugoslavija olimpijske igre medalje, jugoslavija medalje olimpijske igre u tokiju,
Jugoslavija, olimpijska velesila — to je samo mit
21:30 29.07.2021 (Osveženo: 10:09 30.07.2021) Na društvenim mrežama često se pominje rečenica kako se u nekadašnjoj, velikoj Jugoslaviji moglo spavati na klupi u parku. Ne znamo u kom parku i na kojoj klupi, ali legenda o tome živi. Isto kao što živi legenda o Jugoslaviji kao sportskoj velesili.
Istina, u kolektivnim sportovima smo postizali značajne rezultate, pre svega u košarci, rukometu i vaterpolu. Kada je o pojedinačnim sportovima reč, tu smo imali svoje svetle trenutke.
Pogled na broj osvojenih medalja na letnjim olimpijskim igrama pokazuje da su ozbiljniji rezultati postali primetni tek osamdesetih godina dvadesetog veka. Do tada, uglavnom, naši sportisti vraćali su se sa takmičenja sa dva do tri zlatna odličja.
Jugoslovenski uspesi na Olimpijadi
U Helsinkiju je osvojeno jedno zlato i dva srebra, u Montrealu tri srebra, a u Rimu zlato i srebro. Ipak je to bilo skromno. Pogotovo u odnosu na države Istočnog bloka, koje su suvereno gospodarile pojedinim disciplinama. Bugarska, Rumunija, Poljska, Mađarska i Čehoslovačka su tada daleko ispred Jugoslavije.
Na listi ukupnog broja osvojenih medalja na letnjim Igrama od 1896. godine do danas, Mađarska, Rumunija i Poljska su među prvih dvadeset, Bugarska je dvadeset treća, a Čehoslovačka, iako se odavno raspala, dvadeset peta.
Jugoslovenski rekord postignut je u Los Anđelesu 1984. godine sa sedam zlatnih, četiri srebrne i sedam bronzanih medalja. Međutim, te Igre su bojkotovane od strane pomenutih država Istočnog bloka, zato što su zapadne zemlje bojkotovale prethodne igre u Moskvi 1980. godine. Tako da je i ovaj uspeh rezultat nepojavljivanja dela konkurenata.
Konkurencija je danas mnogo veća nego ranije. Prosto, Međunarodni olimpijski komitet ima veći broj članica, pojedini sportovi su naročito popularni u određenim delovima sveta, pa se favoriti pojavljuju iz zemalja koje prosečni gledalac teško može pronaći na mapi.
Istovremeno, povećao se i broj olimpijskih sportova, zatim broj disciplina u okviru pojedinih sportova, pa se zato danas deli više odličja nego ranije. Zbog toga, donekle je i teško porediti rezultate Jugoslavije i njenih naslednica.
Ako za neki reper ipak uzmemo poslednje igre na kojima smo zajedno nastupali, u Seulu 1988. godine, kada nije bilo bojkota i svi su učestvovali, jugoslovenski takmičari osvojili su dvanaest medalja — tri zlatne, četiri srebrne i pet bronzanih.
Najsjajnije donose dvoje strelaca — Jasna Šekarić i Goran Maksimović, i — vaterpolisti. Sabirajući odličja takmičara sa prostora bivše Jugoslavije, vidi se da je ukupno jedna medalja manje osvojena u Atini, a tri više u Pekingu. Međutim, oba puta osvojeno je samo po jedno zlato.
Rezultat iz Seula prestignut je u Londonu 2012. godine sa pet zlatnih, od ukupno petnaest medalja, dok je u Riju na prošlim igrama sa osvojenih devet zlatnih od ukupno 23 medalje.
Najveći broj medalja donose takmičari iz Hrvatske, Srbije i Slovenije. Crna Gora je od prijema u Međunarodni olimpijski komitet osvojila jedno srebro, Severna Makedonija jednu bronzu, dok se Bosna i Hercegovina i dalje nije upisala na listu osvajača.
Uglavnom, Jugoslavije više nema. Na pitanja šta bi bilo kad bi bilo, besmisleno je odgovarati. U zbiru, ovako razjedinjeni i samostalno nastupajući, već smo stigli ili čak u pojedinim sportovima prevazišli nekadašnje domete.