Godinama unazad ljubitelji fudbala su svedoci trenda koji preuzima primat gde su lično ime, lični uspesi, lični interesi ono što preovlađuje. On postoji u svim segmentima, ali je najvidljiviji na onom osnovnom koji se prikazuje na travnatom terenu.
Kako se ko raduje golovima saigrača, da li želi sve samostalno da uradi ili u svemu može da pronađe neku veću korist, česte su teme diskusija, gde se uglavnom zauzima neka od strana, bez opcije pomirenja, pozitivnog stava, sloge.
Na dan utakmice Srbije protiv Portugalije, čiji je kapiten Kristijano Ronaldo glavni predstavnik tog dela fudbalskog proizvoda, valja se podsetiti na ono što se dogodilo pre svega tri dana, ali je relativno lako i bez većih problema otišlo u zaborav.
Duel sa Republikom Irskom obeležila su dvojica konkurenata za jedno radno mesto u reprezentaciji Srbije, svako na svoj način, ali i jedan jedini ispravni, način koji ukazuje na zajedništvo, nesebičnost, osećaj i potrebu da još neko bude srećan, ukoliko postoje uslovi za to.
Dušan Vlahović, mladi napadač Srbije, izrazio je upravo takvo osećanje zbog svog gola protiv Republike Irske, ali više i zbog pogodaka koje je postigao Aleksandar Mitrović, njegov konkurent za mesto u ofanzivnom delu tima.
Fudbaler Fiorentine je bio starter u prvoj utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, a poverenje novom selektoru Draganu Stojkoviću je uzvratio golom za izjednačenje u prvom poluvremenu, pošto je rival prvi stigao do prednosti.
Mladi napadač se gotovo sve vreme „tukao“ sa čuvarima, nosio ih je na leđima, a u 40. minutu je bravuroznom reakcijom na dodavanje kapitena Dušana Tadića zatresao mrežu.
Srbija je napadala u nastavku, mučila se, ali se sve preokrenulo ulaskom Aleksandra Mitrovića, najboljeg strelca generacije.
Fudbaler Fulama, koji nije bio u formi još od promašenog penala protiv Škotske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, postigao je dva gola kao rezervni fudbaler i doneo pobedu Srbiji.
Vlahović je bio presrećan zbog činjenice da je njegov nešto stariji kolega uspeo da prebrodi težak period i da se vrati na briljantan način.
„Svi znamo koliko Mitar daje sebe za reprezentaciju, koliko želi... Kada je dao drugi gol prišao sam mu i pitao sam ga da li je postao najbolji strelac reprezentacije svih vremena tim golom. Rekao mi je da mu fali još jedan i ja rekoh – pa, hajmo da damo još jedan!“, istakao je Vlahović.
Da u srpskom timu među napadačima vlada prava, zdrava atmosfera, svedoče i reči Mitrovića za Sputnjik sport o mlađem kolegi.
„Duci je fenomenalan momak, napadač pred kojim je svetla budućnost. Veliki je radnik i profesionalac, uvek je gladan golova, i uvek je spreman da trenira, da gazi. Spreman je za nove izazove, bilo je samo pitanje kada će da 'eksplodira'', a verujte da je ovo tek početak onoga što sledi. Vlahović je sada na 20-30 odsto svojih mogućnosti, u narednim godinama sigurno će igrati u nekom top klubu“, istakao je Mitrović.
Mitrović je postigao 38. gol u reprezentativnoj karijeri čime se izjednačio sa Stjepanom Bobekom na listi najboljih strelaca nacionalnog tima, a sasvim je jasno da će saigrači, a i on sam, uraditi sve da već u sledećoj utakmici, protiv Portugalije, postane rekorder.
Interesantno je da su sva trojica nosila dres Partizana, Bobek je u crno-belom dresu proveo najviše vremena, dok su Mitrović i Vlahović, nažalost, odigrali svega po sezonu u srpskom fudbalu, ali je lepo videti ih kako dele minutažu i podržavaju se zarad istog cilja, dobrobiti reprezentacije Srbije!
► Vlahović kao u Italiji, Mitrović u stilu feniksa – pobeda Srbije na Piksijevom vatrenom krštenju!
► Mladi Srbin je ispisao istoriju, a za Sputnjik otkriva gde je završila „magična lopta“
► Žigić je govorio da je „to bio šou“, a Kuzmanović kaže da je poziv Srbije prihvatio za pet sekundi
