Nebrojeno puta Aleksandar Mitrović bio je heroj Srbije, ali je sudbina htela da baš on bude tragičar u najvažnijem meču srpskog fudbala u, i ovako, turobnoj i tmurnoj 2020. godini.
Latio se Mitrogol lopte tog 12. novembra, a epilog svi znamo. Maršal je izašao kao pobednik iz tog dvoboja, pa su škotske "suknjice" otišle tamo gde nas nema duže od 20 godina. Nestao je posle toga napadač Fulama, povukao se u duboku ilegalu, jer ga je sve to slomilo...
Talked to @peterrutzler & @TheAthleticUK how big of a chance this was for Serbia 🇷🇸 to finally qualify.
— Nebojša Marković (@MarkovicNeb) November 14, 2020
Mitrović was the one to not score the penalty, but his stubborn fighting against Scotland 🏴 was what was missing from the rest of the team. #EURO2020 https://t.co/sKeweeQEoF
„Tri noći nisam oka sklopio. To je bio najteži trenutak u mojoj karijeri... Ostao je gorak ukus u ustima, ali ako je neko morao da promaši i bude tragičar, neka se to dogodilo baš meni. Potrudiću se da prvi sledeći penal realizujem“, počeo je Mitrović iz Londona ispovest za Sputnjik, dan posle poraza od Mančester sitija (3:0).
„Bili smo egal prvo poluvreme, a onda je do izražaja došao njihov kvalitet. Ušao sam poslednjih pola sata, ali nije bilo šansi protiv njih. Strašna ekipa, Gvardiola ima veliki broj igrača i konstantno rotira. Sitne individualne greške su rešile meč u njihovu korist, mada nije bilo realno očekivati da ćemo da pobedimo. Svaki bod bi bio plus za nas, ovako okrećemo se narednom meču sa Lidsom u petak“.
Četiri meseca od vas ni traga ni glasa. Ipak, kvalifikacije za Mundijal kucaju na vrata, bliži se 24. mart i prvi meč sa Republikom Irskom u Beogradu, da li ste ostavili iza sebe traumu i Škote?
- Mislim da mi je ova sezona najgora u karijeri. Ima još do kraja, možda se stvari preokrenu. Žao mi je što je Ljubiša Tumbaković smenjen, ali to je selektorski posao. Imao sam dobru komunikaciju sa njim, znamo se još iz Partizana, i dalje smo u kontaktu. To je život, to je fudbal, šta da se radi... Idemo dalje sa novim selektorom. Što se mene tiče, toliko golova, prelepih trenutaka i svega, a pao sam kada je bilo najpotrebnije. Spremate se da budete junak, da date gol kada je najvažnije, a dogodi se suprotno. Bog nekada ima druge planove za vas, a novi period će me ojačati. Otresao sam prašinu, vreme je da se krene dalje. Ponavljam, ostaće taj gorak ukus i to iskustvo za ceo život.
Stara priča - Srbija je ponovo na novom početku, samo što je sada kormilo preuzeo Dragan Stojković Piksi. Kakvo mišljenje imate o novom selektoru, koji se prethodnih godina konstantno provlačio kao večiti kandidat, a sada su se kockice konačno poklopile?
- Piksi je legenda, jedno od naših najvećih imena, ako ne i najveće svih vremena. Bliži se prvo okupljanje, svi jedva čekamo da krenemo zajedno u nove kvalifikacije. Jedino što je otežavajuć okolnost je što će imati bukvalno dva-tri dana da pripremi utakmicu, ali nije nam prvi put. Najvažnije je da se upoznamo svi sa novim selektorom i da se okrenemo Ircima i Portugalcima, kao i Azerbejdžanu. Ta tri meča mogla bi da budu presudna ko ide dalje.
Tri utakmice u samo nedelju dana. I sami ste rekli, mogle bi da odluče o sudbini Srbije. Sa koliko bodova biste bili zadovoljni?
- Nezahvalno je baviti se kalkulacijama. Sigurno da bi bilo perfektno i da je cilj da starujemo sa maksimalnih devet bodova, samo što je to u ovom trenutku nemoguće predvideti. Tek kada krene utakmica vidite u kom pravcu će se odvijati stvari. Idemo utakmicu po utakmicu.
U prethodnim kvalifikacijama bili smo u grupi sa Portugalom. Činjenica je da su favoriti i da samo prvi ide direktno na Mundijal, koliko to komplikuje situaciju?
- Sigurno da su Portugalci favoriti u našoj grupi, ali... Igrali smo dvaput sa njima u prošlim kvalifikacijama i u Lisabonu je bilo 1:1, dok smo na Marakani izgubili 4:2, ali se tada videlo da i oni imaju mane i da može da se igra sa njima. Irci bi mogli da budu nezgodni, a prvo s njima igramo, i taj meč je trenutno najvažniji. Tačno je da samo prvi ide, s tim što ovoga puta imamo iskustvo igranja u baražu, izvukli smo pouke. Uz malo sreće može da se napravi dobar rezultat i izbori plasman.
Koliko vas je zabolela odluka vašeg velikog prijatelja Luke Milivojevića da se posle prvog spiska novog selektora oprosti od reprezentacije?
- Jako veliki gubitak. Strašno mi je žao jer je Luka jedan od najboljih veznih igrača u Premijer ligi. Dao je baš gol za pobedu Kristal Palasa iz penala. Realizovao je 22 od 24 penala, kapiten je godinama, a to govori kakav je igrač, pravi lider. Na sve to, u najboljim je godinama, ima 29 godina. Velika šteta. Imao je svoje razloge, on je takav da ne možete da utičete na njega kada donese odluku.
Da li ste bar pokušali da ga nagovorite da razmisli o tako kurpnom koraku?
- Jesam, kako nisam. Dosta smo pričali, nagovarao sam ga da razmisli, da odloži potez... Nije vredelo. On radi ono što misli da je najbolje za njega, moje je da poštujem. Bilo je tu više razloga, Luka mi je prijatelj, gledam ga kao brata i sve to doživljavam izuzetno emotivno. Između dve vatre sam. Luka - reprezentacija. Sigurno da je bilo neke nepravde prema njemu, najviše me boli što se Srbija olako odriče tako iskusnih igrača. Mislim da kod nas drugačije ljudi gledaju da je neko mator kada ima 28, 29 ili 30 godina. A potpisujem da su to igrači u najboljim godinama. Od 28. do 33. godine, igrači imaju iskustvo i kvalitet, mogu mnogo toga da urade.
Što je najgore od svega "slučaj Milivojević" nije jedini. Ostali smo u kratkom periodu bez Nemanje Matića, Aleksandra Kolarova...
- Kao što rekoh Srbija stalno vrši neko podmlađivanje reprezentacije, a igrači u najboljim godinama se olako puštaju. Lako se odričemo velikih fudbalera i imena. Nije to dobro, ali to je neka druga priča...
Odlazak Kolarova i Matića, momentalno je uslovio da se pokrene priča o novom kapitenu. Prvo ime je Dušan Tadić, kako ti kao jedan od iskusnijih gledaš na takvu mogućnost?
- Duća je već duže vreme kapiten i zamenik kapitena, i lider. Još dok je bio Kolarov, Tadić je bio zamenik, a i kada nije nosio traku bio je lider u svlačionici. Duća je za mene kapiten i legenda našeg fudbala, jedan od naših najboljih igrača. Žao mi je i što je otišao Kolarov, mogao je još da pruži uprkos godinama jer duže od deset godina u reprezentaciji. Čak i da ne igra svaku utakmicu, samo njegovo prisustvo u svlačionici i na terenu znači za mlađe igrače.
Sigurno si uspeo da ispratiš da je Dušan Vlahović u dresu Fjorentine za poluvreme postigao het-trik protiv Beneventa. Kako komentarišeš takav podvig, momka koji bi mogao da bude tvoj naslednik u reprezentaciji?
Dusan Vlahovic with a hattrick vs Benevento at halftime! 🔥🔥🔥🔥
— Serbian Football (@SerbianFooty) March 13, 2021
12 Serie A goals and he just turned 21 💥 pic.twitter.com/Txd8HOkm4O
- Video sam, kako da nisam. Čuli smo se posle utakmice i čestitao sam mu, ali nije on moj naslednik. Mlađi je svega nekoliko godina. Igrač koji zaslužuje da bude tu u reprezentaciji. Duci je fenomenalan momak, napadač pred kojim je svetla budućnost.Velki je radnik i profesionalac, uvek je gladan golova, i uvek je spreman da trenira, da gazi. Spreman je za nove izazove, bilo je samo pitanje kada će da 'eksplodira'', a verujte da je ovo tek početak onoga što sledi. Vlahović je sada na 20-30 odsto svojih mogućnosti, u narednim godinama sigurno će igrati u nekom top klubu.
Vlahović trese mreže u Fjorentini, ali je vama ta mogućnost nepravedno uskraćena u Fulamu. Niste zaslužili takav tretman, menadžer Parker uporno forsira neke druge napadače, u kakvim ste odnosima?
- Ne mogu da kažem da smo u fenomenalnim odnosima, upotrebiću izraz u korektnim. Radim šta se od mene traži, nisam srećan zbog pozicije u kojoj se nalazim i što ne igram, ali jednostavno sam profesionalac i poštujem svaku odluku trenera. Sezona je loša, fokusiran sam za kraj sezone cilj je da se izbori opstanak u Premijer ligi. Tu sam tri godine, svašta sam prošao i učestvovao sam u jednom ispadanju i dve promocije. Bio sam tu kada je bilo lepo i teško, ostao sam kada niko nije očekivao da ću ostati. Imam još tri godine ugovora, ali se ne pitam samo ja. Sigurno da u opciju ulaze i neki drugi izazovi. Videćemo kako će se odvijati stvari, sigurno da ću i ja videti šta je najbolje za mene i moju porodicu", poručio je Mitrović.
Kažu da Bog najteže bitke daje svojim najboljim vojnicima, a Mitrović je sa 35 golova u najdražem dresu na pravom putu da dostigne rekordera Stjepana Bobeka i da ispiše istoriju Srbije.
Pao je i ustao posle najjačeg i najbolnijeg udarca u karijeri, posle toga je pregrmeo i virus korona, a sada kada je sve to iza njega, gladan je golova i motivisan do neba da sa „orlovima“ izbori plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru naredne godine.