Rodom iz plemićke porodice
Demjanov je rođen u Kalugi. Otac mu je poginuo u Prvom svetskom ratu na nemačkom frontu, dok je majka poticala iz kneževske porodice. Ona je do oktobra 1917. radila kao učiteljica u ženskoj gimnaziji, a zatim je bila direktorka. Udala 1928. godine za bivšeg oficira admirala Kolčaka i preselila se u Lenjingrad.
„Demjanov je 1921. godine došao u Moskvu, 1932. godine je bio uhapšen zbog antisovjetskih izjava i distribucije belogardejske literature. Optužen je da je organizovao kolektivno čitanje memoara Fjodora Šaljapina „Duša i maska“, ali je pušten zbog nedostatka dokaza. Od 1933. do početka rata, Demjanov je radio u kinematografiji, a 1934. ga je regrutovalo Tajno političko odeljenje SSSR-a „da identifikuje antisovjete među inteligencijom i omladinom“, rekao je Makarov.
„Nakon što su nacional-socijalisti, predvođeni Adolfom Hitlerom, došli na vlast u Nemačkoj u januaru 1933. godine, sovjetska kontraobaveštajna služba zabeležila je nagli porast profašističkih raspoloženja u SSSR-u. Ovakvo raspoloženje je bilo među ruskom inteligencijom, koja je nakon Oktobarske revolucije izgubila svoj raniji položaj. Bilo je neophodno to zaustaviti i istrgnuti sovjetsku omladinu iz uticaja „bivših ljudi“, što je tajno političko odeljenje Objedinjene državne političke uprave učinilo, a Demjanov je postao agent“, rekao je Makarov.
Spreman da se žrtvuje
Do juna 1941. godine Demjanov nije nigde radio, pošto je otpušten zbog smanjenja broja zaposlenih. Kada je rat počeo stvorena je posebna grupa koja je izvodila izviđačke i diverzantske operacije protiv nacističkih osvajača.
„Državni komitet odbrane SSSR-a je 19. oktobra 1941. godine proglasio opsadno stanje u Moskvi i okolnim područjima. Jedinice Crvene armije i divizije narodne milicije junački su se borile protiv osvajača na periferiji glavnog grada, a u samoj Moskvi bezbednosne agencije su vršile pripreme u slučaju neprijateljske invazije. Specijalna akcija nazvana „Moskovski plan“ poverena je Sovjetskoj tajnoj službi NKVD“, dodao je istoričar.
„Formirano je 20 nezavisnih grupa koje su se sastojale od: agenata-glasnika, agenata radio-operatera i od onih koji su mogli da izvode izviđačke akcije i sabotaže. Ove grupe su, u slučaju zauzimanja Moskve od strane nacista, morale da se žrtvuju kako bi glavni grad pretvorile u pakao za osvajače“, rekao je Makarov.
Ukupno je bilo 243 osobe, od kojih su 47 bili agenti, među kojima i Demjanov.
„U izveštaju 2. odeljenja NKVD je za Demjanova napisano da se „pokazao kao proaktivan, snažne volje, sposoban agent koji voli obaveštajni rad, dobro poznaje elektrotehniku i radiotehniku i da je spreman za rad u Moskvi u slučaju njenog zauzimanje od Nemaca“, rekao je Makarov.
„Presto“ za Nemce
„U periodu decembar 1941. - januar 1942. godine konačno je postalo jasno da su planovi nacista za „blickrig“ propali. Sovjetska kontraobaveštajna služba je počela da rešava dalje zadatke na „nevidljivom frontu".
„Tada je započet grandiozan plan za prodor u nemačku vojnu obaveštajnu službu Abver“, rekao je Makarov.
Po analogiji sa čuvenom operacijom iz devedesetih godina „Poverenje“, kada je stvorena legendarna antisovjetska „Monarhistička organizacija centralne Rusije“, da bi se paralizovala aktivnost emigrantske organizacije „Ruski opšti vojni savez“ i sprečila strana intervencija u Sovjetskoj Rusiji, krajem 1941. godine odlučeno je da se neprijatelj izloži nepostojećoj „antisovjetskoj crkveno-monarhističkoj“ organizaciji pod nazivom „Presto“.
U početku je operacija dobila tajnu oznaku „Plemenito gnezdo“. Za ulogu „vođe“ ove organizacije, početkom dvadesetog veka izabran je poznati pesnik Boris Sadovski, za kojim organi bezbednosti delikatno „brinu“ od početka tridesetih godina“, rekao je Makarov.
Prema njegovim rečima, Sadovski je u određenim krugovima stare inteligencije bio poznat po svojim profašističkim stavovima i tražio je kanale za pristup predstavnicima nemačke komande.
Na Lubjanci su odabrali Demjanova da se infiltrira u „103. Abverkomandu“, koja je bila izviđački organ nemačke grupe „Centar“ pod nazivom „Saturn“. On je od sovjetskih oficira bezbednosti dobio operativni pseudonim „Hajne“.
„Ovaj nadimak mu je dat zbog činjenice da je Aleksandar Demjanov tečno govorio nemački jezik i bio je poštovalac dela pesnika Hajnriha Hajnea. Generalno, Aleksandar je posedovao urođenu inteligenciju“, primetio je istoričar.
Kasnije je ova operacija nazvana „Manastir", ovo ime je izabrano jer je Sadovski živeo u podrumu crkve Novodevičjeg manastira.
Nemačka provera
Demjanov je pre samog prelaska na nemačku stranu pokazivao gvozdenu volju, staloženost i uzdržanost.
„Službenik NKVD-a, koji je obezbedio premeštanje „Hajnea“ 17. februara 1942. godine je izvestio šefa 2. odeljenja NKVD-a, starijeg majora državne bezbednosti Pavela Sudoplatova, da se tokom čitavog perioda pripreme za operaciju „Hajne“ osećao dobro, raspoloženje mu je bilo poletno, čvrsto je verovao u uspešan završetak zadatka“, rekao je Makarov.
Demjanov je pokazao hrabrost i uzdržanost i tokom provere kod nacista.
„Abverkomanda 103“ nije odmah verovala svom neočekivanom „pomoćniku“, već je temeljno proverila njegovo svedočenje.
Demjanov je kasnije u svom izveštaju napisao kako mu je službenik „Abverkomande 103“ nekoliko puta predložio da prizna da ga je poslao NKVD. On je na sve ovo odgovorio da je znao da će tako razgovarati s njim, pa čak i da ga optužuju u vezi sa NKVD-om, nikada ne bi došao kod Nemaca. Na to je službenik Abvera obećao da će Demjanova streljati ako ne prizna, i dao mu je pola sata da razmisli“, rekao je Makarov.
Zatim su Demjanova odveli u zasebnu sobu, a nakon više od pola sata izveli su ga u dvorište i stavili uza zid.
„Prošlo je još deset minuta, nakon čega je vraćen u prostoriju gde je bilo saslušanje, ali su mu sada dali cigarete i francuski konjak. Demjanov je prošao test“, dodao je istoričar.
„Pouzdan agent" Abvera
U „Abverkomandi 103“ Demjanov je dobio nadimak „Flamingo“. Nemci su odlučili da ga vrate u Sovjetski savez i dali su mu brojne zadatke. Demjanov je morao da pojača antisovjetsku propagandu među stanovništvom, na sve moguće načine je morao da hvali Hitlerovu vojsku i „novi evropski poredak.
Morao je da vodi kampanju za brzo okončanje rata, da sabotira i organizuje diverzantske aktivnosti, kao i da započne stvaranja podzemnih ćelija organizacije „Presto“ u industrijskim i regionalnim gradovima SSSR“, objasnio je Makarov.
Skoro mesec dana kasnije, 15. marta 1942. godine, „Hajne“ je opremljen velikom količinom novca, radio predajnikom i drugom opremom i padobranom spušten na sovjetski teren. Prvi susret sa „strancima“, kako se neprijateljski radio centar zvao na Lubjanci, dogodio se 9. aprila 1942. godine.
Treba naglasiti da su dezinformacioni materijali koje je Demjanov poslao Abveru u interesu komandanata Crvene armije pripremljeni na najtemeljniji način uz direktno učešće rukovodstva ruskog Generalštaba i vojne obaveštajne službe. U operaciji „Manastir“ naše specijalne službe su preduzele sve mere kako bi drugi mogući nemački agenti u sovjetskom zaleđu mogli direktno ili indirektno da potvrde „pouzdane“ informacije koje je Abver dobio od „pouzdanog agenta“ „Flaminga“, rekao je Makarov.
Pošto se pravac glavnog napada vojske u jednom ili drugom trenutku može odrediti prema tome gde su koncentrisane trupe, tada su poslati vozovi maskirani u vojne vozove kako bi se pokazalo da se negde priprema ofanziva sovjetskih trupa. Izgrađena su čak i fiktivna skladišta sa municijom, oružjem, opremom, dodao je istoričar.
„Nemci su pratili i kretanje rukovodstva Crvene armije, uključujući i komandante fronta. Abver je obavešten da se štab maršala Georgija Žukovljeva premestio posebnim vozom na jedno mesto, ali u stvarnosti je bio na drugom mestu“, rekao je Makarov.
Abver je pogrešno obavešten, na primer, o kapacitetu sovjetskih fabrika tenkova i aviona. U zavisnosti od situacije, bilo je potrebno ili potceniti ili, obratno, preuveličati obim proizvedene vojne opreme.
Uz pomoć radio-igre bilo je omogućeno da se spreči veliki vazdušni napad Luftvafe na Moskvu, koju su nacisti planirali za 22. jun 1942, na prvu godišnjicu napada na Sovjetski Savez.
„Nemačkoj obaveštajnoj službi je rečeno da se moskovska PVO naglo povećava, da je nekoliko lovačkih pukova, protivavionskih artiljerijskih jedinica, reflektora dodatno prebačeno na područje glavnog grada. Tako da su Nemci odustali od svojih planova“, rekao je Makarov.
Krajem 1942. godine NKVD je dobio uverljivu potvrdu da je „Abverkomanda 103“ verovala Demjanovu. Od Nemaca je primljena informacija da je u ime šefa Abvera, admirala Vilhelma Kanarisa, objavljeno, da je njegov „vredni agent“ odlikovan krstom „Vojne zasluge“ drugog stepena.
Sovjetsko rukovodstvo je takođe visoko ocenilo Demjanov rad. Ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a, Aleksandar Demjanov je 20. septembra 1943. godine odlikovan Ordenom „Crvene zvezde“ za ispunjavanje vladinih zadataka sa ciljem zaštite državne bezbednosti u ratu, a njegova supruga Tatjana Berezanceva je odlikovana medaljom „Za vojne zasluge“.
Lažne informacije koje je Demjanov preneo Abveru odigrale su veoma važnu ulogu u prikrivanju pripreme Crvene armije za odlučujuće bitke kod Staljingrada i Kurska, što je preokrenulo tok rata u korist Rusije.
