Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker boravi u Beogradu. Pre nekoliko dana je u poseti Srbiji bio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u poseti Hrvatskoj, a sutra će imati zvanični susret sa Angelom Merkel.
Šta može da bude rezultat ove diplomatske ofanzive? Nalaze li se i pojačani pritisci u pozadini, kao i odbijanje pritisaka uz pomoć Rusije? Komplikuje li se spoljnopolitička pozicija?
Praktični srpski i užurbani evropski razlozi
Iskusni diplomata Vladislav Jovanović kaže za Sputnjik da je ovakva diplomatska aktivnost sigurno motivisana i praktičnim, pragmatskim, pa i nekim taktičkim razlozima, ali ona ne može da izbegne da se ne kreće u geopolitičkim okvirima koji se na Balkanu, kako ističe, poslednjih meseci posebno zaoštravaju.
Pored toga, Evropska unija ima i dodatni razlog da požuri sa ojačavanjem svoga uticaja i svoje dominacije na Balkanu, a to je, kako ukazuje Jovanović, pokazatelj krize u samoj EU i njeno rastakanje, ne samo zbog Bregzita, nego i zbog četvorke u Istočnoj Evropi i drugih unutrašnjih trzavica.
„S druge strane, tu je Katalonija koja je podsetila EU da mora da ubrza proces skidanja Kosova sa liste svojih urgentnih problema. I na kraju, tu je i pritisak, zahtev Amerike, da se Kosovo konačno prevaziđe, jer ta crna tačka, ne samo u Evropi, nego i u njihovoj politici, ne može dugo da traje, i ovih 10 godina prema njima je previše dugo. Zbog svega toga treba izvršiti dodatni pritisak na Srbiju da završi sa prihvatanjem tih uslova u vezi sa Kosovom, a da se kao mamac poveća mogućnost ubrzanijeg, bržeg ulaska u EU“, tumači Jovanović za Sputnjik.
Diplomata napominje da je takva ponuda data i ostalim državama na Balkanu koje su kandidati za ulazak, što je, prema njegovom mišljenju, prilično neuobičajeno, s obzirom na velike probleme koje prethodno moraju da reše, pogotovu u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
Naravno, i u Srbiji, s obzirom na, kako ga Jovanović naziva, himalajski problem Kosova i Metohije, koji žele da umanje i predstave samo kao jednu običnu, malu, grudvu snega.
Tako da su te aktivnosti iz tog zapadnog pravca inspirisane i potrebom da se što više smanji, ako ne i odagna prisustvo i uticaj Rusije na Balkanu, konstatuje Jovanović, a ne pominjući Kinu, jer im je prva „meta“ Moskva.
Šta je cilj blic turneje
„Zbog toga su poslali tri najjače ličnosti — Junkera, Gabrijela, Hana, koji se bave problemima koje imaju na Balkanu. Da u blic turneji izvrše taj dodatni pritisak na Srbiju, posebno time što će naglašavati ne samo da se postigne taj sveobuhvatni obavezujući pravni sporazum sa Kosovom, nego i da to mora da se učini“, ističe Jovanović.
Znači, to je eskalacija u zahtevu, što, prema Jovanovićevom mišljenju, takođe odražava potrebu da se što pre Kosovo skine sa dnevnog reda, jer počinje da ih žulja taj kamičak u cipeli, jer veoma mnogo diskredituje moralni i politički ugled Amerike i NATO-a u ostatku sveta.
Komentator Željko Cvijanović u ovakvoj diplomatskoj aktivnosti Srbije uočava dve bitne stvari.
Zapadne sile, posebno sile iz EU je, prema njegovom mišljenju, iznenadio način na koji je u Beogradu dočekan Sergej Lavrov.
„Za njihov ukus, to je bilo suviše srdačno, to je bilo suviše blisko, suviše prijateljski i to se najbolje vidi po onom saopštenju koje je rusko Ministarstvo inostranih poslova izdalo posle Lavrovljevog boravka, gde kažu da Srbija i Rusija nastavljaju borbu za Kosovo na tragu međunarodnog prava i Rezolucije 1244. Dakle, to je vraćanje cele situacije korak nazad u tumačenjima Evropske unije“, tvrdi Cvijanović za Sputnjik.
Gest Srbije, a odgovor Zapada?
Druga stvar je da Srbija očigledno posle strategije Evropske unije o prijemu zemalja zapadnog Balkana nije slomljena, odnosno, kako pojašnjava taj komentator, nije spremna da žrtvuje Kosovo za varljivo obećanje EU.
„I EU je jako potcenila Srbiju tom strategijom jer su za nešto što su označili kao urgentnu predaju Kosova, stavili vrlo varljivu perspektivu članstva, eventualno, do 2025. godine. Verovatno da je i Lavrovljev boravak, odnosno Lavrovljev prijem, bio odgovor na to“, rezonuje Cvijanović.
Dakle, ukazuje on, Srbija u ovom trenutku igra u odnosu na EU jednu veoma emancipovanu igru, odnosno igru kojom pokazuje da nije impresionirana ponudom Brisela.
„Čini mi se da su i u Briselu i u Berlinu prilično iznenađeni zbog toga i ja u tome vidim jedan od razloga današnjeg dolaska Junkera, ali i zbog odlaska Vučića u Berlin, koji je pozvan, rekao bih, pre vremena, jer su Nemci još u tehničkom mandatu. Dakle, Angeli Merkel se veoma žuri po tom pitanju“, sugeriše Cvijanović.
Prošla su ta vremena kad su bili mogući besni odgovori Zapada, posebno naglašava Cvijanović, pa je mišljenja da će EU morati da poveća svoju ponudu i da bi to moglo da bude čak prvi put da se tako nešto događa.
„Zašto? Zato što EU gubi inicijativu. Nemačka neće imati takvu snagu u ovom mandatu Merkeline vlade. Naravno, na njihovo mesto pokušava da dođe Makron sa Francuskom, ali nisam suguran da je to moguće. Sa druge strane, otkako je sa Balkana proteran Hojt Ji, Amerika kao da ima neku vrstu hijatusa i neku pauzu i presabiranje kad je reč o Balkanu, s tim što to presabiranje verovatno neće ići u pravcu pojačanog, već u pravcu smanjenog angažovanja. Tako da mislim da se može reći da mi sad dišemo malo lakše i da možemo da počnemo ispostavljati sopstvene zahteve“, jasan je Cvijanović.
Nevesta na slatkim mukama
Za neku nevestu je uvek bolje da ima više prosaca, nego samo jednog, pa, prema sugestiji Vladislava Jovanovića, pojačano interesovanje Rusije za svoje interese na Balkanu i pojačano naglašavanje da će Kina takođe gledati da ugradi svoje prisustvo na Balkanu, takođe je nešto što po definiciji odgovara maloj zemlji kao što je Srbija, da ne bude sama pred ultimativnim i povređujućim pritiscima koji dolaze sa Zapada u vezi sa Kosovom, ali i u vezi sa nekim drugim pitanjima.
Međutim, kako naglašava Jovanović, to zahteva posebnu pažljivost i delikatnost u odnosima sa obema stranama, kako se ne bi dao povod ili izgovor tim zapadnim silama da ono što sad zovu pritisak ne pretvore u nešto što bi bilo otvorenija forma mešanja i ugrožavanja.
„Sama poseta ministra Lavrova je po sebi uznemirujuća za Zapad, jer bi oni voleli da Balkan bude isključivi zapadni zabran i da tu niko ne zalazi i da ne pokazuje svoje apetite. Ali Lavrov, koliko sam mogao da uočim, ne samo da je visoko vrednovao odnose saradnje, partnerstva i prijateljstva svoje zemlje sa Srbijom, nego je pokazao interesovanje i za neke neuobičajene aktivnosti koje Zapad vrši u Makedoniji, praktično prinuđujući tu zemlju da ubrzano uđe prvo u NATO, a kasnije i u EU“, podseća Jovanović.
To će verovatno uznemiriti posmatrače na Zapadu, jer su oni, prema rezonu tog diplomate, i dalje u čvrstom uverenju da mogu i moraju da budu isključivi nadzornici situacije na Balkanu i da ne žele ničije drugo mešanje ili prisustvo.
„Međutim, jedno su želje, drugo su mogućnosti, a treće je stvaranje tog višepolarnog sveta, gde oformljeni i čvrsti pritisak sa jedne strane ne može da bude više ni prihvatljiv ni dovoljan za ostvarenje njihovih interesa“, napominje Jovanović.
